Ruski zvaničnik tvrdi da su zemlje spremne da snabdiju Iran opremom

Nova faza globalne tenzije – Iran, SAD, Rusija i oružana retorika

U savremenom međunarodnom pejzažu, gde su geopolitičke tenzije gotovo svakodnevna pojava, nova eskalacija u odnosima između Irana, Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela unosi dodatnu zabrinutost u već narušeni globalni poredak. Najnoviji događaji, obeleženi američkim vazdušnim napadima na iranska nuklearna postrojenja, pokrenuli su lavinu političkih reakcija, među kojima se posebno istakla izjava Dmitrija Medvedeva, visokog ruskog zvaničnika i zamenika predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije.

Njegove reči ne samo da su odjeknule svetskom scenom, već su dodatno podigle tenzije jer je otvoreno spomenuo mogućnost da neke države direktno obezbede Iranu nuklearno oružje – scenario koji do pre nekoliko godina delovao gotovo nezamislivo.

 Pozadina sukoba i talas političkih posledica

1. Vazdušni udari i ciljevi SAD-a

Prema izjavama američkog predsednika Donalda Trumpa, oružane snage SAD-a su izvele precizne vazdušne udare na tri ključne iranske lokacije koje se dovode u vezu s nuklearnim programom:

• Fordo – poznat po duboko ukopanim postrojenjima za obogaćivanje urana,

• Natanz – dugogodišnji centar iranskog nuklearnog istraživanja,

• Isfahan – grad u kojem se nalazi ključna infrastruktura za konverziju urana.

Trump je najavio da je cilj napada bio ograničiti napredak Irana ka razvoju nuklearnog oružja, ali i poslati snažnu poruku u kontekstu pojačanih tenzija u regionu, naročito nakon što je Iran reagovao na intenzivne izraelske operacije iz prethodnih dana.

2. Medvedevljev odgovor i ruski stav

Nekoliko sati nakon bombardovanja, Dmitrij Medvedev se oglasio putem Telegrama, i njegovo obraćanje se odmah našlo u središtu pažnje svetskih medija. Njegova poruka sadržala je niz tvrdnji i upozorenja koja su odjeknula u diplomatskim krugovima. Najkontroverzniji deo svakako je izjava da su:

„Brojne zemlje spremne direktno snabdijevati Iran svojim nuklearnim oružjem.“

Ova tvrdnja, iako neimenovana u pogledu konkretnih zemalja, odražava snažan politički signal – kako ka Zapadu, tako i prema iranskim saveznicima.

3. Kritika Amerike i Trampa

Medvedev nije štedio reči na račun tadašnjeg američkog predsednika. On je istakao niz kritika:

• Optužio je Trumpa da je još jednom pokrenuo ratni sukob, uprkos ranijem imidžu “mirotvorca”.

• Ironično je odbacio bilo kakvu mogućnost da Trump ikada dobije Nobelovu nagradu za mir.

• Upozorio je da se SAD upliće u još jedan “veliki rat”, sa sve realnijom mogućnošću kopnene operacije u regionu.

Ove poruke jasno pozicioniraju Rusiju kao protivnika američke spoljnopolitičke strategije i ističu njen pokušaj da se legitimiše kao zaštitnik zemalja koje se suprotstavljaju Zapadu.

4. Iran kao “politički jači” nakon napada

Zanimljivo je i to što Medvedev tvrdi da napadi nisu doveli do značajne materijalne štete. Postrojenja su, prema njegovim rečima, pretrpela minimalne ili nikakve posledice. Štaviše, on tvrdi da će Iran nastaviti sa obogaćivanjem urana, što upućuje na to da je potencijal za razvoj nuklearnog oružja i dalje vrlo prisutan.

Dodatno, Medvedev tvrdi da su napadi imali neočekivan politički efekat:

“Narod se okuplja oko duhovnog vođstva, uključujući i one koji mu ranije nisu bili skloni.”

Ovakva izjava sugeriše da su spoljni napadi izazvali konsolidaciju političke i društvene snage unutar Irana, što je čest obrazac u geopolitičkim krizama.

REGIONALNI KONTEKST: Izrael, Iran i humanitarne posledice

5. Lanac uzroka: Izraelske operacije i iranski odgovor

Vazdušni udari SAD-a ne mogu se posmatrati izolovano. Oni su usledili nakon niza izraelskih vojnih napada na ciljeve unutar Irana koji su započeli 13. juna. Kao odgovor, Iran je lansirao rakete ka izraelskim gradovima i vojnim lokacijama, čime je konflikt ušao u nove, opasnije faze.

Prema izveštajima:

• Iransko Ministarstvo zdravstva je saopštilo da je preko 430 ljudi poginulo, a više od 3.500 ranjeno u izraelskim udarima.

• Izraelske vlasti su potvrdile 25 mrtvih i stotine povređenih nakon iranske odmazde.

Ove brojke jasno ukazuju na humanitarnu katastrofu u razvoju, dok istovremeno potvrđuju da se geopolitički sukob sve više pretvara u sukob sa civilnim žrtvama.

6. Globalna reakcija: Većina protiv SAD i Izraela

Medvedev je u svom obraćanju tvrdio i da se “apsolutna većina zemalja” protivi akcijama SAD-a i Izraela. Iako nije ponudio konkretne dokaze za ovu tvrdnju, ona može imati propagandnu vrednost, predstavljajući Rusiju kao lidera alternativne koalicije nezapadnih zemalja koje zagovaraju multipolarnost u međunarodnim odnosima.

 Svet pred još jednom krizom – igra bez sigurnih dobitnika

U aktuelnom trenutku, čini se da se svet kreće ka novoj tački ključanja. Napadi na iranska nuklearna postrojenja, retorika o mogućem transferu nuklearnog oružja, i veliki broj civilnih žrtava – sve to stvara sliku sveta koji ponovo klizi ka destabilizaciji, konfliktima i podelama.

Ono što dodatno zabrinjava je:

• nedostatak efektivne međunarodne medijacije,

• sve češće direktne vojne intervencije bez konsenzusa u UN,

• i zloupotreba sile kao sredstva spoljne politike.

Ako se sve ove tačke povežu, dolazimo do pitanja: kuda ide svet u eri geopolitičke fragmentacije?

Iran, uprkos udarima, pokazuje znake unutrašnjeg jačanja. SAD demonstriraju vojnu silu, ali se suočavaju sa međunarodnim osudama. Rusija koristi situaciju da se predstavi kao branioc suvereniteta i protivnik “imperijalizma”. I dok se globalne sile pregrupišu i suprotstavljaju, obični ljudi – bilo u Teheranu, Jerusalimu ili Vašingtonu – ostaju taoci igre moći.