Posle 8 godina Žika bacio sve maske: Ja sam ostavio Dajanu, ja sam tražio razvod! Nisam mogao da pređem preko…

Tišina iza velikih odluka

Kada se govori o poznatim ličnostima i njihovim privatnim životima, često se u javnosti formiraju površne slike o njihovim brakovima, razvodima i emocijama koje stoje iza svega toga. U slučaju Žike Jakšića, jednog od najpoznatijih muzičkih producenata i televizijskih stvaralaca sa naših prostora, priča o njegovim brakovima i razvodima često je bila praćena nagađanjima i pretpostavkama. Mnogi su smatrali da su žene bile te koje su odlučile da napuste brak, dok se o njegovoj perspektivi malo znalo.

Međutim, Žika je u nedavnom razgovoru prvi put otvoreno progovorio o razlozima zbog kojih je sam doneo odluku o razvodu. Njegova ispovest pokazuje koliko su te odluke bile promišljene, teške i emotivno zahtevne. Ono što posebno izdvaja ovu priču jeste zrelost i odgovornost kojom je pristupio temi — bez traženja krivca, bez opravdavanja, već sa željom da pruži drugačiji pogled na razvod kao civilizovan proces, a ne kao poraz.

 Između borbe i odluke – put ka miru

1. Donošenje teške odluke

Iako se u medijima često nagađalo da su razlazi došli kao posledica neslaganja ili impulzivnih odluka, Žika je jasno rekao da nijedna odluka o razvodu nije doneta u afektu. „Oba puta sam ja odlučio da želim razvod“, otvoreno priznaje. Ovim riječima ruši predrasudu da su emocije i trenutni sukobi ono što pokreće kraj braka. Naprotiv, on objašnjava da je svaka odluka bila rezultat dugog razmišljanja, introspekcije i pokušaja da se brak spase.

Pre nego što bi doneo konačan zaključak, uvek je, kako sam kaže, davao šansu da se odnosi poprave. „Nije bilo lako, ali sam znao da nekada moramo preseći da bismo spasili i sebe i druge.“ Ova rečenica otkriva duboku životnu filozofiju — ideju da ljubav i odgovornost ne znače uvek ostati, već ponekad i znati otići, kada se vidi da zajedništvo više ne donosi mir.

Njegove reči nose poruku emocionalne zrelosti: „Čovek mora da se najpre bori da sačuva brak, ali kada vidi da ne može, treba preseći. I potruditi se da šteta bude što manja.“ U njima se ogleda njegovo poštovanje prema instituciji braka, ali i razumevanje da ljudi ponekad jednostavno prestanu biti jedno za drugo.

2. Bez krivice – sa poštovanjem

Jedna od najvažnijih poruka koje Žika upućuje jeste da razvod ne mora biti sinonim za sukob. Umesto da traži krivce, on bira put razumevanja i međusobnog poštovanja. U razgovoru ističe da nikada nije želeo da se opravdava niti da prebacuje odgovornost na bivše supruge. Sve odluke koje je doneo, kako sam kaže, bile su motivisane željom da svi — on, bivše supruge i deca — pronađu svoj mir.

„Ako je za neku utehu, sa obe bivše žene sam u super odnosima, sve smo prevazišli na civilizovan način.“

Ova izjava oslikava važnost zrelog razmišljanja i emocionalne stabilnosti. Njegov pristup pokazuje da prekid braka ne mora značiti kraj međusobnog poštovanja i razumevanja. Naprotiv, on može postati početak novog poglavlja u kojem se odnosi redefinišu na zdraviji način.

U svetu gde su razvodi često praćeni javnim optužbama i ružnim rečima, Žika nudi primer drugačijeg pristupa: mirnog, dostojanstvenog i racionalnog. Njegove reči o bivšim partnerkama odišu iskrenošću i svesnošću da ljudi ne moraju biti u braku da bi zadržali poštovanje jedni prema drugima.

3. Odnos sa decom – stub njegove filozofije

Najvažniji deo njegove priče tiče se odnosa sa sinovima, Dušanom i Andrijom. Uprkos razvodima i promenama u porodičnim okolnostima, Žika ističe da je uvek bio prisutan u njihovim životima. Bez obzira na privatne razlike sa bivšim suprugama, jedno pravilo nikada nije bilo prekršeno: deca su uvek bila na prvom mestu.

„Decu smo uvek stavljali na pijedestal i sve je moralo da bude u njihovom interesu“, objašnjava on, naglašavajući da su i njegove bivše supruge uvek delile taj princip. Ova rečenica osvetljava jedan od najvažnijih temelja zdravog roditeljstva — saradnju i međusobno poštovanje u odgajanju dece, čak i kada brak više ne postoji.

Njegov odnos sa sinovima je ispunjen toplinom i ponosom. On ih vidi ne samo kao decu, već i kao mlade ljude koji su naučili vrednost porodične povezanosti i ljubavi. Posebno se osvrće na njihov odnos:

„Moji sinovi Dušan i Andrija se obožavaju i imaju fenomenalan bratski odnos.“

Ove reči govore o uspehu koji nadilazi sve druge — o tome da su deca sačuvala ljubav i međusobno poštovanje, uprkos svim životnim promenama. To je dokaz da su i Žika i njihove majke uspeli da deci pruže stabilno i podržavajuće okruženje.

4. Zrelost kroz razvod: lekcije o životu

Žika Jakšić svojim primerom pokazuje da razvod ne mora biti kraj, već početak nečeg novog. On priznaje da svaki prekid braka nosi sa sobom bol i razočaranje, ali naglašava da se i iz tih trenutaka mogu izvući dragocene lekcije.

Njegov stav je jasan i temelji se na nekoliko ključnih principa:

• Brak je borba – ali samo dok postoji nada i volja sa obe strane.

• Razvod nije poraz – već hrabrost da se prepozna kraj i pronađe novi početak.

• Deca su svetinja – njihova sreća i mir uvek su važniji od međusobnih nesuglasica.

• Poštovanje je osnova – čak i kada ljubav prestane, dostojanstvo i uvažavanje ne smeju nestati.

Njegove reči osvetljavaju retko viđenu stranu muške perspektive o razvodu — iskrenu, refleksivnu i punu empatije. On ne beži od svojih emocija, ali ih ni ne dramatizuje. Umesto toga, posmatra razvod kao životnu odluku koja, ako se donese promišljeno, može doneti mir i ravnotežu svima.

 Razvod kao oblik zrelosti, a ne poraza

Kroz svoju otvorenu ispovest, Žika Jakšić nudi poruku koja nadilazi ličnu priču — poruku o tome kako treba razumeti život, odnose i odgovornost prema drugima. Brakovi se ne završavaju zato što ljudi postaju loši, već zato što prestanu biti jedno za drugo. To je prirodan proces koji, ako se prihvati sa zrelošću, može doneti mir umesto gorčine.

Njegov pogled na razvod nije ispunjen ljutnjom ili žaljenjem, već filozofijom prihvatanja. On pokazuje da je moguće razvesti se bez mržnje, ostati u dobrim odnosima sa bivšim suprugama i odgajati decu u ljubavi i poštovanju. Njegov životni stav može poslužiti kao primer mnogima koji se suočavaju sa sličnim situacijama — da nije važno koliko puta padnemo, već kako ustajemo i kako nastavljamo dalje.

Na kraju, njegova poruka ostaje jasna i snažna:

„Život nije crno-bijel. Brakovi se mogu završiti, ali ljubav prema deci i poštovanje prema bivšima ne smeju nikada.“

Za Žiku, razvod nije bio kraj ljubavi, već početak razumevanja. To je lekcija o tome da se mir ne traži u prošlosti, već gradi u sadašnjosti — kroz iskrenost, poštovanje i spremnost da se nastavi dalje.