Iran je zapretio aktivacijom “ćelija spavača” u SAD u slučaju napada.
U senci globalnog sukoba – Iran, SAD i nova pretnja savremenom svetu
Dok svet posmatra rastuće tenzije na Bliskom istoku, jedan događaj je pokrenuo lavinu zabrinutosti: Iran je zapretio da će aktivirati “ćelije spavača” unutar teritorije Sjedinjenih Američkih Država, ukoliko postane žrtva direktnog vojnog napada. Ova poruka, kako navode obaveštajni izvori, preneta je američkom predsedniku Donaldu Trampu preko diplomatskog posrednika tokom samita G7 u Kanadi. Sama priroda upozorenja nagoveštava ozbiljnost krize koja bi mogla izrasti u globalni sukob nesagledivih razmera.
Ova pretnja dolazi u svetlu sve intenzivnijeg konflikta između Irana i Izraela, koji se potom proširio i na direktno vojno učešće SAD, čime se globalna politička scena ponovo nalazi na ivici destabilizacije.
Šta se tačno dogodilo i zašto je svet na oprezu
1. Diplomatija u senci pretnji: G7 kao kanal za poruku
Tokom samita G7, koji se održao u Kanadi, iranska strana je iskoristila priliku da preko posrednika pošalje upozorenje predsedniku SAD Donaldu Trampu. Poruka je bila direktna: u slučaju bilo kakvog vojnog napada na teritoriju Irana, Teheran će aktivirati terorističke ćelije koje su već infiltrirane u Sjedinjene Države. Ove tzv. “ćelije spavača” navodno bi bile spremne za delovanje odmah nakon početka sukoba, što je u obaveštajnim i bezbednosnim krugovima izazvalo ozbiljnu uzbunu.
U pitanju su tajne grupe potencijalno povezanih aktera, koje godinama žive, rade i funkcionišu unutar SAD, ali su latentno lojalne Teheranu i spremne za izvršavanje ciljanih operacija kada za to dobiju signal.
“Poruka je bila nedvosmislena i nosila je visoku dozu ozbiljnosti,” naveli su obaveštajni izvori za američke medije.
2. Pojačana bezbednosna pripravnost u SAD
Nakon što je ova informacija prosleđena Trampu, američka administracija i obaveštajne službe su odmah reagovale. U velikim gradovima, uključujući Njujork, Vašington, Los Anđeles i Čikago, uvedene su pojačane mere bezbednosti. Nadzor nad kritičnim infrastrukturnim objektima je povećan, a operativne bezbednosne snage su stavljene u stanje visoke pripravnosti.
Takođe, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD izdalo je saopštenje u kojem upozorava na povećan rizik od unutrašnjih napada i sajber upada, povezanih sa trenutnim konfliktom sa Iranom.
3. Razvoj sukoba: Od verbalnih pretnji do oružanih udara
Situacija se dodatno zakomplikovala kada je američka vojska tokom noći između subote i nedelje izvršila bombardovanje tri iranska nuklearna postrojenja:
-
Fordo
-
Netanz
-
Isfahan
U napadu je učestvovalo više od 125 vojnih aviona, što jasno pokazuje stepen uključenosti SAD u ovaj konflikt. Time je Amerika prešla iz faze posredne podrške ka direktnoj vojnoj intervenciji, čime su se automatski povećali rizici i odgovori protivničke strane.
Izrael, koji je inicijalno započeo sukob napadima na iransku infrastrukturu, tvrdi da je Iran bio na ivici formiranja nuklearne bombe, što je dodatno opravdanje za intervenciju. U međuvremenu, Teheran je zvanično istupio iz svih pregovora o nuklearnom programu sa SAD, čime su vrata diplomatskog rešenja trenutno zatvorena.
4. Reakcije iz Teherana i mogućnosti za eskalaciju
Na američke i izraelske vojne akcije, vrhovni lider Irana, ajatolah Ali Hamnei, odgovorio je porukom koja je odjeknula svetskom scenom:
“Nema predaje. Iran neće kleknuti pred pritiscima i pretnjama.”
Ovakva izjava dodatno pojačava zabrinutost da se Iran priprema za široku paletu odmazdi, koja može uključiti:
-
Aktivaciju “ćelija spavača” u SAD i Evropi.
-
Sajber napade na američke vojne, komunikacione i finansijske mreže.
-
Zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne tačke za svetski izvoz nafte, što bi moglo izazvati globalnu ekonomsku krizu.
5. Globalne posledice potencijalnog sukoba
Ukoliko Iran ispuni svoje pretnje, svet bi se suočio sa nizom potencijalno katastrofalnih posledica:
Moguće posledice uključuju:
-
Terorističke napade na tlu SAD, koji bi mogli imati visoku smrtnost i dugoročne psihološke efekte na stanovništvo.
-
Sajber destabilizaciju nacionalnih sistema – električne mreže, finansijskog sektora, komunikacija i zdravstva.
-
Globalni rast cene nafte, ukoliko dođe do zatvaranja Ormuskog moreuza.
-
Migracionu krizu, ukoliko sukob preraste u regionalni rat koji zahvata ceo Bliski istok.
Sve ove posledice bi mogle pokrenuti domino efekat u svetskoj ekonomiji i politici, što dovodi do zaključka da je svet trenutno na pragu jedne od najozbiljnijih geopolitičkih prekretnica u poslednjim decenijama.
Na ivici rata – kako svet odgovara na novu pretnju?
Sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država više nije samo lokalni ili regionalni problem – on sada predstavlja direktnu pretnju globalnoj stabilnosti, međunarodnom pravu i bezbednosti civilnog stanovništva širom sveta. Pretnje aktiviranjem “ćelija spavača” i sajber napadima unutar SAD ukazuju na promenu u načinu ratovanja – od tradicionalnog ka asimetričnom ratovanju gde granice ne znače mnogo, a mete mogu biti bilo gde.
Reakcije međunarodne zajednice zasad su uglavnom ograničene na diplomatske apele, ali ako se napadi i dalje budu intenzivirali, postoji realna opasnost da će i druge sile, poput Kine i Rusije, biti uvučene u konflikt.
U ovom trenutku, jedini izlaz iz ove spirale nasilja jeste hitno uspostavljanje diplomatskog kanala, kojim bi se otvorila mogućnost za pregovore i deeskalaciju. Međutim, s obzirom na tvrde stavove svih strana, to deluje kao veoma težak, ali ne i nemoguć zadatak.
Na kraju, ostaje pitanje koje visi u vazduhu: da li će lideri pronaći način da zaštite svet od novog svetskog rata, ili ćemo svedočiti jednoj od najopasnijih epoha modernog doba?
