Udruženje “Prijatelji životinja” reagovalo na navode o psu Halida Bešlića: “Pas je pregledan, ali nije dozvoljeno vađenje krvi”.
Vest o psu koji je pripadao pokojnom pevaču Halidu Bešliću izazvala je brojne reakcije u javnosti i otvorila pitanje da li je životinji pružena adekvatna veterinarska nega nakon smrti njenog vlasnika. Nakon što su se u medijima pojavile tvrdnje da pas nije pregledan, a da mu je zdravlje ugroženo, reagovalo je Udruženje za zaštitu životinja „Prijatelji životinja“, izdavši detaljno saopštenje u kojem su pojasnili šta je zaista urađeno i kakvo je trenutno stanje.
Prema njihovim navodima, veterinarski pregled psa je zaista obavljen, ali nije bilo moguće sprovesti kompletnu dijagnostiku, jer osoba koja sada brine o psu nije dozvolila da se uzme krv potrebna za analize. Ova situacija otvorila je niz pitanja — od pravnih i etičkih aspekata postupanja prema životinjama, do granica između dobre namere i poštovanja privatnosti vlasnika i njegovih najbližih.
1. Povod za reakciju Udruženja
Nakon brojnih poziva građana i objava na društvenim mrežama, u kojima su izražene sumnje da pas pokojnog pevača nije dobio potrebnu veterinarsku pomoć, Udruženje „Prijatelji životinja“ odlučilo je da reaguje i proveri stanje životinje.
Njihova odluka nije bila samo rezultat medijskog pritiska, već i deo njihove osnovne misije – zaštite dobrobiti životinja i praćenja slučajeva u kojima postoji sumnja na zanemarivanje.
Udruženje je kontaktiralo nadležne službe i organizovalo da veterinarska ambulanta iz Požege izađe na teren i pregleda psa. Na taj način želeli su da potvrde stvarno stanje i razjasne da li su navodi o nebrizi utemeljeni ili ne.
2. Detalji veterinarskog pregleda
Prema saopštenju Udruženja, veterinarski pregled je obavljen, ali pod ograničenim uslovima.
Kada su veterinari stigli na lice mesta, dočekao ih je Vlado, vozač i bliski saradnik pokojnog pevača, koji sada vodi brigu o psu. On je, kako navode, bio ljubazan i sarađivao s veterinarima, ali iz nepoznatih razloga nije dozvolio da se izvede vađenje krvi.
Ovaj detalj je od presudne važnosti, jer bez analize krvi nije moguće utvrditi uzroke eventualnog pogoršanja zdravstvenog stanja. Udruženje je pojasnilo da su time veterinarske mogućnosti bile ograničene i da nije bilo moguće obaviti:
-
kompletnu krvnu sliku,
-
biohemijsku analizu,
-
niti testiranje na potencijalne bolesti koje mogu izazvati gubitak apetita, poput infekcija izazvanih krpeljima.
Ipak, tokom pregleda je primećeno da se pas počeo ponašati bolje – ponovo je jeo i pokazivao znakove oporavka, što je ulilo nadu da njegovo stanje nije kritično.
3. Stav i namera Udruženja
Udruženje je u svom saopštenju naglasilo da im nije bila namera da stvore pritisak na bilo koga, već da obaveste javnost objektivno i odgovorno. Prema rečima predsednice Udruženja, mr. iur. Ande Šandal Karić, njihova uloga je isključivo informativna i savetodavna, a ne konfliktna.
Cilj njihovog reagovanja bio je da se proveri stanje životinje, da se razjasne dezinformacije koje su kružile internetom, i da se u javnosti podigne svest o važnosti veterinarske nege, naročito kada je reč o starijim životinjama.
„Pas je u poznim godinama, ali smatramo da mu treba omogućiti potpunu dijagnostiku, jer samo tako može dobiti adekvatnu negu i terapiju“, stoji u saopštenju.
Ovim su jasno stavili do znanja da su spremni da pomognu, ali i da poštuju odluke i granice osoba koje trenutno vode brigu o psu.
4. Ograničenja i prepreke u daljem postupanju
Iako je Udruženje pokazalo spremnost da pomogne, suočilo se s pravnim i etičkim ograničenjima.
Bez izričitog pristanka onih koji sada imaju brigu nad psom, nije moguće sprovesti dalju dijagnostiku, bilo da se radi o vađenju krvi, testovima ili terapijskim tretmanima.
To znači da čak i ako postoji opravdana sumnja na zdravstvene probleme, organizacije za zaštitu životinja nemaju zakonsko pravo da preduzmu dalje mere bez saglasnosti vlasnika ili privremenog staratelja. Ovakva situacija pokazuje koliko je u praksi teško uskladiti dobru nameru zaštitnika životinja i zakonska ograničenja privatnog vlasništva.
Udruženje je u saopštenju istaklo da su, u takvim okolnostima, dužni da poštuju volju osobe koja brine o životinji, ali da će i dalje ostati na raspolaganju za savet i pomoć ukoliko se to zatraži.
5. Odnos javnosti i medija
Medijska pažnja koju je slučaj izazvao pokazuje koliko su građani Srbije emotivno vezani za lik i delo Halida Bešlića, ali i koliko je tema zaštite životinja postala društveno važna.
Mnogi su na društvenim mrežama izražavali zabrinutost, neki su optuživali ljude koji brinu o psu za nemar, dok su drugi pozivali na strpljenje i poverenje u nadležne službe.
Udruženje „Prijatelji životinja“ pokušalo je da smiri situaciju i razdvoji činjenice od glasina. Istakli su da pas nije zapušten, da mu se pruža osnovna nega, i da su veterinari potvrdili kako nema znakova ozbiljnog zapuštanja ili povreda. Ipak, naglasili su da bi bilo poželjno da se obavi kompletna laboratorijska dijagnostika, kako bi se isključile moguće bolesti koje se često javljaju kod starijih pasa.
6. Poziv na humanost i širu poruku
U završnom delu svog obraćanja, Udruženje je iskoristilo priliku da podseti javnost da je briga o životinjama moralna i zakonska obaveza, i da svaka životinja, bez obzira na to kome pripada, zaslužuje pažnju, negu i dostojanstvo.
Starost i bolest su, kako navode, deo života svake životinje, i upravo tada im je najpotrebnija pomoć ljudi.
Oni su pozvali sve građane da, umesto širenja dezinformacija i osuda, pruže podršku, razumevanje i pomoć — ne samo ovom konkretnom psu, već i brojnim napuštenim životinjama koje svakodnevno preživljavaju na ulicama.
U apelu su podsetili da u mnogim gradovima postoje azili i privremena skloništa u kojima nedostaju osnovna sredstva za hranu, lekove i veterinarske tretmane.
Na taj način, slučaj psa Halida Bešlića postao je simboličan primer šireg problema — odnosa društva prema životinjama i potrebe za sistemskim rešenjima koja bi obezbedila bolju brigu i nadzor.
Reakcija Udruženja „Prijatelji životinja“ pokazala je koliko je važno da organizacije civilnog društva budu aktivne i transparentne u slučajevima koji izazivaju veliku pažnju javnosti.
Iako je u ovom slučaju veterinarski pregled obavljen, a stanje psa delovalo stabilno, situacija je ukazala na ograničenja sa kojima se susreću zaštitnici životinja kada pokušavaju da intervenišu bez saglasnosti staratelja.
Ovaj događaj otvara širu diskusiju o tome kako bi trebalo zakonski urediti prava životinja, posebno kada njihov vlasnik više nije živ, i kako obezbediti da njihova dobrobit ne zavisi isključivo od volje pojedinaca.
Istovremeno, slučaj nas podseća da humanost nije pitanje trenutka, već principa – svaki život, pa i onaj životinjski, zaslužuje poštovanje i brigu.
U konačnici, pas pokojnog Halida Bešlića postao je simbol odgovornosti, pažnje i saosećanja koje društvo mora razvijati prema svim bićima.
Iako nisu mogli sprovesti punu dijagnostiku, članovi Udruženja su pokazali primer kako se s empatijom i profesionalnošću može reagovati na osetljive situacije.
Njihova poruka ostaje jasna: briga o životinjama ne prestaje sa njihovim vlasnicima, već postaje zajednička odgovornost svih nas.
U tome leži pravi smisao pojma prijatelj životinja – ne u rečima, već u delima koja potvrđuju da saosećanje ne poznaje granice.
