Sanin Musa najavio odlazak 1.000 muslimana u Široki Brijeg radi obavljanja namaza

Profesor, osnivač Pokreta Vjera, Narod i Država i predsjednika Bosanske narodne stranke, Sanin Musa na svom Facebook profilu najavio je organizaciju odlaska oko 1.000 muslimana u Široki Brijeg radi zajedničkog obavljanja namaza, najavljujući polazak za četvrtak iz Jablanice. Kako navodi, policija je obaviještena o planiranom skupu.

U poslednjim danima, bosanskohercegovačku javnost uzburkala je vest koja dolazi iz političko-društvenih krugova, a vezana je za inicijativu Sanina Muse, profesora, osnivača Pokreta Vjera, Narod i Država i predsednika Bosanske narodne stranke. Na svom ličnom Facebook profilu, Musa je izneo plan koji je izazvao široke reakcije i otvorio brojna pitanja u vezi sa slobodom veroispovesti, pristupom javnim površinama i odnosom između verskih zajednica u Bosni i Hercegovini.

Prema njegovim navodima, planira se organizovan odlazak oko hiljadu muslimana u grad Široki Brijeg, kako bi zajednički obavili namaz na javnoj površini. Polazak bi, kako je precizirao, bio organizovan iz Jablanice, a skup je planiran za četvrtak.
Musa je naglasio da je policija uredno obaveštena o ovoj nameri, čime je želeo da podvuče da okupljanje ima javnu i otvorenu prirodu.

Razrada događaja i motivacije

Sanin Musa je precizirao da će polazna tačka biti plato i parking prostor ispred gradske džamije u Jablanici. Tamo bi se okupljeni vernici sastali, a polazak je zakazan za 11:00 sati.

On je jasno istakao i jedan ključni uslov pod kojim bi ovaj plan mogao biti odložen: hapšenje i procesuiranje muškarca koji je, prema njegovim tvrdnjama, nedavno verbalno i fizički napao ženu dok je obavljala molitvu (namaz). Pored procesuiranja, Musa je naglasio da bi bilo potrebno i javno izvinjenje tog muškarca, kao vid priznanja i pokajanja.

Ovim stavom, Musa je povezao planirano okupljanje ne samo sa pitanjem slobode veroispovesti, već i sa reakcijom na konkretan incident, želeći time da, kako kaže, “pošalje poruku” da se napadi na vernike neće tolerisati.

Širi kontekst i poruka

U svojoj objavi, Musa je svoje namere definisao kao “odbranu islama i islamskih propisa”. Istakao je da zabrana verskih obreda na javnim površinama u Zapadnoj Hercegovini može postati presedan, koji bi mogao otvoriti vrata sličnim zabranama u drugim delovima Bosne i Hercegovine.
Ovo, prema njemu, predstavlja opasnu putanju koja može narušiti temelje slobode veroispovesti garantovane zakonom.

Posebno je naglasio versko-pravni princip:

“Allahova je zemlja svugdje, učinio je čistom i pogodnom za namaz, i musliman ima pravo obaviti namaz gdje god se zadesi, a niko mu nema pravo to osporiti.”

Ova izjava, iz perspektive islamskog učenja, ima teološku i simboličku težinu — naglašava univerzalnost prava na molitvu, bez obzira na lokaciju, sve dok je ona čista i pogodna.

Musa je svoje argumente potkrepio i istorijskim elementom, podsećajući da je Bosna i Hercegovina “država za koju se krv šehidska lila” te da je Široki Brijeg i dalje deo BiH, implicirajući time da verske slobode i prava treba da budu jednako zaštićeni na celoj teritoriji države.

Stav policije i zakonski okvir

Musa je u svojoj objavi naveo i detalje razgovora sa Policijskom upravom Široki Brijeg. Prema njegovim rečima, rečeno mu je da se javna okupljanja u toj opštini moraju najaviti najmanje pet dana unapred. Takođe je dobio informaciju da “verski obredi nisu dozvoljeni” na javnim površinama u toj lokalnoj zajednici.

Ova dva pravila su ključna jer, prema Musinom tumačenju, impliciraju ograničavanje verskih sloboda — posebno kada se radi o manjinskim zajednicama na određenim teritorijama.

Reakcija i planovi u slučaju nereagovanja nadležnih

Musa je javno poručio da, ukoliko nadležni organi ne reaguju na incident u kojem je žena napadnuta, namerava da u Široki Brijeg dovede ljude iz svih krajeva Bosne i Hercegovine.
Njegova retorika u ovom delu objave jasno izražava nulti stepen tolerancije prema, kako kaže, “ponižavanjima” muslimana u zemlji.

Ovo okupljanje bi, prema njegovim rečima, imalo mirni karakter, ali i snažnu simboliku — pokazivanje solidarnosti, odlučnosti i prava na javno ispovedanje vere.

Analiza ključnih poruka

Kako bismo bolje razumeli poruku i pozadinu ovog događaja, možemo izdvojiti nekoliko ključnih tačaka:

1. Sloboda veroispovesti – Musa svoj plan stavlja u kontekst odbrane ustavnog prava na ispovedanje vere i obavljanje verskih obreda na javnim mestima.

2. Reakcija na nasilje – inicijativa je direktno povezana sa incidentom napada na ženu koja je klanjala, što daje događaju dimenziju zaštite dostojanstva vernika.

3. Političko-verska poruka – kao politička figura i verski aktivista, Musa ovim gestom šalje i politički signal o odnosima većinskih i manjinskih zajednica.

4. Zakon i regulativa – ističe se problematika lokalnih pravila koja ograničavaju verske obrede na javnim površinama.

5. Mobilizacija zajednice – javni poziv hiljadu ljudi da dođu iz različitih krajeva pokazuje potencijalnu snagu organizacije i spremnost na kolektivnu akciju.

Moguće posledice i reakcije javnosti

Ovakvi potezi, u političkom i društvenom smislu, često proizvode snažne reakcije — od podrške do kritika.
Moguće posledice uključuju:

• Pojačanu medijsku pažnju – tema slobode veroispovesti i odnosa među zajednicama gotovo uvek izaziva javne debate.

• Pritisak na institucije – javni skupovi ovakve vrste mogu motivisati nadležne da brže reaguju na incident.

• Povećane tenzije – u multietničkom društvu, javne verske manifestacije u sredinama gde je ta vera manjinska ponekad mogu izazvati nepoželjne sukobe.

• Jasnije definisanje pravnih okvira – ovakav događaj može otvoriti raspravu o tome da li postojeći zakoni dovoljno štite prava svih verskih zajednica.

Inicijativa Sanina Muse da organizuje odlazak hiljadu muslimana u Široki Brijeg radi zajedničkog obavljanja namaza na javnoj površini, nije samo lokalni verski događaj — ona nosi šire društveno, političko i simboličko značenje.
Ona istovremeno:

• testira granice zakonskih regulativa o javnim okupljanjima,

• provocira raspravu o slobodi veroispovesti,

• i poziva na solidarnost unutar muslimanske zajednice.

Musa je svoj plan povezao sa reakcijom na konkretan incident, a svoju retoriku zasnovao na verskim principima, istorijskim sećanjima i pozivanju na ustavna prava.
Bilo da će se ovaj skup zaista održati ili će ga uslovno odložiti, on je već postao tema od javnog značaja u Bosni i Hercegovini.
Bez obzira na političku pripadnost ili versko opredeljenje, ova inicijativa podseća da pitanje slobode veroispovesti ostaje jedno od najosetljivijih i najvažnijih u multietničkim društvima.