Pero iz Priboja platio Albanku 3000€: Ni sliku joj nije video, a kad je stigla desio se skandal, pokajao se za sve pare

Tišina koja boli i potraga za pripadnošću

U malom selu, okruženom planinama i tihim šapatima svakodnevice, živio je čovek koji je svoj život proveo u senci majčinih saveta i samoće. Njegovo ime bilo je Paja, i iako je spolja delovao smireno i staloženo, iznutra ga je godinama nagrizala praznina. Život mu je prolazio u ritmu svakodnevnih rutina – posao, povratak kući i tišina koja je u večernjim satima postajala gotovo nepodnošljiva.

Njegova majka, žena skromna, ali mudra, godinama mu je govorila isto: „Sinko, treba ti neko da ti skuva supu i opravi čarape.“ Iako je to zvučalo jednostavno, za Paju je predstavljalo neprestani podsetnik da mu nešto fali. Njegovi prijatelji su se ženili, zasnivali porodice, dok je on i dalje večerao sam, slušajući samo zvuke pribora o tanjir.

Odluka koja menja život

Pritisak okoline i prve misli o braku

Kako su godine prolazile, Paja je sve češće čuo priče koje su se širile selom. Muškarci su se sve više odlučivali za brak sa devojkama iz Albanije – vredne, skromne žene, željne porodičnog života. Na jednoj od večernjih rakijskih seansi sa komšijama, dok se u vazduhu mešao miris duvana i ogovaranja, neko je rekao nešto što će mu ostati urezano u sećanju: „Ne čekaj predugo, može se desiti da ostaneš sasvim sam.“

Te reči su delovale kao katalizator. U Paji se nešto prelomilo. Počeo je da razmišlja o tome više nego ikada pre. Sam sebi je postavljao pitanja – da li je vreme da se pomiri s tim da ljubav neće doći prirodno? Da li treba da, kao i drugi, jednostavno plati za nešto što bi trebalo da bude čist susret duša?

Dogovor s posrednikom i novac kao ulaznica

Podstaknut savetima rođaka i komšija, odlučio je da kontaktira posrednika iz Tutina, čoveka koji je bio poznat po „uvezenim brakovima“. Bez mnogo premišljanja, pristao je na sve uslove koje je ovaj naveo. Nije tražio sliku, nije postavio pitanje o jeziku, obrazovanju, čak ni godinama buduće supruge.

Sa zadrškom, ali i odlučnošću koju sam sebi nije mogao da objasni, izvadio je iz unutrašnjeg džepa kovertu sa tri hiljade evra. Taj novac je bio njegova nada – ulaznica u život sa nekim, ma ko to bio. Posrednik mu je dao reč da će mu dovesti pravu osobu.

Susret: Trenutak istine

Neočekivana realnost

Konačno je stigao dan kada je trebalo da upozna svoju buduću ženu. Paja je obukao najbolju košulju, naprskao parfem iz Nemačke koji mu je poklonio rođak, i seo da čeka. Srce mu je kucalo ubrzano – nadao se vedroj, mladoj ženi, očima punim budućnosti.

Ali, ono što je video ostavilo ga je bez daha – i ne na onaj dobar način. Iz automobila nije izašla devojka, već žena njegovih godina, možda čak i starija, punačka, sa očima u kojima nije bilo ni trunke nade. Fatima – to je bilo njeno ime – delovala je kao da je tu silom prilika.

Sukob i bezizlazna situacija

Paja je pokušao da se pobuni. To nije ono što mu je obećano. Rekao je posredniku da su se dogovorili drugačije, ali je naišao na zid. „Dogovor je dogovor. Nema nazad“, rekao mu je hladno čovek koji je samo gledao kako da izvuče korist.

Fatima nije razumela reči, ali je razumela Pajin pogled – pogled razočaranja. Rekla je nešto na albanskom, a posrednik mu je preveo: „Ne želim ostati tamo gde nisam poželjna.“ Tog trenutka, Paji je sve postalo jasno. Ostao je:

• Bez novca

• Bez žene

• I što je najgore, bez dostojanstva

Sramota i reakcija sela

Seljani nisu dugo čekali da saznaju šta se dogodilo. Reči su kružile kao vetar preko polja. Ljudi su ga posmatrali, neki sažaljivo, neki s podsmehom. Njegova majka, umesto da viče, samo je tiho sela na prag, spuštenih ramena.

Gde god bi se Paja pojavio, neko bi šapatom prokomentarisao:
„Eno ga, dao tri hiljade, a ostao sam.“

Preokret: Novo poglavlje daleko od kuće

Bekstvo iz sramote i novi početak

Slomljen i razočaran, Paja je odlučio da napusti selo. Spakovao je kofere i otišao u Beč, kod rođaka koji mu je pomogao da se zaposli na građevini. Dani su mu prolazili u tišini, ali ne onoj staroj – sada je to bila tišina fizičkog umora. Pokušavao je da zaboravi – ne samo na neuspeo brak, već i na to kako se osećao sam pred celim selom.

Ljubav koja nije bila u planu

Upravo kada je pomislio da za njega više nema spasa, desilo se ono čemu se nije nadao – upoznao je Nadu, Bosanku koja je kuvala za radnike. Bila je:

• Vedra

• Jednostavna

• Razumljiva

• I što je najvažnije, topla

Nisu ih spojili ni posrednici, ni dogovori, ni novac. Jednostavno su se prepoznali – dve osobe koje su se razumjele bez mnogo reči. Za razliku od prethodnog pokušaja, sada je bilo lako – disati, pričati, deliti tišinu.

Ljubav kao dar, a ne proizvod

Nakon godinu dana, Paja se vratio u selo, ali ovaj put nije bio sam. Sa njim je došla Nada – žena uz koju je ponovo našao sebe. Ljudi su bili iznenađeni, zbunjeni, ali i potajno srećni što ga vide srećnog.

Neko je dobacio: „Pajo, pa ti se ipak oženi?!“

A on je, bez gorčine, ali sa sigurnošću u glasu, rekao: „Jesam, ali ovaj put kako treba.“

Jer prava ljubav se:

• Ne kupuje

• Ne naručuje

• Ne uvozi

Prava ljubav dolazi kada prestanemo da je tražimo silom – ona dođe kad je najmanje očekujemo, ali kad je dušom prepoznamo.