Sala Narodnog pozorišta u Sarajevu bila je premala da primi sve koji su želeli da prisustvuju komemoraciji Halidu Bešliću. Emocije su ispunile svaki kutak zgrade, a tišina, suze i tuga obeležile su oproštaj od jednog od najvoljenijih umetnika Balkana.

Oproštaj od legende: Halid Bešlić ispraćen na večni počinak

Na Gradskom groblju Bare u Sarajevu, danas je održan svečani i emotivni ukop Halida Bešlića, muzičke legende čija je muzika pratila generacije i postala deo kulturnog identiteta regiona. Njegove pesme bile su više od melodija – bile su pratnja radostima, tugama i sećanjima miliona ljudi.
Kada je tabut spušten u mezar, tišina koja je obavila groblje govorila je više od reči. Prisustvo porodice, prijatelja, kolega i hiljada građana simbolizovalo je ljubav i poštovanje prema čoveku koji je bio glas naroda i simbol dobrote.

Dženaza i govor ef. Muhameda Velića

Pre samog ukopa, na Barama je klanjana dženaza, koju je predvodio Muhamed ef. Velić. Njegove reči ispunile su prisutne toplinom i poštovanjem:

„Danas smo ovdje klanjali dženazu i na bolji svijet ispratili našeg brata Halida Bešlića, čiji je glas dopirao do ljudskih srca i čija je dobrota rušila barijere i prelazila razne granice.“

Ef. Velić je naglasio da sve što je Halid ostavio – i u eteru i u srcima ljudi – ostaje zapisano i večito prisutno. Istakao je Halidovu spremnost da pomaže svima:

„Armija ljudi kucala je na njegova vrata, tražili su pomoć i podršku – svakome je vrata otvorio. Zato danas molimo za njega da Allah, dž.š., otvori svoja vrata oprosta, milosti i dženneta za našeg Halida. Nemojmo zaboraviti, Halid je tokom čitavog svog života poručivao da ga put zove i da mora poći. Evo, put ga je pozvao. On je putnik, kao što smo i svi mi putnici, jer smo svi Allahovi i Njemu se vraćamo.“

Ove reči oslikavaju Halidovu dobrotu i duhovnu dimenziju života, pokazujući koliko je bio duboko povezan sa ljudima i njihovim potrebama.

Spuštanje tabuta i emotivni oproštaj

Posebno dirljiv trenutak bio je kada je Halidov sin, Dino, zajedno sa porodicom, pomogao da se tabut spusti u mezar. Atmosfera groblja bila je tiha i ispunjena tugom, dok su suze i molitve pratili svaki trenutak.

Ovaj čin simbolizuje kolektivnu tugu i poštovanje prema Halidu, čoveku koji je uvek bio blizak ljudima, bez obzira na njegovu slavu. Ukupna scena podsećala je na završetak jednog života ispunjenog muzikom, skromnošću i dobrotom.

Skromnost u poslednjem izboru: grob među običnim ljudima

Jedan detalj posebno je privukao pažnju – položaj groba Halida Bešlića. On nije u aleji velikih, već je smešten među običnim građanima, što odražava njegovu skromnost i povezanost sa narodom.

Radnik Rusmir, prisutan pri obilasku groba, ispričao je:

„Halid je ovdje bio prije mjesec dana i tražio da kada dođe vrijeme, bude sahranjen ovdje, među običnim ljudima. To samo pokazuje koliko je bio skroman.“

Ovaj izbor pokazuje pravu veličinu Halida Bešlića – čoveka koji je želeo da ostane povezan sa ljudima koji su ga voleli. Njegov grob sada postaje mesto gde će posetioci diviti njegovoj muzici, ali i njegovom skromnom karakteru.

Međunarodno poštovanje i priznanje

Popularnost Halida Bešlića prelazila je granice Bosne i Hercegovine. Još jedan dokaz njegove univerzalne popularnosti pokazuje gest Srbije – predsednik Aleksandar Vučić oprostio se od legende slanjem vijenca sa porukom:

„Posljednji pozdrav Halidu. Aleksandar Vučić sa porodicom.“

Ovaj gest potvrđuje da je Halid bio omiljen u svim zemljama regiona, a poštovanje prema njegovom delu nije bilo ograničeno granicama. Za Bešlića su svi imali samo reči hvale, potvrđujući njegovu status ikone narodne muzike i čoveka velike duše.

Komemoracija u Narodnom pozorištu

Sala Narodnog pozorišta u Sarajevu bila je premala da primi sve koji su želeli da prisustvuju komemoraciji. Emocije su ispunile svaki kutak zgrade, a tišina, suze i tuga obeležile su oproštaj od jednog od najvoljenijih umetnika Balkana.

Spolja, ispred pozorišta, postavljene su stolice i video-bim za sve one koji nisu mogli ući, a na njima su simbolično položeni ljiljani – cvet koji je obeležio Halidov život i muziku.

Halidov sin Dino stigao je gotovo dva sata pre početka komemoracije kako bi se uverio da sve teče u najboljem redu. Ubrzo su pristizali prijatelji, kolege i javne ličnosti – pevači, glumci, političari, lekari, profesori – svi ujedinjeni u tišini i poštovanju.

Pored Dina, prazna stolica nosila je ime udovice Halida Bešlića, Sejde Bešlić, koja se nije pojavila, verovatno zbog zdravstvenih problema. Ipak, njena odsutnost i tišina govore jednako snažno kao prisustvo hiljada ljudi.

Prisutni i kolektivni oproštaj

U Sarajevu je danas prizor koji para dušu – more ljudi, suza i tišine. Celo Sarajevo, ali i region, okupili su se da isprate Halida Bešlića na večni počinak. Njegov odlazak pretvorio je grad u more emocija – svako je osećao da ne ispraća samo pevača, već prijatelja, komšiju, čoveka koji je znao da dotakne dušu svakim stihom.

Komemoracija je pokazala kako izgleda kada dobar čovek ostavi neizbrisiv trag – kad se za njim ne plače samo zbog tuge, već iz zahvalnosti što je postojao. Halid Bešlić je otišao, ali je iza sebe ostavio pesme, uspomene i ljubav koja će trajati zauvek.

Kada je poslednja zemlja prekrila tabut, mezar je postao simbol večnog počivališta, ali i mesto trajne veze između Halida Bešlića i svih onih koje je dotakao svojom muzikom i dobrotom. Njegov glas i dalje živi kroz pesme, sećanja i srca ljudi koji ga vole, dok njegov izbor da počiva među običnim ljudima ostaje prava lekcija skromnosti i povezanosti sa zajednicom.

„Halide, hvala ti za sve note koje si nam ostavio, za sve suze i osmehe koje si nam darovao. Tvoja pesma nikada neće utihnuti.“

Njegova karijera i životna filozofija ostavljaju nasleđe: dobrota, poštovanje, skromnost i ljubav prema ljudima. Odlazak Halida Bešlića je kraj jednog poglavlja, ali i početak legendarnog sećanja koje će generacije prenositi dalje.