Porodica Šaulić ponovo u suzama: Zbog Ildine odluke cela porodica utapa tugu

Nasleđe koje živi kroz muziku – Ilda Šaulić i emotivni omaž ocu

Pet godina nakon što je muzički svet ostao bez jednog od svojih najsvetlijih predstavnika – Šabana Šaulića, njegova ćerka Ilda Šaulić odlučila je da kroz umetnost oživi sećanje na oca i njegovo bogato muzičko nasleđe. Iako vreme prolazi, tuga zbog gubitka ostaje neizbrisiva, a potreba da se očuva ono što je Šaban ostavio iza sebe – postaje snažnija nego ikad.

U tom duhu, Ilda je započela intimni i izuzetno emotivni projekat koji obuhvata seriju vizuelnih i muzičkih interpretacija njegovih pesama. Ovaj poduhvat ne predstavlja samo omaž velikom umetniku, već i ličnu terapiju, način da preko nota i stihova zalepi pukotine koje je smrt ostavila u srcu. Način na koji je pristupila ovom zadatku svedoči o dubokoj porodičnoj povezanosti, ali i o odgovornosti koju nosi kao jedina naslednica umetničke zaostavštine svog oca.

Muzika kao lek, umetnost kao veza između prošlosti i sadašnjosti

1. Jedini pravi naslednik umetničkog nasleđa

Jedan od elemenata koji ovom projektu daju dodatnu dubinu jeste činjenica da je Ilda jedina među Šabanovom decom koja je nasledila prava na očevu muzičku ostavštinu. To joj nije donelo samo zakonsku privilegiju, već i moralni teret da na pravi način prenese nasleđe, sačuva njegovo dostojanstvo i istakne ono što je Šaban zaista bio – neponovljiv glas Balkana, umetnik emocije i interpretacije.

Ova odgovornost je za Ildu bila ogromna. Njena odluka da se upusti u ovako složen i ličan projekat nije bila doneta impulsivno. Bila je to odluka koja je sazrevala godinama, iz potrebe da očuva sećanje kroz umetnički izraz, a ne kroz tihu patnju.

2. Suze, snimanja i bolni trenuci iza kamere

U realizaciji ovog projekta, Ilda nije krila da je proces bio emocionalno iscrpljujući. Često je, kako sama priznaje, plakala na setu, naročito u trenucima kada bi čula očev glas ili kada bi se evocirale uspomene iz detinjstva. Bilo je to suočavanje sa sopstvenim bolom, ali i sa veličinom umetničkog dela koje je želela da predstavi javnosti.

Scene iza kamere bile su ispunjene suzama, prekidima, tišinama koje su bile glasnije od reči. Ipak, Ilda nikada nije dozvolila da emocije ometu krajnji cilj. Naprotiv – one su postale srž projekta. Zahvaljujući podršci profesionalaca, ali i porodice, uspela je da pretoči sve što je nosila u sebi u autentičan, duboko ličan omaž koji odiše ljubavlju i poštovanjem.

3. Tim koji je pomogao da emocije postanu umetnost

Veliku ulogu u nastajanju ovog projekta imali su reditelj Miloš Nadaždin i producent Dušan Lazić Laza. Njihovo razumevanje, strpljenje i profesionalizam omogućili su Ildi da tokom snimanja bude ono što jeste – ćerka koja tuguje, žena koja pamti i umetnica koja stvara. U svakom kadru, svakoj pesmi, oseća se intimna atmosfera koju je ovaj tim uspeo da zabeleži bez narušavanja istine.

Iza kamere je bilo:

• mnogo pauza kako bi se prikupile emocije,

• nežnih razgovora o Šabanu,

• spontanih zagrljaja članova ekipe koji su postali deo jedne velike umetničke porodice.

Cilj projekta je bio jasniji od svega: ne stvoriti hit, već stvoriti spomenik kroz muziku.

4. Snaga porodice – Ildin oslonac u najtežim trenucima

Kroz čitav proces, porodica je bila Ildin stub. Njena ćerka Ema, suprug Bojan, majka Gordana, sestra Sanela i sestrična Una – svi su bili deo ovog emotivnog putovanja. Njihova podrška nije bila samo logistička, već i emotivna: zajedno su nosili tugu, delili uspomene, ali i slavili ono što Šaban jeste bio – otac, muž, deda, umetnik.

Njihovo prisustvo joj je dalo snagu da izdrži, da nastavi čak i kada su emocije bile preplavljujuće. U svakom segmentu projekta vidljivo je da on nije proizvod jedne osobe, već kolektivna priča porodice koja voli i poštuje ono što im je otac ostavio.

Poruke koje nose pesme: Više od običnih interpretacija

Ilda je istakla da pesme koje su snimili nisu samo prepevane verzije poznatih hitova njenog oca. One su lična priznanja, emocionalni dnevnici pretočeni u muziku. U svakom stihu, u svakoj noti, nalazi se:

• sećanje na detinjstvo uz očev glas,

• bol zbog gubitka,

• ponos zbog umetničkog nasleđa,

• ljubav koja ne prestaje ni smrću.

Za nju, ovaj projekat predstavlja duhovnu vezu sa ocem, nešto što će zauvek postojati – ne samo kao audio-vizuelno delo, već kao deo porodičnog identiteta.

Most između prošlosti i budućnosti

Projekat Ilde Šaulić nije samo omaž ocu, već i podsetnik svima nama koliko je važno čuvati korene, sećanja i umetnost. U vremenu u kojem se često živi brzo, površno i bez dublje povezanosti s emocijama, ona pokazuje da muzika može da bude lek, most, sidro i kompas.

Ključne poruke koje proističu iz ovog projekta su:

• Umetnost ne prestaje smrću umetnika – ona nastavlja da živi kroz one koji su je volele i koji je istinski razumeju.

• Porodica je ključna snaga u prevazilaženju bola.

• Prava umetnička ostavština ne pripada samo jednoj generaciji – ona je trajna i treba joj pristupati s poštovanjem.

• Muzika je više od zvuka – ona je sećanje, ljubav i neizbrisiva veza među ljudima.

Ilda Šaulić je kroz ovaj projekat dokazala da istinska umetnost ne traži senzaciju, već iskrenost. Njen rad, obojen suzama, strpljenjem i nepokolebljivom ljubavlju, pokazuje kako jedna ćerka može da čuva uspomenu na oca ne samo kao porodicu, već i kao umetnički amanet. U vremenu zaborava, ona bira da pamti – i da kroz pesmu govori ono što reči često ne mogu.