Nakon komemoracije Halidu Bešliću u 13:30 časova u dvorištu Gazi Husrev-begove džamije biće održana pogrebna molitva (dženaza-namaz), a sahrana na Gradskom groblju Bare zakazana je za 15 časova.
U Sarajevu, gradu bogate kulturne i muzičke tradicije, danas se održava tužan, ali veličanstven skup posvećen životu i delu Halida Bešlića, jedne od najvećih legendi narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj događaj, koji je okupio brojne poštovaoce, prijatelje i kolege, svedoči o dubokom tragu koji je Bešlić ostavio iza sebe. Njegova muzika, glas i jednostavnost obeležili su živote generacija, a komemoracija predstavlja trenutak zajedničkog sećanja i zahvalnosti za sve što je pružio kroz decenije stvaralaštva.
Halid Bešlić preminuo je 7. oktobra u 72. godini života, ostavivši za sobom bogatu muzičku zaostavštinu i neizbrisiv trag u srcima publike. Današnji dan u glavnom gradu Bosne i Hercegovine obeležen je dostojanstvom, emocijama i iskrenim pijetetom prema umetniku koji je svojim pesmama ujedinjavao ljude bez obzira na generacije, poreklo ili veroispovest.
Komemoracija u Narodnom pozorištu Sarajevo
Komemorativni skup počeo je u 11 časova u zgradi Narodnog pozorišta Sarajevo, mestu gde su se tokom decenija održavali najznačajniji kulturni događaji u zemlji. Još od ranih jutarnjih sati ispred pozorišta su se počeli okupljati građani, prijatelji i poštovaoci koji su želeli da odaju poslednju počast umetniku čija je karijera trajala više od pola veka. U atmosferi ispunjenoj tugom, ali i ponosom, prisutni su evocirali uspomene na čoveka koji je svojom muzikom uspeo da postane simbol jedne epohe.
Među prvima koji su pristigli bio je poznati glumac Emir Hadžihafizbegović, dugogodišnji prijatelj pokojnog pevača. Njegovo prisustvo izazvalo je posebnu pažnju javnosti, jer mu je, kako su mediji izvestili, prethodne večeri tokom okupljanja građana ispred Večne vatre iznenada pozlilo. Uprkos tome, Hadžihafizbegović je, pokazavši duboku privrženost i poštovanje prema svom prijatelju, došao na komemoraciju da mu oda poslednju počast. Njegov gest simbolizuje snagu prijateljstva i ljudske solidarnosti u trenucima kada reči postaju suvišne, a emocije preuzimaju svaku misao.
Tokom komemoracije, brojni govornici su evocirali uspomene na Bešlićev život i rad. Naglašavali su njegovu skromnost, toplinu i ljubav prema ljudima, zbog čega je bio omiljen ne samo među kolegama, već i među običnim građanima. Njegove pesme, poput „Miljacke“, „Romanije“ ili „Ja bez tebe ne mogu da živim“, postale su evergrini koji i danas odjekuju na radijskim talasima i porodičnim slavljima širom regiona.
Pogrebna molitva i sahrana
Nakon komemoracije, u 13:30 časova, u dvorištu Gazi Husrev-begove džamije, jednog od najznačajnijih verskih i kulturnih simbola Sarajeva, biće održana pogrebna molitva (dženaza-namaz). Ovaj čin ima duboku duhovnu i tradicionalnu vrednost u islamskoj kulturi, a za mnoge predstavlja najuzvišeniji trenutak oproštaja od dragih osoba. U slučaju Halida Bešlića, taj trenutak je i simbol zajedništva, jer će se mnogi okupiti ne samo iz Sarajeva, već i iz drugih gradova Bosne i Hercegovine i regiona.
Sahrana je zakazana za 15 časova na Gradskom groblju Bare, koje se često naziva i mestom večnog mira sarajevskih velikana. Prema očekivanjima, ceremoniji će prisustvovati desetine hiljada ljudi, a zbog velikog interesovanja javnosti grad je preduzeo posebne mere bezbednosti i organizacije saobraćaja. Brojni građani odlučili su da tog dana napuste svoja radna mesta ranije, kako bi prisustvovali ispraćaju čoveka koji je, kako mnogi kažu, bio „glas naroda i duša Bosne“.
Atmosfera i emocije okupljenih
Komemoracija i sahrana Halida Bešlića nisu samo formalni događaji, već duboko emotivni trenuci koji pokazuju koliki značaj umetnost može imati u životima ljudi. Na licima prisutnih moglo se pročitati mešavina tuge i zahvalnosti — tuge zbog gubitka, ali i zahvalnosti za muziku koja će nadživeti vreme. Građani su donosili cveće, palili sveće i izgovarali molitve, dok su se u pozadini čule njegove pesme koje su se pretvorile u tihi zajednički refren.
Tokom dana planirano je i da gradske institucije održe minut ćutanja, dok su mediji širom regiona posvetili specijalne emisije i priloge o njegovom životu. Ulice oko Narodnog pozorišta i džamije bile su prepune ljudi svih generacija — od starijih koji su uz njegove pesme proveli mladost, do mlađih koji su tek otkrivali njegovu muziku. To svedoči o međugeneracijskoj povezanosti koju je Halid uspeo da stvori kroz iskrene stihove i prepoznatljiv glas.
Halid Bešlić – čovek, umetnik, legenda
Da bi se u potpunosti shvatio značaj današnjeg događaja, potrebno je podsetiti se ko je bio Halid Bešlić. Rođen u selu Knežina kod Sarajeva, Bešlić je od ranih dana pokazivao izuzetan muzički talenat. Karijeru je započeo sedamdesetih godina, a ubrzo je postao jedan od najprepoznatljivijih izvođača narodne muzike u regionu. Njegov glas, pun emocije i topline, odavao je istinsku autentičnost i iskrenost, što je publika prepoznala i nagradila ogromnom ljubavlju.
Tokom karijere snimio je brojne albume i pesme koje su postale evergrini. Ono što ga je posebno izdvajalo jeste činjenica da nikada nije izgubio vezu sa običnim ljudima. Ostao je jednostavan, pristupačan i skroman, iako je uživao status zvezde. Uvek je isticao da mu je najvažnije poštovanje publike, a ne broj nagrada ili materijalni uspeh. Upravo ta autentičnost bila je ključ njegove dugovečnosti na muzičkoj sceni.
Njegov život nije bio bez iskušenja — preživeo je tešku saobraćajnu nesreću 2009. godine, nakon koje je pokazao ogromnu snagu volje i želju za životom. Taj događaj dodatno je učvrstio njegovu vezu sa publikom, koja ga je doživljavala kao simbol izdržljivosti i vere u život. Njegova harizma, osmeh i smirenost ostali su prepoznatljivi do poslednjih dana.
Današnja komemoracija i oproštaj od Halida Bešlića nisu samo kraj jednog života, već i početak večnog sećanja na umetnika koji je svojim glasom i pesmama ispisao istoriju narodne muzike. Njegova dela ostaju da traju kao kulturna baština, dok će njegove reči i melodije nastaviti da spajaju ljude i podsećaju ih na emocije koje je samo on umeo da prenese.
U vremenu kada su istinske vrednosti često potisnute, Bešlićev primer pokazuje da iskrenost, ljubav prema umetnosti i poštovanje prema ljudima ostaju trajne vrednosti. Sarajevo danas ne ispraća samo pevača, već čoveka koji je u svaku pesmu ugradio deo svog srca.
U znak poštovanja prema Halidu Bešliću, mnogi sugrađani odlučili su da večeras, u tišini svojih domova, puste neku od njegovih pesama. Jer iako je fizički otišao, njegov glas će zauvek odzvanjati kroz doline, planine i reke Bosne i Hercegovine, podsećajući sve da prave legende nikada ne umiru — one žive kroz muziku, sećanja i ljubav naroda koji ih nikada ne zaboravlja.
