Protesti u Srbiji, okupljeni pod sloganom “Nismo vreća za udaranje”, postali su jedan od najvidljivijih izraza građanskog nezadovoljstva poslednjih meseci. Okupljanja, koja se održavaju u više gradova, imaju zajedničku nit – poruku da građani odbijaju nasilje, omalovažavanje i represiju. Ovaj talas demonstracija ne ograničava se samo na ulične performanse ili političke poruke; on snažno ulazi i u kulturni i muzički život, ponekad izazivajući neočekivane posledice.

Takav slučaj dogodio se u Loznici, gde je tokom nastupa poznate srpske pevačice Jelene Karleuše došlo do protesta. Publika je reagovala burno, a deo okupljenih pokušao je da priđe samoj bini, zbog čega je morala da interveniše policija i da evakuiše pevačicu. Ovaj događaj odjeknuo je ne samo u Srbiji, već i u regionu, izazivajući različite reakcije javnih ličnosti.

Među onima koji su se oglasili bila je i bosanskohercegovačka pevačica Selma Bajrami. Njena poruka, iako kratka, izazvala je brojne komentare. Javnost ju je protumačila kao svojevrsnu reakciju i kritiku upućenu upravo Karleuši, koja je često predmet kontraverzi zbog svojih izjava i političkih stavova.

Protesti i njihova simbolika

Slogan “Nismo vreća za udaranje” jasno ukazuje na osećaj građana da su izloženi stalnom pritisku – bilo da je reč o ekonomskoj nesigurnosti, političkoj polarizaciji ili medijskoj manipulaciji. Okupljanja u različitim gradovima nisu samo reakcija na pojedinačne događaje, već rezultat duže akumuliranog nezadovoljstva.

Važno je naglasiti da su protesti:

• izraz solidarnosti sa studentima i drugim društvenim grupama koje su bile etiketirane ili omalovažavane,

• oblik otpora prema retorici koja vređa i stigmatizuje građane,

• poruka da se od vlasti i javnih ličnosti očekuje odgovornost i poštovanje.

U tom kontekstu, svaki javni nastup, pa i muzički koncert, postaje prostor gde se sudaraju zabava, politika i društvena realnost.

Incident na koncertu Jelene Karleuše

Kada je Jelena Karleuša nastupala u Loznici, očekivalo se da će koncert biti događaj posvećen muzici i zabavi. Međutim, demonstranti su iskoristili trenutak da izraze nezadovoljstvo, podsećajući javnost da određene ličnosti svojim izjavama i stavovima utiču na šire društvene podele.

Publika je protestovala tokom samog nastupa, a deo ljudi pokušao je da probije obezbeđenje i priđe bini. Zbog potencijalne eskalacije situacije, policija je odlučila da interveniše i da pevačicu evakuiše. Taj potez bio je neophodan kako bi se izbegao veći incident, ali je i pokazao koliko su tenzije u društvu visoke.

Ovaj događaj otvorio je šira pitanja:

1. Koliko javne ličnosti treba da budu svesne svojih reči i stavova?

2. Da li muzički događaji mogu ostati neutralni u društvu gde politika i kultura neprestano prožimaju jedna drugu?

3. Gde je granica između umetničkog izraza i političke odgovornosti?

Reakcija Selme Bajrami

Nakon incidenta, društvene mreže postale su prostor za komentare i reakcije. Među njima se izdvojila kratka, ali snažna poruka Selme Bajrami. Iako nije direktno pomenula Karleušu, javnost je jasno povezala njen status sa događajem u Loznici.

Selma je napisala:

“Ko god studente naziva bagrom, narkomanima i plaćenicima, ko negira genocid u Srebrenici, te podržava Izrael u vršenju genocida nad palestinskim narodom i diktatorske režime – ne može i ne treba da očekuje podršku naroda.”

Ova izjava može se posmatrati kroz nekoliko nivoa:

• Etika javne reči – Selma jasno stavlja do znanja da oni koji omalovažavaju mlade, osporavaju istorijske činjenice ili podržavaju represivne politike, gube legitimitet pred građanima.

• Politička odgovornost – u njenim rečima prepoznaje se kritika onih koji javnu scenu koriste za širenje podela ili opravdavanje kontroverznih režima.

• Solidarnost – ona se na indirektan način stavila na stranu studenata i građana koji protestuju, naglašavajući da su njihovi zahtevi legitimni i zaslužuju podršku.

Javnost i tumačenja

Poruka Selme Bajrami odmah je privukla pažnju jer je došla iz regiona i jer se tiče veoma osetljivih tema:

• Srebrenica kao simbol bola i suočavanja s prošlošću,

• Palestina kao aktuelno globalno pitanje nepravde i nasilja,

• studenti kao glas mladosti i budućnosti društva.

Mnogi su ovu izjavu videli kao direktnu kritiku Jelene Karleuše, koja je u više navrata davala izjave koje su izazivale kontroverze, uključujući i one koje su deo javnosti ocenile kao uvredljive.

Ovakav stav Selme Bajrami dodatno je otvorio prostor za diskusiju: koliko su umetnici i muzičari dužni da budu politički neutralni, a koliko imaju pravo – ili čak obavezu – da zauzmu jasne stavove kada se radi o pitanjima ljudskih prava i dostojanstva?

Uloga umetnika u društvu

Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo staru raspravu – da li umetnici treba da budu samo izvođači zabave ili i društveno odgovorni pojedinci?

Argumenti idu u oba smera:

• Jedni smatraju da pevači i glumci treba da se drže umetnosti i da ne ulaze u političke polemike, jer time rizikuju da izgube deo publike.

• Drugi pak tvrde da javne ličnosti, samim tim što imaju glas i platformu, imaju i odgovornost da se izjasne o važnim pitanjima, posebno kada se radi o ljudskim pravima i pravdi.

U ovom slučaju, Selma Bajrami je izabrala da zauzme stav, rizikujući i moguće kritike. Njen postupak pokazuje da deo regionalnih umetnika ne želi da ćuti pred temama koje prevazilaze estradnu svakodnevicu.

Protesti pod sloganom “Nismo vreća za udaranje” jasno pokazuju da građani u Srbiji i regionu traže više dostojanstva, poštovanja i odgovornosti od onih koji oblikuju javni prostor. Incident na koncertu Jelene Karleuše u Loznici nije bio samo trenutni izlazak nezadovoljstva, već i simbol šireg otpora prema javnim ličnostima čije izjave i stavovi izazivaju podele.

Reakcija Selme Bajrami, iako kratka, snažno je odjeknula. Njene reči stavile su fokus na tri ključne tačke: odnos prema studentima, istinu o Srebrenici i solidarnost sa potlačenim narodima poput Palestinaca. Upravo te teme povezuju lokalne i globalne borbe za pravdu, pokazujući da umetnost i politika ne mogu uvek biti odvojeni svetovi.

Na kraju, ovaj događaj služi kao podsetnik da su umetnici više od zabavljača – oni su figure koje svojim rečima i delima mogu oblikovati javno mnjenje, inspirisati ljude ili izazvati otpor. Neki će reći da je to teret, drugi da je to privilegija, ali jedno je sigurno: u savremenom društvu, glas pevača ili glumca često odjekuje jednako snažno kao i reč političara.

U tom smislu, incident u Loznici i poruka Selme Bajrami ostaju značajan primer kako se u jednom koncertnom događaju može ogledati šira društvena slika – ona u kojoj građani traže poštovanje, studenti podršku, a umetnici moraju da biraju između tišine i istine.