Predlog će formalno biti podnet sledeće nedelje u Narodnoj skupštini.
U središtu političkih dešavanja u Sloveniji trenutno se nalazi pitanje koje ima potencijal da temeljno uzdrma državnu i bezbednosnu politiku zemlje. Reč je o inicijativi za održavanje konsultativnog referenduma o članstvu Slovenije u NATO savezu, što predstavlja svojevrsnu političku kontrareakciju na prethodnu odluku o glasanju o vojnoj potrošnji. Premijer Robert Golob i njegova stranka Pokret za slobodu stali su iza ovog predloga, videći ga kao sredstvo za utvrđivanje istinske volje građana kada je u pitanju opredeljenost zemlje ka zapadnim vojnim strukturama.
Ceo tok događaja ukazuje na sve izraženije podele unutar slovenačke političke scene, pa čak i unutar same vladajuće koalicije. I dok jedni tvrde da je referendum o članstvu u NATO-u neophodan za razjašnjenje ključnih pitanja bezbednosne politike, drugi to vide kao pokušaj da se pažnja skrene s unutarkoalicionih neslaganja i sve jače polarizacije u društvu.
Kako je sve počelo: Izglasavanje referenduma o vojnoj potrošnji
Prelomni trenutak za aktuelnu političku dinamiku u Sloveniji dogodio se nakon što je Narodna skupština usvojila predlog stranke Levica – manjinskog koalicionog partnera – da se raspiše konsultativni referendum o povećanju izdvajanja za odbranu. Time su se otvorila vrata za široku debatu o načinu na koji Slovenija troši javna sredstva na vojni sektor, što je pokrenulo pitanje o širini podrške članstvu u NATO-u, koje takve izdatke često podrazumeva.
Zanimljivo je da je taj predlog podržan ne samo od strane Levica, već i od konzervativne opozicije, uključujući stranke SDS (Slovenačka demokratska stranka) i NSi (Nova Slovenija), kao i Socijaldemokrata (SD). Time je po prvi put u poslednje vreme došlo do neuobičajenog političkog savezništva između levice i desnice u Narodnoj skupštini.
U isto vreme, stranka Pokret za slobodu, kojoj pripada i premijer Golob, glasala je protiv referenduma o vojnoj potrošnji, smatrajući ga nepotrebnim i populističkim potezom koji ne doprinosi konstruktivnoj debati.
Golobova reakcija: Predlog za referendum o članstvu u NATO-u
Nakon što je pretrpeo politički poraz u parlamentu, premijer Robert Golob odlučuje da odgovori sopstvenim potezom – predlaganjem konsultativnog referenduma o članstvu Slovenije u NATO-u. Ovaj potez došao je kao direktna reakcija na neuspeh njegove stranke da spreči glasanje o vojnoj potrošnji.
U svojoj javnoj izjavi, Golob nije krio nezadovoljstvo:
„Postoje samo dva izbora – ili ostajemo članica NATO-a i snosimo troškove koji iz toga proističu, ili izlazimo iz saveza. Sve ostalo je populističko zavaravanje građana.“
Ovom izjavom, premijer je pokušao da istakne jasnu binarnost izbora, odbacujući mogućnost da Slovenija ostane deo alijanse, a da pritom selektivno učestvuje u njenim zahtevima – poput povećanja vojne potrošnje.
Stranka Pokret za slobodu je potom objavila da će formalni predlog za održavanje referenduma biti podnet sledeće nedelje u Narodnoj skupštini.
Ciljevi referenduma o NATO-u
Inicijativa da se održi referendum o članstvu u NATO-u ima više potencijalnih ciljeva:
-
Utvrđivanje javnog stava o dugoročnoj spoljnoj i bezbednosnoj politici države.
-
Oslabljivanje političkog uticaja manjih koalicionih partnera, koji su pokrenuli prvo glasanje o vojnoj potrošnji.
-
Politički pritisak na opoziciju, jer će otvorena debata o NATO-u zahtevati jasno definisane stavove.
-
Preusmeravanje javne pažnje sa internih podela u vladajućoj strukturi.
Golob smatra da je važno da se jednom zauvek rasvetli da li građani Slovenije žele da budu deo vojnog saveza koji, između ostalog, zahteva finansijske obaveze, vojne vežbe, pa čak i političku usklađenost sa spoljnom politikom NATO partnera.
Rastuće tenzije unutar koalicije
Jedan od najzanimljivijih aspekata čitave situacije jeste činjenica da se koalicija našla u internom raskolu. Stranka Levica, iako formalno deo vladajuće većine, odlučila se za nezavisnu inicijativu kojom je efektivno suprotstavila svoj stav vladajućem bloku. Ovo je izazvalo konfuziju unutar samog biračkog tela koje je glasalo za zajedničku platformu sadašnje vlade.
Time su se pojavila tri suprotstavljena politička pravca:
-
Pokret za slobodu – protiv referenduma o vojnoj potrošnji, za referendum o NATO-u.
-
Levica – za referendum o vojnoj potrošnji, neizjasnjeni o NATO-u.
-
Opozicija – koristi situaciju za jačanje svoje agende i pozicioniranje kao “razumne alternative”.
Ova podeljenost nije samo tehničko pitanje unutar skupštine, već otkriva dublje razlike u ideološkom pristupu pitanjima nacionalne bezbednosti, međunarodne saradnje i političkog suvereniteta.
Slovenija se trenutno nalazi pred potencijalno istorijskim političkim trenutkom koji bi mogao redefinisati njen međunarodni položaj. Predlog premijera Roberta Goloba o održavanju konsultativnog referenduma o članstvu u NATO-u dolazi u trenutku dubokih unutrašnjih političkih podela i neslaganja čak unutar vladajuće koalicije.
Ova inicijativa može biti shvaćena kao:
-
Politički manevar za učvršćivanje kontrole nad narativom o nacionalnoj bezbednosti,
-
Iskren pokušaj da se kroz demokratske mehanizme potvrdi opredeljenost naroda,
-
Ili kao instrument preusmeravanja pažnje sa gorućih unutrašnjih problema.
U svakom slučaju, ishod ovih referenduma – ukoliko do njih dođe – imaće dugoročne posledice ne samo za slovenačku spoljnu politiku, već i za strukturu same koalicione vlasti. Od toga hoće li narod odlučiti da potvrdi NATO članstvo, ili će početi preispitivati temelje dosadašnje bezbednosne orijentacije, zavisiće mnogo više od same kampanje – zavisiće od dubinskih uverenja građana o tome gde Slovenija pripada u turbulentnom međunarodnom okruženju.
