U današnjem članku možete čitati kako je Šahza pretuklo svog svekra i nanijela mu povrede.
Žena čvršća od kamena – Šahza Rešić iz Repuha
U malom selu Repuh, koje se nalazi u blizini Živinica, teško da ćete pronaći domaćinstvo koje ne zna za ime Šahza Rešić. Njeno ime se izgovara sa poštovanjem, ali i sa dozom strahopoštovanja. Ne zbog straha, već zbog snage, karaktera i nepokolebljive odlučnosti. Ljudi u selu kažu da takva žena – odvažna, vredna i spremna da se suprotstavi nepravdi – postoji samo jedna. U istoj rečenici dodaju da se retko koji muškarac može pohvaliti da bi imao hrabrosti stati joj „na crtu“.
Ovo je priča o ženi koja je svoje detinjstvo delimično provela u inostranstvu, udala se bez ljubavi, ali sa godinama izgradila partnerstvo, i koja je kroz život prolazila kao kroz borbu – podignute glave, bez pokoravanja i sa neustrašivom verom u pravdu.
Put žene ratnice – od karatea do njive
1. Početak bez ljubavi, ali sa čeličnom voljom
Brak Šahze Rešić traje više od 40 godina, ali nije započeo bajkovito. Kako sama priča, za svog supruga u početku nije osećala ništa. Nije ga želela, nije ga volela, pa čak ni poštovala u tom trenutku. Ali, sudbina je imala drugačiji plan.
Kako je došlo do braka?
-
Majka joj je rekla da se uda za tog čoveka.
-
Ona se opirala, pokušavala da ga otera, govorila mu teške reči.
-
On je, uprkos svemu, ostao.
„U roku od tri meseca smo se venčali“, priča Šahza. Danas kaže da ga voli i da sa njim ima petoro dece. Imaju čak i unuke koje su se već poudale, što samo govori o vremenu koje su proveli zajedno. Nekada bez ljubavi, ali danas sa dubokim poštovanjem i povezanošću.
2. Dete karatea – osnaživanje od malih nogu
Šahza je odrasla kao jedinica u porodici. Deo detinjstva provela je u Sloveniji, gde je njen otac radio. Upravo tamo počinje njena priča o snazi – jer ju je otac upisao na karate, gde je položila čak četiri pojasa.
„Voljela sam da se potučem“, priznaje bez ustručavanja. I to nije rečenica kojom se hvali – to je svedočenje njenog karaktera. Od malih nogu naučena da se ne povlači pred nepravednim, da reaguje, da ne trpi nepravdu – pogotovo prema ženama.
3. Povratak u BiH – nova životna borba
Porodica je odlučila da se vrati iz Slovenije u BiH. Majka je, kako kaže, rekla:
„Ajmo, krenuće mi dijete lošim putem…“
Povratak nije bio lak. Novi ambijent, nova sredina, i ubrzo – prvi veliki sukob u porodici.
4. Sukobi sa svekrom – borba za pravdu
Jedan od najupečatljivijih momenata iz njenog života bio je sukob sa svekrvom i svekrom, koji su tradicionalno gledali na ženu kao na podređenu figuru. Ali Šahza nikada nije bila žena koja ćuti pred nasiljem.
Prvi ozbiljan incident:
-
U njivi, dok je radila sa suprugom, začula je čudne zvuke.
-
Pitala je šta se dešava, a muž joj je rekao: „Ćaća opet mlati mater“.
-
Nije se dvoumila – potrčala je i fizički se obračunala sa svekrom kako bi zaštitila svekrvu.
„Zgrabila sam ga, udarala i vikala: ‘Hoćeš li je više ikad tući?’“, priča ona. Svekar je, pobegavši, odmah otišao kod njenog muža da se požali. Ali je tamo naišao na zid.
„To je moja žena. Ja sam vam rekao da se sa njom ne zafrkavate.“
Time je njen muž stao iza nje – što je u mnogim porodicama nezamislivo, ali kod njih – neizostavno.
5. Nepokorena u kuhinji – poniženje koje nije prošlo nekažnjeno
Drugi incident dogodio se dok je spremala hranu za dvanaestoro žetelaca – uključujući i decu iz prethodnih brakova u porodici. Umorna, ali požrtvovana, zamolila je svekra da sačeka da se još jedan burek ispeče.
Njegova reakcija? Uvreda i fizički napad – zgrabio ju je za punđu i rekao:
„Došla si tu da se kinđuriš…“
Tada je Šahza donela konačnu odluku.
-
Fizički se obračunala s njim.
-
Kako kaže, izbacila ga je kroz prozor.
Svekrva je dotrčala da vidi šta se dešava, a Šahza joj je jasno poručila:
„Reci mu da me nikad više nije dirnuo, ubiću ga.“
Ova žena nije tražila sukobe, ali ih nikada nije izbegavala kada se radilo o zaštiti dostojanstva i pravde.
6. Brak koji traje – ljubav iz poštovanja
Uprkos svemu što se dešavalo u porodici, i svim tenzijama, Šahza nikada nije izgubila poštovanje prema svom mužu. Štaviše, u njenim očima, on je svetinja. Njih dvoje dele život već više od četiri decenije, kroz sve izazove i oluje.
Kaže sa ponosom:
„Sa svojim mužem živim 42 godine. Volim ga. I niko ne smije da ga dirne.“
Njihov odnos je dokaz da brak ne mora početi iz bajke da bi se završio u stabilnosti. Ljudi rastu, menjaju se i kroz godine postaju saveznici – ako postoji međusobno razumevanje.
Heroina svakodnevice i tiha snaga bosanskog sela
Šahza Rešić nije poznata pevačica, glumica, političarka ili neko ko krasi naslovnice. Ona je mnogo više od toga – simbol snage obične žene, čiji životni izazovi prevazilaze ono što mnogi mogu da zamisle.
Ona je:
-
Majka petoro dece.
-
Žena sa 42 godine braka.
-
Neko ko ne trpi nepravdu – ni u porodici, ni u društvu.
-
Bivša karatistkinja sa četiri pojasa.
-
Domaćica koja kuva za desetine ljudi, i usput štiti slabije od nasilja.
U vremenu kada su priče o ženama često idealizovane ili iskrivljene, Šahzina ispovest donosi realnost – život koji boli, ali i oblikuje čelik od duše. Ona nije superheroj u fikciji – ona je žena iz naroda, jedna od onih zbog kojih sela žive, porodice opstaju, a pravda – ne gubi smisao.
