Nakon smrti Saše Popovića, dugogodišnjeg kreativnog direktora Grand produkcije, javnost je ostala potresena ne samo gubitkom muzičkog vizionara, već i interesovanjem za sudbinu njegove porodice.
Suzana i Saša: Ljubav, skromnost i tišina iza reflektora
Preminuo je početkom marta 2025. godine, posle duge i iscrpljujuće borbe sa teškom bolešću. Otišao je tiho, kako je i živeo – ne tražeći sažaljenje, već ostajući dosledan sebi do poslednjeg daha. Saša Popović, muzički vizionar i osnivač “Grand” produkcije, ostavio je neizbrisiv trag na balkanskoj sceni. Iza njega je ostala porodica koja mu je bila najveći oslonac – i žena koja je čuvala njihov dom u senci njegove karijere.
Suzana – tiha snaga iza velikog čoveka
Suzana Jovanović, njegova supruga, godinama je bila poznato ime u svetu narodne muzike. Ipak, poslednjih godina odlučila je da se povuče sa scene – ne zbog zasićenja, već zbog ljubavi. Odabrala je mir porodičnog doma umesto medijskih reflektora. Bila je uz Sašu u svim trenucima: u najblistavijim fazama njegove karijere, ali i u najtišim, kad je zdravlje počelo da ga izdaje.
Njihov brak važio je za jedan od najskladnijih na estradi – bez skandala, bez pompe, utemeljen na uzajamnom poštovanju, razumevanju i poverenju.
Porodična penzija – više život nego luksuz
Nakon njegove smrti, logično se postavlja pitanje finansijske sigurnosti porodice. Suzana, kao zakonita supruga, ima pravo na porodičnu penziju – pravo koje joj pripada po Zakonu o socijalnoj zaštiti. Budući da je napunila 53 godine, ispunjava uslove da to pravo ostvari kada odluči da podnese zahtev.
Iako se često veruje da javne ličnosti uživaju u luksuznim penzijama, Saša je svojevremeno priznao da njegova mesečna penzija iznosi svega oko 102.000 dinara. Uz svoj prepoznatljiv humor, govorio je:
“Platim struju, gas, porez, hranu, pomoćnicu… I ostane mi za krem bananice i dve žvake.”
Ta rečenica, iako izrečena kroz osmeh, oslikava život bez glamura, ali s mnogo realnosti i skromnosti.
Iza uspeha – posvećenost porodici
Uprkos godinama provedenim u centru medijske pažnje, Popovići nisu živeli raskošno. Saša je marljivo ulagao u budućnost svoje porodice, dok je Suzana svesno stavila svoj umetnički potencijal po strani kako bi sačuvala mir u kući. Ta odluka donela joj je divljenje mnogih, ali i nerazumevanje onih koji su očekivali više iz njene karijere.
Ali Suzana nikada nije želela svetla reflektora po svaku cenu. Njoj je bio važniji porodični sto nego bine, važnije zajedničke večere od gala događaja. Bila je supruga, majka, domaćica i oslonac – u najboljem smislu te reči.
Sećanje koje ostaje
Danas, kada Saša više nije među nama, ostaju njegove emisije, njegove rečenice, njegova muzika. Ali najviše – ostaje njegov duh: skroman, duhovit, radan i porodičan.
Suzana će nastaviti dalje. Možda se povremeno vrati na scenu, ali njen životni fokus ostaje isti – očuvanje svega što su godinama gradili zajedno. Porodična penzija neće biti bogatstvo, ali biće simbol jedne životne priče, jednog partnerstva koje je nadživelo reflektore.
Ljubav, jednostavnost i snaga
Priča o Saši i Suzani Popović podseća nas da čak i iza velikog uspeha mogu postojati tišina, skromnost i nevidljiva snaga žene koja drži kuću na svojim plećima. A porodična penzija? Nije to pitanje novca – već sećanja koje se nosi, i života koji se više ne može vratiti.
