SNSD-ovci ove sedmice planiraju održati miting podrške lideru te stranke Miloradu Dodiku koji je prošle sedmice pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog djelovanja.
Politička drama na Balkanu – Miting podrške ili pritisak na pravosuđe?
U svetlu najnovijih dešavanja na političkoj sceni Bosne i Hercegovine, pažnja javnosti usmerena je ka Republici Srpskoj, tačnije – Banjaluci, gde se priprema veliki miting podrške Miloradu Dodiku, predsedniku entiteta i lideru Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Ovaj skup dolazi samo nekoliko dana nakon što je Sud Bosne i Hercegovine pravosnažno osudio Dodika na godinu dana zatvora, uz dodatnu kaznu od šest godina zabrane političkog delovanja.
Ovakav razvoj događaja pokrenuo je brojne reakcije, kako u političkim krugovima, tako i među običnim građanima. Pitanja koja se nameću su brojna: Da li je ovaj miting izraz demokratskog prava na okupljanje, ili pokušaj narušavanja integriteta pravosudnog sistema? Ko sve stoji iza organizacije, i kakve su moguće posledice?
Organizovana mobilizacija i reakcije na presudu
Detalji o organizaciji skupa
Prema dostupnim informacijama koje su objavili mediji poput Srpskainfo, miting je planiran za četvrtak, i to u glavnom administrativnom centru Republike Srpske – Banjaluci. Gradski i opštinski odbori SNSD-a širom entiteta već su počeli pozivati članove stranke da se prijave za dolazak, uz napomenu da će prevoz biti organizovan.
U jednoj od poruka, konkretno onoj koja je upućena članstvu iz Bijeljine, navodi se:
“Poštovane kolege, povodom održavanja velikog mitinga podrške institucijama Srpske i predsjedniku Dodiku u Banjaluci u četvrtak biće organizovan prevoz autobusima…”
Naglašava se potreba masovnog odziva, uz formulaciju da je “od presudnog značaja da se pruži podrška predsjedniku Republike Srpske”. U poruci se dalje ističe da svi zainteresovani treba da se jave do utorka do 10 časova, kako bi bili blagovremeno prijavljeni i uključeni u organizovani transport.
Masovna logistika i politička koordinacija
Nije u pitanju samo lokalna inicijativa – svi odbori SNSD-a širom Republike Srpske aktivno rade na okupljanju što većeg broja članova i simpatizera. To ukazuje na visok stepen koordinacije i ozbiljan pristup ovom događaju. Skup podrške se već danima najavljuje i putem društvenih mreža, gde članovi i aktivisti objavljuju pozive, poruke lojalnosti i fotografije iz prethodnih političkih događaja.
Pored toga, za isti dan kada se planira miting, najavljene su i sednice Predsedništva i Glavnog odbora SNSD-a, što jasno govori o tome da se stranka sprema da na sve načine odgovori na pravosnažnu presudu svom lideru.
Presuda Dodiku i institucionalne posledice
Ono što je pokrenulo ovaj talas političkih aktivnosti jeste presuda Apelacionog odeljenja Suda BiH. U petak je ovaj pravosudni organ potvrdio raniju presudu, čime je Milorad Dodik pravosnažno osuđen na:
-
Jednu godinu zatvora, i
-
Šest godina zabrane političkog angažmana.
Prema pravnom sistemu BiH, nakon ovakve presude, sledeći korak pripada Centralnoj izbornoj komisiji (CIK). CIK je po zakonu obavezan da:
-
Utvrdi prestanak mandata Miloradu Dodiku, s obzirom da više ne ispunjava zakonske uslove za obavljanje funkcije.
-
Raspše vanredne izbore za poziciju predsednika Republike Srpske.
Međutim, situacija se dodatno komplikuje izjavama samog Dodika, koji je već unapred poručio da neće dozvoliti održavanje vanrednih izbora. Osim toga, pozvao je policiju RS da “ne dozvoli postavljanje biračkih mesta” u ovom entitetu.
Ovakva retorika ukazuje na direktno suprotstavljanje pravosudnim i izbornim institucijama države, što može imati ozbiljne posledice po ustavni poredak BiH.
Konflikt između pravne države i političkog pritiska
Situacija u kojoj se politička stranka organizovano okuplja kako bi izrazila nezadovoljstvo zbog pravosnažne presude lideru, otvara brojna pitanja o odnosu između pravosuđa i politike u Bosni i Hercegovini.
Tri ključne dimenzije sukoba:
-
Pravna dimenzija:
-
Dodik je pravosnažno osuđen i, prema zakonima BiH, automatski gubi pravo da vrši funkciju predsednika.
-
CIK ima zakonsku obavezu da preduzme korake bez obzira na političke pritiske.
-
-
Politička dimenzija:
-
SNSD koristi masovne skupove kako bi simbolično i praktično pokazao snagu i jedinstvo.
-
Istovremeno, to se može tumačiti i kao oblik pritiska na institucije koje treba da sprovode presudu.
-
-
Bezbednosna dimenzija:
-
Izjave o “zabrani” održavanja izbora i uplitanju policije mogu eskalirati u institucionalni sukob.
-
Postoji bojazan da se situacija iz političke sfere prenese na ulicu.
-
Simbolika mitinga
U političkom smislu, miting može imati dvojak karakter:
-
Unutrašnja konsolidacija: Skup predstavlja način da SNSD mobiliše članstvo, pokaže jedinstvo i izbegne potencijalne unutrašnje podele.
-
Spoljna poruka: Demonstracija političke snage šalje poruku i ka Sarajevu, i međunarodnim akterima – da Dodik još ima snažnu podršku među građanima Republike Srpske.
Međutim, postoji i opasnost da ovakav miting podrške bude interpretiran kao negiranje pravosnažne presude, što može dodatno pogoršati političku klimu u zemlji.
U kom pravcu ide Republika Srpska?
Politička sudbina Milorada Dodika sada je neodvojiva od šireg pitanja: da li će institucije Bosne i Hercegovine uspeti da sprovode zakon bez opstrukcija? Takođe, da li će Republika Srpska poštovati institucionalne odluke koje proizilaze iz pravnog sistema BiH, ili će krenuti putem jednostranih političkih akcija?
Najavljeni miting podrške Dodiku jeste više od običnog okupljanja – on je indikator krize autoriteta između institucija države i političke elite u entitetu. Reakcije na skup, kako iz regiona tako i međunarodne zajednice, pratiće se pažljivo.
Na kraju, ključno pitanje glasi:
Hoće li građani i institucije Republike Srpske odlučiti da prate pravni put ili političku lojalnost?
Da li je pravo i dalje iznad politike – ili je ovo početak institucionalnog slabljenja Bosne i Hercegovine?
Jedno je sigurno:
Naredni dani će biti presudni za budućnost političkih odnosa u zemlji, ali i za integritet pravosudnog sistema. Sve oči su uprte u Banjaluku, ne samo zbog skupa, već zbog mnogo dublje borbe – borbe za pravnu i političku stabilnost jedne krhke države.
