TikToker iz Krajine, tačnije Cazina, Zehrudin Nadarević, poznatiji kao Huda Company, našao se u ozbiljnom problemu s poreskim organima. Prema informacijama koje su dospjele u javnost, influenser je od svojih online aktivnosti uprihodio čak milion eura, ali državi nije uplatio ni marku poreza.

U poslednje vreme, region i šira javnost sve češće raspravlja o fenomenu influensera i njihovoj realnoj odgovornosti prema državi i društvu. Priče o brzom bogaćenju putem društvenih mreža nisu retkost, ali ono što je do sada ostajalo u senci jeste pitanje plaćanja poreza i zakonitog poslovanja. Upravo takav slučaj uzburkao je javnost u Bosni i Hercegovini, kada je u medijima osvanula vest da je poznati TikToker iz Krajine, tačnije iz Cazina, Zehrudin Nadarević, poznatiji kao Huda Company, došao u ozbiljan sukob sa poreskim organima.

Ovaj slučaj ne govori samo o jednom pojedincu, već otvara širu diskusiju o tome koliko je novo digitalno tržište podložno regulaciji, koliko su influenseri svesni svojih obaveza i kako društvo reaguje kada popularnost preraste u problem zakonske prirode.

Uspon i popularnost influensera

Huda Company, kako je poznat na TikToku, uspeo je da u relativno kratkom vremenu stekne ogromnu popularnost među publikom u regionu, a posebno među mladima i dijasporom. Njegovi video sadržaji često su se viralno širili, donoseći mu:

• veliki broj pregleda i pratilaca,

• stalne interakcije sa publikom,

• značajne donacije putem platforme,

• i, što je najvažnije, impresivne prihode.

Prema navodima koji su dospeli do javnosti, ukupni iznosi koje je Huda ostvario dosežu čak milion eura. Ipak, dok su mnogi zamišljali da to znači lagodan život i finansijsku sigurnost, ispostavilo se da je realnost daleko komplikovanija.

Poreski problemi – suština skandala

Glavni problem u kojem se našao jeste to što nijedan deo tih prihoda nije prijavljen državi. Prema tvrdnjama poreskih organa, nije uplaćena ni marka poreza. To znači da je Huda, makar prema trenutnim informacijama, godinama ostvarivao značajne profite, a da pritom nije ispunjavao obaveze prema zakonima Bosne i Hercegovine.

Za poreske organe ovo je ozbiljno krivično delo, koje može nositi i zatvorsku kaznu. U pitanju nije običan previd ili manja nepravilnost, već ogromni iznosi koji su ostali van državnih evidencija.

Apel dijaspori i građanima

Suočen s mogućim sankcijama, Huda Company je odlučio da se obrati javnosti. Njegov potez izazvao je različite reakcije: dok je deo publike pokazao razumevanje, mnogi su iskazali nezadovoljstvo i kritiku.

On je u emotivnom obraćanju zatražio finansijsku pomoć od dijaspore i građana Bosne i Hercegovine. Prema njegovim rečima, jedini način da izbegne zatvor jeste da prikupi dovoljno sredstava za nagomilane obaveze.

Njegova izjava uključivala je i opravdanje:

– „Sve pare otišle su na otplatu dugova kamatarima, nemam ništa sačuvano“ – tvrdio je, pokušavajući da objasni kako je, uprkos enormnim prihodima, ostao bez ikakvih finansijskih rezervi.

Ova rečenica posebno je odjeknula u javnosti, jer pokazuje ne samo ozbiljne finansijske poteškoće, već i problematične odluke u upravljanju novcem.

Reakcija poreske uprave

Dok Huda apeluje na pomoć, poreska uprava ne pokazuje nameru da odustane od detaljne kontrole. Prema dostupnim informacijama, započeta je istraga svih uplata koje je influenser ostvario putem TikToka i drugih digitalnih kanala.

Ukoliko se ispostavi da su sumnje opravdane, i da zaista nije prijavljivao svoje prihode, posledice mogu biti:

• finansijske kazne u milionskim iznosima,

• oduzimanje imovine, ukoliko je stečena protivno zakonima,

• pa čak i zatvorska kazna, što je najteža opcija u slučaju utvrđivanja namere i ozbiljnog poreskog utajivanja.

Drugim rečima, slučaj Hude Company mogao bi da posluži kao presedan i upozorenje za sve druge influensere i digitalne preduzetnike.

Širi kontekst – problem sive ekonomije u digitalnom prostoru

Iako je Huda trenutno u centru pažnje, njegov slučaj osvetljava i jedan veći društveni problem – sivu ekonomiju u digitalnom sektoru.

Mnogi mladi ljudi, inspirisani uspehom na TikToku, YouTube-u ili Instagramu, ulaze u svet sadržajnog stvaralaštva. Međutim, retko ko razmišlja o:

• obavezi plaćanja poreza,

• vođenju evidencija o prihodima,

• ili registraciji poslovnih aktivnosti.

Dok u tradicionalnim biznisima porezi i kontrole dolaze gotovo automatski, u digitalnom svetu granice su mnogo nejasnije. To često dovodi do situacija u kojima pojedinci ostvaruju značajne profite, a da pritom veruju kako im se ništa ne može dogoditi.

Odnos javnosti prema Hudi

Javnost je podeljena. Na društvenim mrežama mogu se pronaći različiti komentari:

• Jedni izražavaju empatiju, navodeći da je Huda možda bio žrtva brzog uspona i pogrešnih odluka.

• Drugi su kritični, smatrajući da je neodgovorno tražiti pomoć od građana, dok je istovremeno zarađivao ogromne sume.

• Treći ukazuju na širi problem društva, gde se popularnost često poistovećuje sa uspehom, a zakonske obaveze guraju u drugi plan.

Ova podeljenost pokazuje koliko tema poreza i odgovornosti izaziva jake emocije u javnosti.

Lekcije iz slučaja

Iz cele situacije može se izvući nekoliko važnih pouka:

1. Popularnost ne znači imunitet – bez obzira na broj pratilaca, zakonske obaveze ostaju iste za sve.

2. Finansijska disciplina je ključna – veliki prihodi mogu brzo nestati ako se troše na pogrešan način.

3. Digitalna ekonomija traži regulaciju – vreme je da institucije uvedu jasnija pravila i za influensere i za sve one koji posluju online.

4. Poverenje javnosti je krhko – kada publika sazna da njihov omiljeni kreator krši zakone, podrška može brzo nestati.

Slučaj Zehrudina Nadarevića – Hude Company nije samo priča o jednom TikTokeru iz Cazina. To je ogledalo šireg fenomena u kojem se sudaraju nova digitalna stvarnost i stari zakoni.

Sa jedne strane, Huda je primer kako se može doći do ogromnih prihoda kroz kreativni rad na internetu. Sa druge, njegova situacija jasno pokazuje da se neprijavljeni prihodi i ignorisanje poreskih obaveza mogu pretvoriti u ozbiljan problem, sa potencijalno vrlo teškim posledicama.

Za Bosnu i Hercegovinu, ovo je signal da je hitno potrebno razviti mehanizme za regulaciju i edukaciju influensera. Za same influensere, lekcija je još jasnija: popularnost na mrežama ne oslobađa zakonskih obaveza.

Na kraju, poruka javnosti može se svesti na jednostavno pravilo: transparencija i odgovornost su temelji svakog uspeha, bez obzira da li se radi o tradicionalnom biznisu ili o digitalnom sadržaju na TikToku.