Uvod
Ramiza Vilić iz Kalesije je žena koja je preživela teško nasilje u porodici, ali njena priča ne govori samo o tome šta joj je uradio bivši suprug, već i o tome kako su institucije koje bi trebalo da štite žRTVE nasilja okrenule glavu od nje. Kada je konačno skupila snagu da prijavi nasilje, naišla je na zid nerazumevanja i nebrige od strane onih koji su joj trebali pružiti podršku.
Nasilje koje je trpela
Bivši suprug Ramize Vilić nanosio joj je teške telesne povrede, ali najteže od svega bilo je suočivanje sa ignorisanjima institucija. Kada je odlučila da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom i prijavi nasilnika, naišla je na šokantno nerazumevanje i odbijanje pomoći.
Njena ispovest je obišla društvene mreže i medije, izazvavši ogromnu reakciju javnosti. U svom svedočenju, Ramiza je opisala trenutke kroz koje je prolazila, razotkrivajući kako je sistem zakazao u zaštiti žena koje trpe nasilje.
Zastrašujuće reči njene bivše porodice
Nasilje nije bilo samo fizičko, već i psihološko, a dodatno su ga podsticali i članovi suprugove porodice:
- Njena bivša svekrva joj je govorila: “Maaa hajdeee, nek udara, kažu tamo gde čovek udari, vatra ne prži!”
- Bivši svekar je otvoreno govorio: “Ja sam svojoj žito pod kolena met’o, a da me ikad prijavila, isek’o bih je k’o janje!”
- Njena mala ćerka je bežala u njen zagrljaj od straha, dok su joj iz porodice supruga govorili: “Udri kuju, nek se zna ko je gazda u kući!”
Ove strašne izjave pokazuju duboko ukorenjene patrijarhalne stavove koji opravdavaju nasilje nad ženama i obeshrabruju žRTVE da ga prijave.
Institucije koje su zakazale
Kada je Ramiza konačno smogla hrabrost da prijavi nasilje, susrela se sa potpunim nemarom i neodgovornošću policije i Centra za socijalni rad.
Reakcija policije
Prilikom prijave nasilja, policijski službenik joj je rekao:
“Ma hajde smirite se, ne može to tako, hoćeš lepu ženu, a ljubomorni jedno na drugo, nemojte da nas više bespotrebno zovete!”
Kasnije je njen suprug izašao iz policijske stanice sa osmehom i rekao:
“Evo ljudi ba pametni, govore mi – nemoj sebi dozvoliti da te prijavljuje, mudre su žene, strpaće te u ludnicu, a ona sebi nađe nekog, a ti luduj posle!”
Zvanični policijski izveštaj? “Stranke upozorene, situacija smirena, nije bilo tragova nasilja!”
Centar za socijalni rad
Umesto da pruži podršku Ramizi, Centar za socijalni rad u Kalesiji izneo je niz skandaloznih tvrdnji:
- “To što te je tukao, ne znači da i njemu ne možemo dodeliti decu. Deca pripadaju 50% oboma.”
- “Eto, on je priznao da te tukao i obećao da neće više. Pokušajte bar 15 dana, pa ako te opet udari, ja ću vas lično razvesti!”
- “Viđam ja njega u džamiji, neće on više!”
- “Mlada si, ali ne znači da ćeš naći nekog mladog i lepog. Tebe sleduje neko star, a deca će ti uvek biti odbačena.”
Osim što je ignorisala nasilje, ova institucija je dodatno obeshrabrila Ramizu da napusti nasilnika, sugerišući joj da nema bolju budućnost.
Zaključak
Ramiza Vilić je primer žene koja je preživela nasilje, ali je umesto zaštite naišla na zid nepravde i institucionalne nebrige. Njen slučaj pokazuje koliko su duboko ukorenjene predrasude i nemar prema žRTVAMA nasilja, ali i koliko je važno da se ovakve priče čuju.
Neprihvatljivo je da institucije koje treba da štite žne od nasilja zapravo dodatno otežavaju njihov izlazak iz toksičnih i opasnih brakova. Ramizina priča je poziv na hitne reforme i odgovornost onih koji zataje u zaštiti žRTAVA nasilja.
