Sahranjivao je ćerkicu, a onda je beba u KOVČEGU POMERILA RUKU: 16 sati posle zvanične smrti IZBEZUMLJENI OTAC došao do šok otkrića

Tragedija koja je potresla svet

Ono što je trebalo da bude jedan običan dan tihe tuge za porodicu Kristijana Santosa i njegove supruge pretvorilo se u niz emocija koje retko ko može zamisliti. Lekarska greška dovela je do toga da roditelji dožive dvostruku traumu: prvo su morali da se suoče sa gubitkom svoje bebe, zatim su doživeli prividno čudo kada se činilo da je dete još živo, da bi na kraju ponovo osjetili najdublji očaj. Ovaj događaj, koji se odigrao 19. oktobra 2024. godine u bolnici u Koreji Pinto, pokazuje koliko su propusti u medicini opasni i koliko emocionalni teret koji ostavljaju može biti ogroman.

Za Kristijana i njegovu suprugu, trenutak kada su dobili vest da njihova beba nije preživela predstavljao je vrhunac roditeljske agonije. Njeno telo je prebačeno u pogrebni zavod, gde je pripremano za sahranu, dok su roditelji u suzama donosili odeću u kojoj će devojčica biti položena u kovčeg. Sahrana je bila zakazana za naredni dan u 19 časova. Ovaj deo priče samo potvrđuje koliko je gubitak deteta jedan od najtežih trenutaka kroz koje roditelj može proći.

 Od očaja do prividnog čuda i ponovo bola

Neočekivani obrat

Dok su se članovi porodice i prijatelji okupljali oko kovčega, desilo se nešto što je ostavilo sve u neverici. Jedan rođak je primetio da se ruka bebe pomera. Kada je dodirnuo njene prste, ona ih je snažno stegla. Prisutni farmaceut odmah je reagovao i pozvao hitnu pomoć, sumnjajući da beba možda još uvek diše.

Ovaj trenutak pokazuje kako nada može brzo da zameni bol:

• prisutni su se preplavili nevericom,

• mnogi su zaplakali od radosti,

• misao da je dete još živo probudila snažna emociju i među članovima porodice i među prisutnima.

Hitna pomoć je brzo stigla i devojčica je prevezena nazad u bolnicu, skoro 16 sati nakon što su lekari prvi put konstatovali smrt. Na prijemu je imala puls i saturaciju kiseonikom od 84%, što je bio znak da telo još funkcioniše. Lekari su morali priznati da prethodna procena smrti nije bila zasnovana na pravilnoj evaluaciji, jer nisu bili prisutni znaci uobičajene ukočenosti koji nastaju nakon smrti.

Tragičan ishod

I pored svih napora medicinskog osoblja da spasu devojčicu, njen organizam je bio previše slab. Narednih sati njeno srce je polako prestajalo da kuca, a roditelji su se suočili sa dvostrukim gubitkom:

1. Prvo, gubitak deteta i trenutak kada su morali da ga isprate.

2. Drugo, privremena nada koja se ubrzo pretvorila u konačnu tragediju.

Kristijano je opisao: „Već smo bili slomljeni, a onda se pojavila mala nada… i ubrzo je i ona nestala.“ Ove reči savršeno oslikavaju psihološki udar koji porodica mora da preživi kada se nada i očaj smenjuju u tako kratkom vremenskom periodu.

Reakcije i odgovornost

Vest o ovom neobičnom i tragičnom događaju brzo je obišla medije, pokrenuvši javnu raspravu o odgovornosti lekara. Gradska uprava Koreje Pinto izdala je saopštenje sa izvinjenjem porodici, uz obećanje da će sprovesti detaljnu istragu. Posebno je naglašeno da zdravstveni radnici nikada ne smeju izdavati potvrde o smrti bez temeljne provere.

Bolnica je sada predmet istrage specijalizovane policije, dok porodica ostaje u bolu, pokušavajući da prevaziđe iskustvo koje je teško opisati rečima. Stručnjaci za medicinsku etiku ističu da je dijagnoza smrti najosetljiviji čin u medicini i da zahteva maksimalnu preciznost. Svaka greška u ovom procesu može imati nesagledive posledice – ne samo za pacijenta, već i za porodicu koja prolazi kroz emocionalnu traumu.

Šira društvena refleksija

Slučaj male Kiare pokrenuo je i širu debatu o pravima roditelja i o potrebi strožeg nadzora zdravstvenih ustanova. Iako u Srbiji nisu zabeleženi identični slučajevi, građani su podsetili na:

• propuste u medicini koji su prethodno skupo koštali pacijente,

• kašnjenja u tretmanima,

• lošu komunikaciju sa pacijentima i njihovim porodicama.

Podaci Zaštitnika građana Republike Srbije pokazuju da broj pritužbi pacijenata raste, a najčešće se odnosi upravo na nedovoljnu pažnju i propuste u procedurama. Primer iz Koreje Pinto podseća da je pitanje odgovornosti lekara univerzalno i da nigde ne sme biti zanemareno.

Na društvenim mrežama, reakcije su bile pomešane:

• neki su izražavali saučešće i ogorčenje,

• drugi su kritizirali zdravstveni sistem,

• treći su podsećali da su lekari takođe ljudi pod velikim pritiskom.

Stručnjaci upozoravaju da ljudskost i profesionalna odgovornost moraju ići ruku pod ruku, jer je u pitanju život pacijenata, a jedan previd može ostaviti trajne posledice.

Psihološki uticaj

Posebno je potresno što su roditelji morali dvaput da se suoče sa gubitkom svog deteta u istoj danu. Ova emocionalna klackalica – od bola do nade, pa ponovo do očaja – predstavlja psihički teret koji retko ko može izdržati. Psiholozi ističu da ovakva iskustva ostavljaju trajne posledice. Prema istraživanjima Društva psihologa Srbije:

• gubitak deteta spada u najteže moguće traume,

• kada se trauma dodatno komplikuje medicinskim propustima, postaje još dublja i teža za prevazilaženje,

• podrška stručnjaka i šire zajednice postaje od presudnog značaja.

 Pouka i potreba za promenom

Slučaj Kiare Krislaine predstavlja tužnu lekciju o poverenju u zdravstveni sistem. Ljudi žele da veruju da su bolnice sigurna mesta, da lekari znaju šta rade i da će njihovi najmiliji biti u sigurnim rukama. Kada se dogodi ovakva greška, poverenje se narušava i veoma teško obnavlja.

Javnost očekuje da istraga pokaže ko je odgovoran, dok porodica traži pravdu – ne samo za sebe, već i za sve roditelje koji veruju u profesionalnost medicinskog osoblja. Ovaj događaj je snažan podsetnik da svaka lekarska greška nosi ogromne posledice, kako na život pacijenata, tako i na emocije porodica, i da je maksimalna pažnja i odgovornost u medicinskim procedurama apsolutno neophodna.