Ovo je još jedan dokaz koliko je Bešlić bio omiljen među svim zemljama u regionu
Na Gradskom groblju Bare u Sarajevu, danas je održan ukop Halida Bešlića, muzičke legende koja je generacijama bila simbol narodne muzike i ljudske dobrote. Njegov život i karijera spojili su generacije, a njegove pesme bile su više od melodija – bile su pratnja svakodnevnim radostima, tugama i uspomenama miliona ljudi.
Kada je tabut spušten u mezar, tišina koja je obavila groblje govorila je više od reči. Prisustvo porodice, prijatelja, kolega i hiljada građana bilo je simboličan odraz ljubavi i poštovanja prema čoveku koji je bio glas naroda i simbol dobrote.
Dženaza i govor ef. Muhameda Velića
Na Barama je, pre samog ukopa, klanjana dženaza, koju je predvodio Muhamed ef. Velić. Njegove reči obasjale su prisutne toplinom, poštovanjem i duhovnom refleksijom o Halidovom životu:
„Danas smo ovdje klanjali dženazu i na bolji svijet ispratili našeg brata Halida Bešlića, čiji je glas dopirao do ljudskih srca i čija je dobrota rušila barijere i prelazila razne granice.“
Ef. Velić je naglasio da sve što je Halid ostavio – i u eteru i u srcima ljudi – ostaje zapisano i večito prisutno. Njegov govor dodatno je podsetio prisutne na Halidovu spremnost da pomaže svima:
„Armija ljudi kucala je na njegova vrata, tražili su pomoć i podršku – svakome je vrata otvorio. Zato danas molimo za njega da Allah, dž.š., otvori svoja vrata oprosta, milosti i dženneta za našeg Halida. Nemojmo zaboraviti, Halid je tokom čitavog svog života poručivao da ga put zove i da mora poći. Evo, put ga je pozvao. On je putnik, kao što smo i svi mi putnici, jer smo svi Allahovi i Njemu se vraćamo.“
Ove reči oslikavaju Halidovu dobrotu i duhovnu dimenziju života, pokazujući koliko je bio duboko povezan sa ljudima i njihovim potrebama.
Emotivni trenutak spuštanja tabuta
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je Halidov sin, Dino, zajedno sa porodicom, pomogao da se tabut spusti u mezar. Atmosfera groblja bila je tiha i ispunjena tugom, dok su suze i molitve pratili svaki trenutak ukopa.
Ovaj čin simbolizuje kolektivni oproštaj i poštovanje prema Halidu, čoveku koji je uvek bio blizak ljudima, bez obzira na slavu. Ukupna scena podsećala je na završetak jednog života ispunjenog muzikom, skromnošću i dobrotom.
Skromnost u poslednjem izboru: grob među običnim ljudima
Jedan detalj posebno je privukao pažnju – položaj groba Halida Bešlića. On nije u aleji velikih, već je smešten među običnim građanima, što odražava njegovu skromnost i povezanost sa narodom.
Radnik Rusmir, prisutan pri obilasku groba, ispričao je:
„Halid je ovdje bio prije mjesec dana i tražio da kada dođe vrijeme, bude sahranjen ovdje, među običnim ljudima. To samo pokazuje koliko je bio skroman.“
Ovaj izbor pokazuje pravu veličinu Halida Bešlića – čoveka koji je želeo da ostane povezan sa ljudima koji su ga voleli. Njegov grob sada postaje mesto gde će posetioci diviti njegovoj muzici, ali i njegovom skromnom karakteru.
Međunarodno poštovanje i priznanje
Popularnost Halida Bešlića prelazila je granice Bosne i Hercegovine. Još jedan dokaz njegove univerzalne popularnosti pokazuje gest Srbije – predsednik Aleksandar Vučić oprostio se od legende narodne muzike slanjem vijenca sa porukom:
„Posljednji pozdrav Halidu. Aleksandar Vučić sa porodicom.“
Ovaj gest naglašava da je Halid bio omiljen u svim zemljama regiona, a poštovanje prema njegovom delu nije bilo ograničeno granicama. Za Bešlića su svi imali samo reči hvale, potvrđujući njegovu status ikone narodne muzike i čoveka velike duše.
Prisutni i kolektivni oproštaj
Na sahranu su došli:
-
Dugogodišnji saradnici i kolege iz muzičkog sveta,
-
Prijatelji iz privatnog života,
-
Hiljade građana iz Sarajeva i šire regije, koji su želeli da se poslednji put poklone svom omiljenom pevaču.
Prisustni su delili uspomene, anegdote i sećanja na Halidove koncerte, osmeh i dobroćudnost. Njegove pesme bile su prisutne i u srcima prisutnih, podsećajući ih na posebne trenutke života.
Halidovo nasleđe i simbolika oproštaja
Halid Bešlić ostavio je neizbrisiv trag u muzičkoj i kulturnoj istoriji regiona. Njegov život i karijera spojili su generacije, a njegove pesme bile su glas naroda, glas emocija i glas dobrote.
Ef. Velić u govoru je istakao:
-
Halidovo srce bilo je otvoreno svima, pružao je pomoć i podršku svima koji su je tražili,
-
Njegov glas spajao je ljude različitih generacija i sredina,
-
Njegov životni put bio je putnik – neprestano je služio ljudima i svojoj umetnosti, a na kraju ga je životni poziv odveo na večni put.
Ukop Halida Bešlića simbolizuje:
-
Kraj jednog izuzetnog života, ispunjenog muzikom i dobrotom,
-
Početak trajnog nasleđa koje živi kroz pesme i uspomene,
-
Podsetnik da veličina ne mora biti ekskluzivna, već da se ogleda u jednostavnosti i srcu.
Kada je poslednja zemlja prekrila tabut, mezar je postao simbol večnog počivališta, ali i mesto trajne veze između Halida Bešlića i svih onih koje je dotakao svojom muzikom i dobrotom. Njegov glas i dalje živi kroz pesme, sećanja i srca ljudi koji ga vole, dok njegov izbor da počiva među običnim ljudima ostaje prava lekcija skromnosti i povezanosti sa zajednicom.
„Halide, hvala ti za sve note koje si nam ostavio, za sve suze i osmehe koje si nam darovao. Tvoja pesma nikada neće utihnuti.“
Njegova karijera i životna filozofija ostavljaju nasleđe: dobrota, poštovanje, skromnost i ljubav prema ljudima. Odlazak Halida Bešlića je kraj jednog poglavlja, ali i početak legendarnog sećanja koje će generacije prenositi dalje.
