Naučnici sve češće dolaze do zaključaka koji podsjećaju na najjezivije filmske scenarije, ali ovoga puta nije riječ o fikciji već o mogućoj stvarnosti. Najnovija predviđanja otkrivaju događaje koji bi mogli potpuno promijeniti naš pogled na svijet, a ono što nas čeka moglo bi biti mnogo strašnije nego što smo spremni da priznamo…
Filmovi poput „Snowpiercer“ i „The Day After Tomorrow“ već godinama oblikuju našu maštu prikazima ledenih apokalipsi, urušenih gradova i neumoljive borbe čovječanstva za opstanak. Publika ih doživljava kao naučnu fantastiku ili pretjerane scenarije osmišljene da nas zabave ili zastraše. Međutim, stručnjaci upozoravaju da stvarnost može biti mnogo strašnija od filmskih prikaza. Ako ne promenimo način života, ono što nas čeka u budućnosti prevazilazi i najcrnje filmske vizije.
Kako bi javnosti približili moguće slike sveta u godinama koje dolaze, britanski portal MailOnline je iskoristio Googleov generator slika zasnovan na veštačkoj inteligenciji – ImageFX. Na osnovu naučnih prognoza, kreirane su vizualizacije sveta 2100. godine. Rezultati pokazuju gradove pod vodom, smrtonosne toplotne talase i svakodnevne ekstremne vremenske događaje, koji bi mogli postati deo naše svakodnevnice. Ono što je nekada delovalo kao fantazija, postaje realna naučna prognoza.
Porast nivoa mora i njegove posledice
Jedna od najvećih pretnji koju ističu stručnjaci je porast nivoa mora. Profesorica Julienne Stroeve sa Univerziteta u Londonu upozorava da bi nastavak trenutnih trendova mogao dovesti do podizanja mora za čak 1,9 metara do kraja ovog stoljeća. Posledice bi bile katastrofalne:
-
Potapanje velikih gradova – New York, London, Kardif i mnogi drugi bi mogli biti potpuno pod vodom.
-
Masovne migracije stanovništva – milioni ljudi bi morali napustiti domove i tražiti sklonište u sigurnijim područjima.
-
Uništavanje infrastrukture – putevi, mostovi, železnice i elektroenergetski sistemi bili bi ozbiljno ugroženi.
-
Ekonomija u kolapsu – gradovi bi izgubili čitave ekonomske sektore, što bi izazvalo globalne finansijske turbulencije.
Zamisliti Veneciju, Amsterdam ili delove Jadranske obale pod vodom više nije samo mračna fantazija; to je ozbiljno upozorenje koje se temelji na naučnim podacima.
Ekstremni vremenski događaji
Voda nije jedini izazov. Ekstremni vremenski događaji već sada pokazuju svoju snagu i intenzitet. Prema dr. Suzan Bartington sa Univerziteta u Birminghamu, toplotni talasi, suše, obilne padavine i požari postaće deo naše svakodnevnice.
Prognoze za Veliku Britaniju pokazuju:
-
Smanjenje letnjih padavina za gotovo 50%.
-
Porast zimskih kiša za više od 30%.
Takav nesklad može izazvati istovremene opasnosti: suše uništavaju ljetinu, dok poplave ruše gradove. Balkanske zemlje, već pogođene poplavama, mogle bi se suočiti sa sličnim, pa i težim scenarijima.
Klimatske promene u Bosni i Hercegovini
Domaći mediji, poput portala Klix.ba, već ističu da će Bosna i Hercegovina biti među najugroženijim zemljama. Poplave iz 2014. godine pokazale su koliko je infrastruktura ranjiva, a stručnjaci upozoravaju da će ovakvi događaji postajati sve učestaliji.
-
Procijenjena šteta od poplava 2014. godine: više milijardi maraka.
-
Fenomen „mega-uragana“ – oluje sa vjetrovima jačim od 300 km/h, dodatno pogoršane porastom nivoa mora.
-
Šumski požari – trenutno gutaju velike površine u Australiji, Grčkoj i Kaliforniji; u budućnosti bi mogli postati gotovo stalni pratioci letnjih sezona.
-
Zagađenje zraka – procijenjuje se da bi moglo uzrokovati dodatnih 260.000 smrti godišnje.
Kombinacija ovih faktora mogla bi odnijeti desetine miliona života širom sveta, dok bi u Evropi smrtnost od toplotnih talasa mogla porasti i do 50%, što znači između 8.000 i 80.000 smrtnih slučajeva godišnje. Balkanske zemlje, sa sve češćim vrelim letima i slabim sistemima prilagodbe, mogle bi biti posebno pogođene.
Signal upozorenja i potencijal za akciju
Prema Al Jazeera Balkans, prosječna temperatura u Bosni i Hercegovini porasla je za više od 1,2 stepena u poslednjih 50 godina. Ekstremni toplotni talasi i šumski požari u Hercegovini postali su redovna pojava. Naučnici smatraju da, ukoliko emisije stakleničkih gasova nastave rasti, region bi mogao postati jedno od žarišta klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi.
Iako ove prognoze zvuče zastrašujuće, postoji nada. Profesorica Stroeve naglašava da hitno smanjenje emisija i ulaganje u čiste tehnologije mogu ublažiti najgore posledice.
Ključni koraci uključuju:
-
Ulaganje u obnovljive izvore energije – solarna, vetro i hidroenergija.
-
Zaštita šuma i biodiverziteta – prirodni filteri klimatskih promena.
-
Održiva poljoprivreda i upravljanje vodnim resursima – smanjenje rizika od suša i poplava.
-
Globalna saradnja – zajednički odgovor država na klimatske izazove.
Odluke koje donesemo danas direktno oblikuju svet u kojem će živeti deca 2100. godine. Naša sposobnost da delujemo sada može sprečiti gradove da nestanu pod vodom i živote miliona ljudi da budu ugroženi.
Vizije ledenih apokalipsi i urušenih gradova prikazane u filmovima možda izgledaju ekstremno, ali naučna istraživanja pokazuju da su izgledni scenariji mnogo ozbiljniji. Porast nivoa mora, ekstremni vremenski događaji, toplotni talasi, poplave i požari postaju realna pretnja. Balkanski region već oseća prve posledice, ali odlučna akcija može promeniti tok događaja.
Kristina poruka naučnika i stručnjaka je jasna: budućnost zavisi od naših današnjih izbora. Hitna prilagođavanja, smanjenje emisija i održive politike mogu ublažiti katastrofalne posledice klimatskih promena. Svaka odluka koja se danas donese oblikuje svet u kojem će sledeće generacije živeti, a bez akcije, svet filmova o apokalipsi mogao bi postati stvarnost.
Na nama je da odlučimo hoće li naredna stoljeća biti priča o opstanku ili propasti – i izbor počinje upravo sada.
