Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik potvrdio je da će Narodna skupština RS uskoro donijeti odluku o održavanju referenduma koji će se odnositi na pravni i ustavni status Srpske. Dodik je naveo da će ovo biti jedan od uvoda u niz referenduma koji će uslijediti u narednom periodu, a cilj je, kako kaže, “odbrana statusa RS na jedini mogući način – narodnom voljom”.
Politička scena u Bosni i Hercegovini ponovo se našla u fokusu domaće i regionalne javnosti nakon izjave Milorada Dodika, predsjednika Republike Srpske (RS), da će u najskorije vreme Narodna skupština RS doneti odluku o održavanju referenduma o pravnom i ustavnom statusu entiteta.
Ovaj potez Dodik opisuje kao uvod u niz referenduma koji će se, prema njegovim rečima, sprovoditi postepeno i u trenucima kada vlast u RS proceni da je to politički i strateški potrebno.
Odluka je izazvala različite reakcije, od podrške među njegovim pristalicama, do zabrinutosti u međunarodnim krugovima i među političkim protivnicima, jer se direktno dotiče osetljivog pitanja integriteta BiH i uloge međunarodne zajednice u zemlji.
1. Planirani referendum i njegov značaj
Dodik je naglasio da referendum neće biti jedini, već prvi korak u širem političkom procesu. Po njegovim rečima, cilj je „odbrana statusa RS na jedini mogući način – narodnom voljom“.
On je objasnio da će se referendum odnositi na jasno izražavanje stava građana protiv izbora koje nameću spoljne institucije i politički akteri izvan RS, te da je namera vlasti da takve izbore bojkotuje i u potpunosti odbaci.
Dodikov plan podrazumeva da se referendumi održavaju postepeno, u fazama, kako bi se svaki naredni potez gradio na prethodnom, a da se odluke donose „u trenutku kada mi smatramo da je potrebno“.
2. Sukob sa visokim predstavnikom
Jedan od ključnih motiva za najavljeni referendum jeste dugotrajni spor Dodika sa Kristijanom Šmitom, visokim predstavnikom međunarodne zajednice u BiH.
Dodik je ponovio svoj stav da RS ne može ostati u BiH pod aktuelnim rešenjima koja je nametnuo Šmit.
Prema njegovim rečima, minimum za bilo kakvu stabilizaciju situacije u zemlji jeste uklanjanje odluka visokog predstavnika i njegovog ličnog odlaska iz BiH.
Ovaj zahtev Dodik ponavlja mesecima, tvrdeći da je Šmit u BiH bez legitimnog izbora od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, te da je njegova uloga politički pristrasna i štetna po interese RS.
3. Pokušaj formiranja vlade nacionalnog jedinstva
Dodik se osvrnuo i na pokušaje da u ovim politički napetim okolnostima stvori vladu nacionalnog jedinstva. On navodi da je poziv uputio opozicionim strankama u RS, ali da je naišao na odbijanje.
Njegova ocena je da opozicija „ne poznaje političke procese“ i da odbijanjem ovog poziva pokazuje nedostatak političke zrelosti u trenutku kada je, prema njegovim rečima, jedinstvo od suštinske važnosti.
4. Pravni procesi i strategija odbrane
Dodik je trenutno suočen sa pravnim procesima pred Sudom BiH. On otvoreno priznaje da od Ustavnog suda BiH ne očekuje povoljan ishod, ali planira da iskoristi sve domaće pravne mehanizme kako bi slučaj izneo pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Prema njegovim rečima:
-
Identifikovali su najmanje 40 presedana u evropskoj sudskoj praksi koji, kako tvrdi, osporavaju aktuelni pravni postupak protiv njega.
-
Krajnji cilj je odluka Evropskog suda, iako Dodik izražava sumnju čak i u nepristrasnost te institucije.
5. Presuda i zabrana političkog delovanja
Podsećanja radi, Apelaciono odjeljenje Suda BiH je 1. avgusta potvrdilo prvostepenu presudu kojom je Dodik osuđen na jednu godinu zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika.
Ova presuda izazvala je niz reakcija — od podrške među njegovim glasačima, koji je vide kao politički motivisanu, do odobravanja od strane onih koji smatraju da je važno sankcionisati kršenje odluka međunarodnih institucija u BiH.
6. Politički kontekst i implikacije
Najava referenduma u RS ima potencijal da:
-
Produbi političku krizu u BiH, koja je i bez toga opterećena unutrašnjim podelama.
-
Otvori pitanje mogućeg bojkota izbora i posledica koje bi to imalo na funkcionisanje državnih institucija.
-
Poveća tenzije između vlasti RS i međunarodne zajednice, posebno EU i SAD, koje podržavaju ulogu visokog predstavnika.
-
Stvori presedan za dalje političke odluke u entitetu koje bi mogle ići ka većem institucionalnom odvajanju od zajedničkih organa BiH.
7. Međunarodna perspektiva
Reakcije međunarodnih zvaničnika na Dodikove najave mogle bi biti oštre, s obzirom na to da se referendum o statusu RS smatra osetljivim pitanjem koje zadire u Dejtonski mirovni sporazum.
Slično tome, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države u prošlosti su jasno poručivale da se protive potezima koji ugrožavaju teritorijalni integritet BiH.
Za Dodika, međutim, narodna volja ima prednost nad spoljnim pritiscima, što on vidi kao jedini legitiman okvir za političko odlučivanje u RS.
8. Reakcije u Republici Srpskoj
Unutar RS, najava referenduma ima i pristalice i kritičare.
-
Pristalice vide ovo kao način da se jasno izrazi politička volja i odbaci, kako oni kažu, nametnuta rešenja.
-
Kritičari, uključujući deo opozicije, upozoravaju da takvi potezi mogu dodatno izolovati RS na međunarodnom planu i ekonomski oslabiti entitet.
Izjava Milorada Dodika o skorom održavanju referenduma o pravnom i ustavnom statusu Republike Srpske otvara novo poglavlje u već složenim političkim odnosima unutar BiH.
Dok on referendum vidi kao demokratski alat za odbranu statusa RS, kritičari upozoravaju da takav korak može imati ozbiljne posledice po stabilnost zemlje i odnose sa međunarodnom zajednicom.
Pravni postupci protiv Dodika, njegovo odbijanje odluka visokog predstavnika i pozivanje na narodnu volju stvaraju kompleksnu političku sliku u kojoj su domaći i međunarodni faktori duboko isprepleteni.
Kako će se ova situacija razvijati, u velikoj meri zavisi od toga:
-
Hoće li referendum zaista biti održan i kakav će biti njegov rezultat.
-
Kako će reagovati međunarodna zajednica.
-
Da li će unutar RS doći do većeg političkog jedinstva ili dodatnih podela.
U svakom slučaju, naredni meseci biće ključni za razumevanje pravca u kojem će se kretati politička budućnost Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.
