Nedostatak željeza – skriveni neprijatelj zdravlja

Željezo je jedan od onih mikronutrijenata o kojima se ne razmišlja svakodnevno, a ipak je presudno za gotovo svaki proces u našem organizmu. Kada ga nema dovoljno, tijelo ne može funkcionisati onako kako bi trebalo, jer stanice ne dobivaju dovoljne količine kisika. Posledice ovakvog disbalansa nisu trenutne, ali se s vremenom manifestuju kroz niz simptoma koji pogađaju i telo i um. Ako se na vreme ne prepozna i ne koriguje, deficit željeza može prerasti u ozbiljno stanje poznato kao anemija.

U ovom tekstu biće detaljno objašnjeno:

• kako organizam koristi i skladišti željezo,

• koji su najčešći simptomi nedostatka,

• na koji način se otkriva deficit,

• zašto je željezo neophodno,

• i kako prehranom i životnim navikama sprečiti manjak.

Raspodela željeza u organizmu

Kada govorimo o prisutnosti željeza u telu, važno je naglasiti da se ono ne koristi ravnomerno. Samo otprilike jedna četvrtina ukupnih zaliha nalazi se u svom aktivnom obliku, dok se ostatak pažljivo skladišti i raspoređuje prema potrebama.

• Mišići čuvaju željezo zahvaljujući proteinu mioglobinu, koji im omogućava da pravilno funkcionišu.

• Jetra i srce skladište željezo u obliku feritina, supstance koja predstavlja rezervu za period kada unos ili apsorpcija nisu dovoljni.

• Organizmu je svojstveno da stalno troši i obnavlja te rezerve, prilagođavajući raspodelu u zavisnosti od trenutnih potreba.

Kada međutim, potrošnja nadmaši unos ili telo izgubi sposobnost da pravilno apsorbuje ovaj mineral, dolazi do deficita željeza. Tada nastupa niz promena koje narušavaju zdravlje na svim nivoima.

Prvi znakovi i simptomi

Najraniji i ujedno najčešći pokazatelj da telu nedostaje željezo jeste umor. Važno je razumeti da se ne radi o običnom osećaju iscrpljenosti posle napora. Ovaj umor je konstantan, prisutan i u stanju mirovanja.

Razlog je jednostavan: bez dovoljno željeza nema ni dovoljno hemoglobina, a bez hemoglobina stanice ostaju uskraćene za kisik. Organizam, u pokušaju da se zaštiti, šalje signale upozorenja.

Pored iscrpljenosti, javljaju se i drugi simptomi:

1. Problemi s mozgom – budući da je mozak izuzetno osetljiv na manjak kisika, osoba može doživeti vrtoglavice, osećaj nestabilnosti ili čak kratke epizode nesvestice.

2. Plitko disanje – i najmanji fizički napor može izazvati osećaj nedostatka vazduha jer pluća i srce rade ubrzano, pokušavajući da nadomeste kisik.

3. Blijeda koža – naročito izražena na dlanovima, ispod donjih kapaka i oko noktiju, posledica je manjka hemoglobina.

4. Kardiovaskularne smetnje – ubrzan rad srca, epizode slabosti i vrtoglavice.

5. Hladne ruke i noge – kao rezultat slabije cirkulacije i nedostatka kiseoničnog transporta.

Ovi simptomi često deluju nespecifično, ali kada se jave zajedno i traju duže vreme, ozbiljno ukazuju na deficit željeza.

Kako se postavlja dijagnoza?

Da bi se precizno utvrdilo da li osoba zaista pati od manjka željeza, potrebno je uraditi laboratorijsku analizu. Najpouzdaniji parametar je mjerenje feritina u krvi. Vrednosti ispod 30 μg/L ukazuju na ozbiljan deficit.

Međutim, postoji jedan važan detalj – kod upalnih procesa u telu feritin može biti povišen. Zbog toga lekar nikada ne donosi zaključak samo na osnovu jedne brojke. Potrebno je analizirati čitav krvni nalaz i povezati ga sa kliničkim simptomima pacijenta.

Posledice dugotrajnog nedostatka

Ako se deficit željeza ne prepozna na vreme, može doći do razvoja anemije. Ovo stanje nije samo puki problem s krvlju, već utiče na celokupno funkcionisanje organizma.

• Fizička izdržljivost drastično opada.

• Kognitivne sposobnosti slabe – pažnja, koncentracija i memorija se pogoršavaju.

• Imunološki sistem gubi snagu, što znači da telo postaje podložnije infekcijama, a oporavak od bolesti traje znatno duže.

• Opšte raspoloženje se narušava, pa osobe mogu biti sklonije apatiji ili razdražljivosti.

Drugim rečima, nedostatak željeza pogađa istovremeno i telo i um, čineći organizam ranjivim na mnoge druge poremećaje.

Zašto je željezo nezamenljivo?

Glavna uloga željeza leži u tome što omogućava sintezu hemoglobina, a bez hemoglobina nema prenosa kisika. Svaka ćelija u telu zavisi od kiseonika kako bi proizvodila energiju i obavljala svoje zadatke.

Kada nema dovoljno ovog elementa, dolazi do:

• opšte iscrpljenosti,

• smanjene otpornosti,

• sporijeg oporavka,

• i većeg rizika od bolesti.

Ali tu se uloga željeza ne završava. Ono učestvuje i u:

• metabolizmu,

• radu različitih enzima,

• pravilnom funkcionisanju mozga i nervnog sistema.

Deficit željeza može negativno uticati na sposobnost učenja, pamćenja i donošenja odluka. Posebno su ranjive grupe sa povećanim potrebama:

• trudnice,

• deca u razvoju,

• žene u reproduktivnom dobu.

Njihov unos često ne može pratiti potrošnju, pa su u većem riziku za razvoj anemije.

Prevencija – najvažniji korak

Kao i kod većine zdravstvenih problema, prevencija je daleko lakša i efikasnija od lečenja. Osnovu čini raznovrsna ishrana bogata željezom.

Najbolji izvori su:

• meso i riba,

• jaja,

• mahunarke,

• zeleno lisnato povrće.

Važna je i kombinacija namirnica. Vitamin C značajno poboljšava apsorpciju željeza, pa je korisno unositi ga zajedno sa hranom bogatom ovim mineralom. S druge strane, prevelika konzumacija kafe i čaja može smanjiti iskoristivost željeza u organizmu.

Nizak nivo željeza nikada ne treba zanemariti. Simptomi poput hroničnog umora, plitkog disanja, blijede kože ili učestalih vrtoglavica znak su da organizam šalje poruku. Pravovremeni odlazak lekaru i analiza krvne slike omogućavaju rano otkrivanje deficita i sprečavaju razvoj ozbiljnijih komplikacija.

Željezo je mali, ali presudan element. Bez njega nema energije, otpornosti ni životne snage. Održavanje njegovog optimalnog nivoa kroz pravilnu ishranu i brigu o zdravlju predstavlja najbolji način da se očuva ravnoteža u organizmu i osigura dugoročna vitalnost.