ŠOK PRIZOR NA GROBLJU Na 400 grobova zalepljene poruke, ožalošćene porodice ne mogu da veruju svojim očima

Kako se približava Dan svih svetih, dan kada milioni ljudi širom Evrope posjećuju groblja kako bi zapalili sveće i položili cveće na grobove svojih najmilijih, u Poljskoj se pojavljuje zabrinjavajuća i emotivno teška pojava. Naime, tokom poslednjih nedelja, kroz brojna poljska groblja proširile su se poruke upozorenja koje se pojavljuju direktno na spomenicima i nadgrobnim pločama, a koje obaveštavaju porodice da bi grobovi njihovih voljenih mogli biti uklonjeni zbog neplaćenih taksi za zakup grobnog mesta.

Iako se na prvi pogled čini da je reč o pukom administrativnom pitanju, iza ove prakse krije se duboka emocionalna i društvena dilema: kako pomiriti potrebu za održavanjem reda i prostora na grobljima sa poštovanjem prema sećanju na preminule?

1. Upozorenja na grobovima – emotivni udarac porodicama

U danima koji prethode 1. novembru, mnogi posetioci groblja u Šćećinu, Krakovu i Varšavi suočili su se s prizorom koji je, za mnoge, bio pravi šok. Na stotine grobova prekriveno je papirnim obaveštenjima o mogućem uklanjanju, često sa preciznim rokovima do kada porodica može obnoviti zakup.

U samom Šćećinu, prema navodima lokalnih vlasti, ove godine je istaknuto oko 400 upozorenja. Slična situacija zabeležena je i u drugim gradovima, pri čemu su neki lokalni organi išli korak dalje: u Krakovu su čak objavljena imena preminulih u medijima i na internet stranicama, a porodice su dobijale pisma sa pozivom da izvrše uplatu zakupa pre isteka roka.

Ovakav vid komunikacije izazvao je snažne reakcije. Dok jedni smatraju da se time samo poštuje zakonska procedura, drugi upozoravaju da se takav pristup čini hladnim i nepoštovanim prema emocijama porodica koje često nisu ni znale da su obavezne da redovno obnavljaju zakup.

2. Sistem zakupa grobova u Poljskoj

Da bi se razumelo zašto do ovakvih situacija dolazi, potrebno je objasniti kako funkcioniše poljski sistem zakupa grobnih parcela.

U Poljskoj, grobovi se ne kupuju trajno, već se zakupljuju na period od 20 godina. Nakon isteka tog roka, porodice su dužne da obnove zakup uplatom nove takse. Ukoliko to ne učine, grobno mesto se smatra napuštenim, te može postati predmet ponovne dodele drugoj porodici koja traži mesto za sahranu.

Postupak izgleda ovako:

1. Uprava groblja proverava registre i identifikuje grobove čiji je zakup istekao.

2. Ako porodica nije reagovala, na grob se postavlja pisano upozorenje sa rokom za plaćanje.

3. Ukoliko ni nakon upozorenja zakup ne bude produžen, grob može biti uklonjen, a posmrtni ostaci se često premještaju u zajedničke kosturnice unutar istog groblja.

Ova procedura, iako formalno ispravna, u praksi dovodi do emocionalno teških situacija jer porodice često kasno saznaju da je njihovo grobno mesto u opasnosti da nestane.

3. Emocionalna i društvena dimenzija problema

Iza svake ploče s natpisom o mogućem uklanjanju krije se priča o ljubavi, gubitku i sećanju. Za mnoge porodice, grobovi nisu samo mesta gde počivaju njihovi bližnji — oni su sveti prostori, simboli kontinuiteta, identiteta i porodične istorije.

Zato su upozorenja o uklanjanju često doživljena kao šok i uvreda. Mnoge porodice osećaju da se prema pokojnicima odnosi birokratski, bez poštovanja prema njihovom dostojanstvu.

Posebno su pogođene starije osobe i oni koji žive u inostranstvu, a koji ne prate redovno administrativne rokove. U brojnim slučajevima, rodbina dolazi na groblje samo jednom godišnje, pred Dan svih svetih, i tada zatiče obaveštenje da bi grob uskoro mogao biti uklonjen.

Takvi trenuci donose duboku tugu i osećaj nemoći. Mnogi građani izjavili su da su prvi put čuli da grobno mesto nije trajno, te da su očekivali da će ono ostati u porodičnom vlasništvu zauvek.

4. Apeli gradskih vlasti i rešenja koja se nude

Poljske vlasti i upravnici groblja poslednjih nedelja apelovali su na građane da provere status zakupa grobova i da na vreme izvrše sve potrebne uplate. Prema njihovim rečima, ovo nije samo formalnost, već ključna obaveza kako bi se sprečilo uklanjanje grobova.

Upravnici grobalja naglašavaju da nije cilj nikoga kazniti, već da je problem pre svega nedostatak prostora. U većim gradovima, naročito u Varšavi i Krakovu, groblja su gotovo potpuno popunjena, te svaka neobnovljena parcela postaje dragocena za nove sahrane.

Zato su uvedene i kampanje informisanja, koje uključuju:

• postavljanje plakata u crkvama i javnim ustanovama,

• slanje podsetnika putem pošte i e-maila,

• kao i javne objave na gradskim portalima.

Cilj je da porodice budu svesne svojih obaveza i da se na vreme zaštite od neželjenih posledica.

5. Birokratija naspram emocija

Iako vlasti insistiraju da se radi o administrativnoj proceduri koja postoji decenijama, mnogi građani i dalje smatraju da je sistem hladan i nehuman. Jer dok se u kancelarijama vodi evidencija o isteklim rokovima, u srcima ljudi žive sećanja koja ne poznaju kalendare ni takse.

Za mnoge Poljake, sama pomisao da bi posmrtni ostaci njihovih najbližih mogli biti premješteni ili da bi spomenik mogao biti uklonjen, deluje kao ponovna trauma gubitka.

Pojedini sveštenici i kulturni radnici ističu da bi trebalo uvesti fleksibilniji sistem, posebno za siromašne porodice koje nisu u mogućnosti da plate zakup na vreme. Takođe, predlaže se i stvaranje fondova solidarnosti koji bi pomogli u održavanju grobova za one koji nemaju finansijske mogućnosti.

6. Međunarodni aspekt i slične prakse

Ono što mnoge iznenađuje jeste činjenica da ova situacija nije jedinstvena za Poljsku. Slični modeli zakupa grobnih mesta primenjuju se u Nemačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama.

U većini slučajeva, trajanje zakupa varira između 15 i 25 godina, a obnavljanje je obavezno kako bi se sprečilo pretrpavanje grobalja. Međutim, razlika je u načinu na koji se te procedure sprovode: dok neke zemlje daju diskretna obaveštenja, druge, poput Poljske, pribegavaju vidljivim oznakama direktno na grobovima.

Ova praksa otvara pitanje balansa između efikasnosti i poštovanja prema emocijama građana. Jer, iako je razumljivo da prostor na grobljima nije neograničen, način na koji se porodicama saopštava sudbina grobnih mesta često odlučuje o tome da li će reakcija biti razumevanje ili ogorčenje.

Slučaj masovnih upozorenja o uklanjanju grobova u Poljskoj uoči Dana svih svetih skrenuo je pažnju na važnu, ali često zanemarenu temu – odnos između administracije i sećanja.

Groblja nisu samo prostori za sahranjivanje, već i živa svedočanstva istorije, ljubavi i tradicije. Kada birokratska pravila dođu u sukob sa emocijama, rezultat je uvek bolan.

Zato je ključno da i građani i institucije preuzmu svoj deo odgovornosti:

• građani bi trebalo redovno da proveravaju i obnavljaju zakup,

• dok bi uprave grobalja morale da pronađu humanije načine komunikacije sa porodicama.

Možda bi najbolji put bio uvođenje digitalnih registara, automatskih podsetnika ili čak državne pomoći za one koji ne mogu da plate zakup.

Na kraju, važno je setiti se da iza svakog groba stoji priča o ljudskom životu. I dok administracija meri vreme u godinama, ljudsko srce meri ga u uspomenama. Upravo zato, očuvanje grobova nije samo zakonska obaveza, već i moralna dužnost prema onima koji su nas napustili.