Godine 2005. ceo svet je pričao o Rumunki Adrijani Ilijesku, tada 66-godišnjakinji koja je odlučila da ostvari svoj životni san i postane majka. Dok su jedni njenu odluku nazivali hrabrom i inspirativnom, drugi su je osuđivali i tvrdili da je dete “osuđeno na to da raste bez majke”.
Žena koja je promenila pogled sveta na majčinstvo
Godine 2005., pažnja čitave međunarodne javnosti bila je usmerena ka jednoj ženi iz Rumunije – Adrijani Ilijesku, tada 66-godišnjoj profesorki i književnici, koja je, uprkos godinama, odlučila da postane majka. Njena odluka pokrenula je brojne diskusije i izazvala duboke podele među ljudima – jedni su je videli kao heroinsku figuru, dok su je drugi oštro kritikovali zbog, po njihovom mišljenju, sebične odluke.
Dve decenije kasnije, vreme je pokazalo svoje. Adrijana ne samo da je preživela brojne izazove, već je i uspešno odgajila svoju ćerku Elizu, koja danas važi za uspešnu, obrazovanu i ambicioznu mladu ženu.
Put jedne žene ka ostvarenju snova
Život pre majčinstva
Adrijana Ilijesku je još u svojoj mladosti bila žena jasnih stavova i čvrste volje. Prvi put se udala kada je imala svega dvadeset godina. Međutim, brak nije dugo potrajao. Njen tadašnji suprug nije želeo decu, dok je Adrijana uvek sanjala o porodici. Umesto da se odrekne svojih želja, odlučila je da napusti brak i posveti se karijeri.
Bila je akademski radnik, predavač rumunskog jezika i književnosti na univerzitetu, i autor brojnih knjiga. Svoje godine je ispunjavala obrazovanjem, pisanjem i radom s mladima, ali je u sebi i dalje nosila bol zbog neostvarenog majčinstva.
U mladosti je ostala u drugom stanju, ali je zbog teške bolesti – tuberkuloze – morala da prekine trudnoću. Taj događaj ostavio je duboke emocionalne rane. Kasnije je čak devet godina provela pokušavajući da se izbori s neplodnošću, bez uspeha.
Odluka koja je promenila sve
U svojoj 66. godini, Adrijana je donela odluku koju je svet dočekao sa šokom – rešila je da postane majka putem vantelesne oplodnje. Bila je svesna svih opasnosti, i zdravstvenih i društvenih osuda, ali njezina želja bila je veća od straha.
Trudnoća je, nažalost, bila višestruka, a samo jedno dete – Eliza – uspelo je da preživi. Rođena je prevremeno, borila se za život u inkubatoru, ali je na kraju izašla kao pobednik. Taj trenutak nije označio kraj izazovima.
Na meti osuda
Iako je Eliza bila dete koje je rođeno iz neizmerne ljubavi i upornosti, Adrijana se suočila sa oštrim kritikama. Čak i na krštenju svoje ćerke, neke religiozne figure nisu mogle da se uzdrže od komentara. Jedna časna sestra je čak nazvala dete “proizvodom mračnih sila”.
Adrijana, duboko verujuća žena, nije dozvolila da je ovakve reči obeshrabre. Verovala je da je njena ćerka dar od Boga, i svaki trenutak proveden sa Elizom doživljavala je kao potvrdu te vere.
Svakodnevna borba i odanost majke
Od samog početka, Adrijana je razmišljala dugoročno. Bila je svesna da je ušla u majčinstvo u poznim godinama i želela je da obezbedi Elizi budućnost, čak i u slučaju svoje prerane smrti. Zato je sa lekarom koji je obavio proceduru vantelesne oplodnje sklopila poseban dogovor:
-
U slučaju njene smrti, lekar bi preuzeo ulogu staratelja i kuma Elizi.
-
Na taj način bi se obezbedilo da Eliza ima stabilno i odgovorno okruženje za odrastanje.
U svakodnevnom životu suočavala se s brojnim predrasudama. Ljudi su često pretpostavljali da je ona baka, a ne majka Elizi. Međutim, Adrijana je pokazala da majčinstvo nije puka biološka funkcija, već posvećenost, ljubav i vreme koje dajemo detetu.
Penzionerske godine – vreme za roditeljstvo
Za razliku od mnogih mladih roditelja koji balansiraju između karijere i porodice, Adrijana je, kao penzionerka, mogla potpuno da se posveti Elizi. Njena pažnja, ljubav i mudrost učinili su da Eliza odrasta u okruženju punom razumevanja, podrške i obrazovanja.
Ko je danas Eliza Ilijesku?
Dvadeset godina kasnije, svet više ne gleda u Adrijanu sa čuđenjem, već u Elizu sa divljenjem.
Eliza Ilijesku danas ima 20 godina i studira na dva fakulteta Univerziteta u Bukureštu:
-
Filozofski fakultet
-
Fakultet književnosti
Još tokom srednjoškolskih dana, Eliza je pokazivala izvanrednu nadarenost. Osvojila je brojne nagrade na takmičenjima, a u intervjuima je isticala da sanja o tome da postane:
-
Filmski reditelj
-
Advokat
Ti snovi sada polako postaju stvarnost. Mlada žena, koju su mnogi osuđivali čak i pre nego što je progovorila, danas govori više jezika, piše, studira i stvara.
Veza majke i ćerke – više od biologije
Adrijana i Eliza nisu samo majka i ćerka – one su saborci, najbolje prijateljice i saradnice. Adrijana je autorka više od 25 knjiga za decu, i svoju ljubav prema jeziku, knjigama i pisanju prenela je i na Elizu.
Danas, iako u 86. godini, Adrijana je i dalje aktivna, zdrava i puna duha. Nije izgubila svoju oštrinu, lucidnost ni nežnost. Prati Elizu na fakultetskim priredbama, savetuje je pri pisanju radova, a neretko zajedno pišu tekstove i eseje.
U jednom intervjuu, Adrijana je izjavila:
“Eliza je najbolja stvar koja mi se desila u životu.”
I kada se pogleda njihova priča – teško je ne poverovati.
Snaga volje nad godinama i predrasudama
Priča o Adrijani i Elizi Ilijesku nije samo priča o kasnom majčinstvu. To je priča o nepokolebljivoj želji, ljudskoj hrabrosti, i o snazi ljubavi koja ruši sve granice.
Adrijana je dokazala da:
-
Majčinstvo nije vezano za godine, već za sposobnost da volimo.
-
Društvene norme nisu uvek pravične ni ispravne.
-
Jedna osoba može promeniti percepciju čitavog društva.
Eliza je živ primer da dete odgajano sa pažnjom, posvećenošću i toplinom može uspeti i procvetati, bez obzira na starost roditelja.
Na kraju, Adrijanin izbor, iako rizičan, pokazao se kao mudra i ispravna odluka, a njena ćerka je postala živa potvrda da ljubav i posvećenost imaju moć da preokrenu sudbinu.
