Politička scena Srbije i regiona ponovo je u fokusu javnosti nakon što su se pojavile spekulacije o mogućoj kandidaturi Milorada Dodika za funkciju predsednika Srbije. Izjavu o tome dao je Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP), naglašavajući da se ova ideja ozbiljno razmatra unutar vladajućih struktura. Dodik se našao u specifičnoj situaciji nakon odluke Apelacionog veća Suda BiH, kojom mu je onemogućeno da i dalje obavlja dužnost predsednika Republike Srpske.

U isto vreme, Stefanović je govorio i o stanju u Srbiji, naročito u vezi sa protestima, policijskim intervencijama i, kako je naveo, rastućom represijom vlasti. Posebno je ukazao na to da aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira da se vrati na mesto premijera, dok bi Dodik mogao da bude pripreman za najvišu funkciju u državi.

Ova izjava otvara brojna pitanja — od toga koliko je scenario realan, do toga kakve posledice bi mogao imati po političku stabilnost zemlje. Takođe, u prvi plan stavlja odnos opozicije prema protestima i njihovim porukama o nužnosti mirnog otpora.

1. Potencijalna kandidatura Milorada Dodika

Prema rečima Stefanovića, u krugovima bliskim vlasti razmatra se ideja da Dodik, koji poseduje srpsko državljanstvo, bude istaknut kao kandidat za predsednika Srbije. Ova mogućnost se povezuje sa činjenicom da Vučić posle dva mandata više ne bi mogao da se kandiduje za istu funkciju.

Ukoliko bi se ovakav scenario ostvario, on bi označio značajan politički presedan. Dodik, poznat po svom čvrstom stavu i nacionalističkoj retorici, prešao bi iz uloge lidera jednog entiteta u Bosni i Hercegovini u poziciju kandidata za najvišu državnu funkciju Srbije. Time bi se otvorila i pitanja:

• da li bi građani Srbije prihvatili kandidata koji je politički simbol Republike Srpske;

• koliko bi ova kandidatura bila u skladu sa zakonodavstvom i ustavnim okvirom Srbije;

• kakve bi bile reakcije međunarodne zajednice, naročito Evropske unije i susednih država.

Stefanović je naglasio da Dodikova priprema za predsedničke izbore nije slučajna, već deo šireg plana vlasti, u kojem se kombinuju ambicije Vučića i potreba da se očuva kontrola nad političkim sistemom Srbije.

2. Vučićevi planovi i vraćanje na premijersku poziciju

Prema informacijama koje iznosi SSP, aktuelni predsednik Srbije planira povratak na poziciju predsednika vlade. To bi značilo rekonstrukciju političkog modela vlasti u kojem bi Dodik formalno zauzeo mesto predsednika, dok bi Vučić zadržao realnu moć kroz ulogu premijera.

Ovakav model nije nov u politici: mnoge zemlje su svedočile sličnim scenarijima kada je lider, zbog ograničenja mandata, pronalazio načine da de facto ostane na vlasti kroz formalno drugačiju funkciju.

Međutim, u kontekstu Srbije, ovaj plan izaziva dodatnu zabrinutost jer ukazuje na odsustvo istinske demokratske smene vlasti i na instrumentalizaciju političkih institucija radi produženja dominacije jedne stranke.

3. Situacija sa protestima i nasiljem

Drugi važan segment Stefanovićeve izjave odnosi se na proteste koji se odvijaju širom Srbije. On je posebno istakao događaje u Paliluli, gde su zabeleženi incidenti, razbijena stakla na prostorijama SNS, kao i hapšenja i fizički obračuni sa mladima.

Prema njegovim rečima, pojavljivanje Vučića ispred pomenutih prostorija predstavlja pokušaj da se održi atmosfera neproglašenog vanrednog stanja. Ova tvrdnja implicira da vlast koristi incidente kao izgovor za širu represiju.

Stefanović upozorava da će vlasti pokušati da svaki oblik protesta podvedu pod pojam „terorizma“, što je, kako kaže, opasno jer je taj termin u zakonu formulisan vrlo široko. Time bi se omogućilo da gotovo svaki građanski bunt bude pravno kvalifikovan kao ozbiljan prekršaj, što značajno ugrožava demokratska prava i slobode.

4. Najavljena represija i političke posledice

Prema oceni SSP-a, trenutna vlast u Srbiji planira da intenzivira represivne mere. To bi, kako Stefanović smatra, bio uvod u još snažniju kontrolu društva u poslednjoj fazi režima. On vlast naziva „najgorom u istoriji Srbije“ i ističe da je zemlja gotovo potpuno devastirana.

U takvom okruženju, opozicija naglašava da jedini efikasan odgovor može biti mirni protest. Na primeru protesta na Novom Beogradu, Stefanović ističe da su građani pokazali zrelost i odgovornost: iako su bili suočeni sa policijskom silom, uspeli su da održe mir i dostojanstvo.

Ovaj pristup, smatra on, predstavlja najbolji način borbe protiv režima jer vlast gubi argumentaciju kada se suoči sa nenasilnim otporom.

5. Šire posledice i reakcije društva

Mogućnost da Dodik bude kandidat za predsednika Srbije otvara i šira pitanja:

• Regionalni odnosi: Dodik je poznat po stavovima koji često izazivaju tenzije u BiH. Njegovo učešće u politici Srbije moglo bi dodatno zakomplikovati odnose sa Sarajevom, ali i sa međunarodnim akterima.

• Unutrašnja percepcija: deo birača mogao bi doživeti Dodika kao autentičnog predstavnika „srpskog interesa“, dok bi drugi videli njegovo pojavljivanje u srpskoj politici kao uvoz sukoba iz BiH.

• Demokratski kapacitet: scenario u kojem Vučić prelazi na mesto premijera, a Dodik zauzima predsedničku poziciju, ukazuje na to da se vlast pre svega vodi logikom opstanka na političkom vrhu, a ne interesima građana.

Izjava Borka Stefanovića otvara raspravu o budućnosti političkog života u Srbiji i o tome na koji način vlast planira da se prilagodi ograničenjima koja nameće ustavni okvir. Mogućnost da Milorad Dodik postane kandidat za predsednika Srbije predstavlja scenario koji ima i simboličke i praktične implikacije — od unutrašnje politike do međunarodnih odnosa.

Istovremeno, situacija sa protestima i odgovor vlasti pokazuje da se Srbija nalazi u periodu pojačanih tenzija. Opozicija insistira na mirnom i dostojanstvenom otporu, smatrajući da nasilje samo ide u korist režimu.

Kombinacija potencijalnog ulaska Dodika u politički život Srbije i rastuće represije vlasti ukazuje da predstojeći period neće biti samo test za opoziciju, već i za čitavo društvo. Kako će građani reagovati, i da li će zadržati mir kao glavno oružje protiv nasilja, ostaje ključno pitanje.