Sarajevo – Na Barama, dok se priprema posljednje počivalište Halida Bešlića, jedan detalj ne može proći nezapaženo. Položaj groba legendarnog pjevača odmah privlači pažnju – smješten je gotovo na sredini, daleko od aleje velikih ljudi.
Na Gradskom groblju Bare u Sarajevu, danas je održan ukop Halida Bešlića, muzičke legende koja je ostavila neizbrisiv trag u srcima ljudi širom regiona. Njegov život i karijera spojili su generacije, a njegove pesme bile su više od melodija – bile su pratnja svakodnevnim radostima, tugama i uspomenama miliona ljudi.
Kada je tabut spušten u mezar, tišina koja je obavila groblje govorila je više od reči. Prisustvo porodice, prijatelja, kolega i hiljada građana bilo je simboličan odraz ljubavi i poštovanja prema čoveku koji je bio glas naroda i simbol dobrote.
Dženaza i govor ef. Muhameda Velića
Pre samog ukopa, na Barama je klanjana dženaza, koju je predvodio Muhamed ef. Velić. Njegove reči obasjale su prisutne toplinom, poštovanjem i duhovnom refleksijom o Halidovom životu:
„Danas smo ovdje klanjali dženazu i na bolji svijet ispratili našeg brata Halida Bešlića, čiji je glas dopirao do ljudskih srca i čija je dobrota rušila barijere i prelazila razne granice.“
Ef. Velić je naglasio da sve što je Halid ostavio – i u eteru i u srcima ljudi – ostaje zapisano i večito prisutno. Govor je podsetio prisutne na njegovu spremnost da pomaže svima:
„Odakle ti tako dobro srce Halide, mogli bi se pitati svi, to samo Allah daje. Armija ljudi kucala je na njegova vrata, tražili su pomoć i podršku – svakome je vrata otvorio. Zato danas molimo za njega da Allah, dž.š., otvori svoja vrata oprosta, milosti i dženneta za našeg Halida. Nemojmo zaboraviti, Halid je tokom čitavog svog života poručivao da ga put zove i da mora poći. Evo, put ga je pozvao. On je putnik, kao što smo i svi mi putnici, jer je istina neumoljiva da smo svi Allahovi i da se Njemu vraćamo.“
Ove reči naglašavaju duhovnu dimenziju Halidovog života i način na koji je njegova dobrota prelazila granice običnog ljudskog ponašanja.
Emotivni trenutak spuštanja tabuta
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je Halidov sin, Dino, zajedno sa porodicom, pomogao da se tabut spusti u mezar. Tišina koja je zavladala grobljem bila je gotovo opipljiva. Suze su se nizale niz lica prisutnih, dok su dove i tiho šaptanje molitvi pratili svaki trenutak ukopa.
Ovaj čin simbolizuje kolektivnu tugu i poštovanje prema Halidu, čoveku koji je uvek bio blizak ljudima, bez obzira na njegovu slavu. Ukupna atmosfera podsećala je na završetak jednog života ispunjenog umetnošću, skromnošću i neiscrpnom energijom kojom je zračio do poslednjeg dana.
Skromnost u poslednjem izboru: grob među običnim ljudima
Jedan detalj tokom pripreme poslednjeg počivališta posebno je privukao pažnju. Položaj groba Halida Bešlića nije u aleji velikih ljudi, kako bi mnogi očekivali, već je smešten gotovo na sredini, među običnim građanima.
Radnik Rusmir, prisutan pri obilasku groba, otkrio je priču koja dodatno oslikava Halidovu skromnost:
„Halid je ovdje bio prije mjesec dana i tražio da kada dođe vrijeme, bude sahranjen ovdje, među običnim ljudima. To samo pokazuje koliko je bio skroman.“
Ovaj izbor pokazuje pravu veličinu Halida Bešlića – čoveka koji je, iako je bio muzička legenda, želeo da ostane povezan sa ljudima koji su ga voleli. Njegov grob sada postaje mesto gde će posetioci ne samo diviti njegovoj muzici, već i njegovoj skromnosti i ljudskosti. Veličina, zapravo, leži u jednostavnosti i otvorenom srcu koje je ostavio svima.
Prisutni na ispraćaju
Na sahranu su došli:
-
Dugogodišnji saradnici i kolege iz muzičkog sveta,
-
Prijatelji iz privatnog života,
-
Hiljade građana iz Sarajeva i šire regije, koji su želeli da se poslednji put poklone svom omiljenom pevaču.
Svi su delili uspomene, anegdote i sećanja na trenutke kada ih je Halid svojim glasom i dobrotom dotakao. Njegove pesme bile su prisutne i u srcima i u mislima prisutnih, podsećajući ih na posebne trenutke života – od radosti do tuge, od mladalačkog veselja do zrelih godina.
Halidovo nasleđe i simbolika oproštaja
Halid Bešlić ostavio je neizbrisiv trag u muzičkoj i kulturnoj istoriji regiona. Njegov život i karijera spojili su generacije, a njegove pesme bile su glas naroda, glas emocija i glas dobrote.
Ef. Velić u svom govoru istakao je:
-
Halidovo srce bilo je otvoreno svima, pružao je pomoć i podršku svakome ko je zatražio,
-
Njegov glas je spajao ljude različitih generacija i sredina,
-
Njegov životni put bio je putnik – neprestano je služio ljudima i svojoj umetnosti, a na kraju ga je životni poziv odveo na večni put.
Ukop Halida Bešlića simbolizuje:
-
Kraj jednog izuzetnog života, ispunjenog muzikom i dobrotom,
-
Početak trajnog nasleđa koje živi kroz pesme i uspomene,
-
Podsetnik da veličina ne mora biti ekskluzivna, već da se ogleda u jednostavnosti i srcu.
Kada je poslednja zemlja prekrila tabut, mezar je postao simbol večnog počivališta, ali i mesto trajne veze između Halida Bešlića i svih onih koje je dotakao svojom muzikom i dobrotom. Njegov glas i dalje živi kroz pesme, sećanja i srca ljudi koji ga vole, dok njegov izbor da počiva među običnim ljudima ostaje prava lekcija skromnosti i povezanosti sa zajednicom.
„Halide, hvala ti za sve note koje si nam ostavio, za sve suze i osmehe koje si nam darovao. Tvoja pesma nikada neće utihnuti.“
Njegova karijera i životna filozofija ostavljaju nasleđe: dobrota, poštovanje, skromnost i ljubav prema ljudima. Odlazak Halida Bešlića je kraj jednog poglavlja, ali i početak legendarnog sećanja koje će generacije prenositi dalje.
