Sećanje na Sašu Popovića – istina o prijateljstvu i licemerju u svetu estrade

Smrt poznatih ličnosti uvek privlači pažnju javnosti, ali ono što se dešava nakon same sahrane, često je pravi pokazatelj odnosa koje je preminuli imao sa svojim okruženjem. U slučaju Saše Popovića, jednog od najuticajnijih ljudi na domaćoj muzičkoj sceni, obeležavanje četrdeset dana od njegove smrti otvorilo je niz pitanja i dilema.

Njegov dugogodišnji prijatelj i kum, Dejan Ćirković – Ćira, javno je progovorio o tome kako je izgledao pomen, ko se pojavio, a ko je izostao, ali i kako se sve odrazilo na njegovu sliku o ljudima iz sveta muzike. Njegove reči ne samo da otkrivaju ličnu bol i razočaranje, već služe i kao otrežnjujuća lekcija o tome koliko su iskrenost i poštovanje postale retke vrednosti u vremenu u kojem dominiraju površnost i medijska eksponiranost.

Odsustvo mnogih i prisustvo iz interesa

Ćira je s tugom istakao da je očekivao veći broj ljudi, posebno onih kojima je Saša Popović u životu bio oslonac i podrška. On je mnogima otvorio vrata muzičke scene, pružio priliku da izgrade karijere i stvore ime, a ipak, mnogi od njih nisu se pojavili na obeležavanju pomena.

• Pravi prijatelji su došli – ljudi koji su uvek bili tu, bez obzira na svetla reflektora.

• Neki su došli radi kamera – prisutnost je više ličila na medijski performans nego na čin poštovanja.

• Mnogi su izostali – njihovo odsustvo Ćira je doživeo kao znak da su veze bile izgrađene više na interesu nego na istinskoj bliskosti.

„Proletelo mi je tih 40 dana. Prijatelji su došli, ali mnogi za koje smo očekivali da budu tu nisu se pojavili,“ rekao je Ćira, naglašavajući da je za njega bolno bilo posmatrati kako se nečija smrt koristi za ličnu promociju.

Atmosfera na groblju

Na groblju se, prema njegovim rečima, okupio manji broj pevača i kolega. Među njima su se našli i pojedini članovi estrade koji su dolaskom želeli više da se slikaju i daju izjave medijima, nego da odaju poštovanje.

Taj kontrast između iskrenih i onih koji su tu bili samo radi fotografije jasno je pokazao koliko je svet estrade izgubio osećaj za suštinu i vrednosti. Prijateljstvo, prema Ćiri, podrazumeva da se ostane uz nekoga u najtežim trenucima – a ne da se pojavljuje samo kada se može dobiti publicitet.

Suzana Jovanović – snaga u tišini

Posebno emotivan deo njegovog svedočenja odnosio se na Suzanu Jovanović, suprugu pokojnog Saše. Nakon što je ostala bez partnera, Suzana se povukla iz javnog života, boreći se s tugom na svoj način.

Ćira je otkrio da se više puta čuo sa njom i da su razgovarali uglavnom o privatnim i praktičnim stvarima. Jedna od tema bila je i prodaja Saletovih automobila, kojih je bilo mnogo jer je Saša bio veliki zaljubljenik u kola. „Pošto je Sale voleo automobile, imao ih je mnogo, a Suzani ne trebaju, stoje tu, njih će da proda,“ rekao je Ćira.

Ovaj detalj nije samo tehnička stvar – on pokazuje koliko su uspomene vezane za predmete bolne, i kako proces tugovanja uključuje i potrebu da se oslobodimo onoga što nas podseća na gubitak, ali nam nije praktično potrebno. Suzana je odlučila da zadrži ono što joj je suštinski bitno – dom i uspomene – dok se viška oslobađa. To je, kako Ćira naglašava, pokazatelj njene emotivne zrelosti i dostojanstva.

Pitanje kuće i medijskih spekulacija

U javnosti su se pojavile i spekulacije o tome da Suzana planira da proda kuću na Bežanijskoj kosi. Međutim, Ćira je jasno naglasio da to nije istina. Ona je rešila samo pitanje automobila, dok je dom ostao njen siguran prostor.

Ovaj primer pokazuje koliko su mediji skloni da izokrenu ili uveličaju informacije, često bez razumevanja stvarnih razloga iza odluka porodice. Time se stvara slika koja nije realna, a porodica se dodatno izlaže pritiscima u periodu kada im je najteže.

Prijatelji koji su pokazali lojalnost

Iako su mnogi izostali, neki su pokazali da prava prijateljstva ipak postoje. Među njima su bili:

• Keba

• Tamara Milutinović

• Dragica Zlatić

• Sloba Đurković

Njihovo prisustvo bilo je odraz iskrene povezanosti i poštovanja, a ne želje da se pojave u novinama. Ćira je kroz njihovu lojalnost želeo da pokaže da još uvek postoje ljudi koji vrednuju odanosť i ljudskost iznad ličnog interesa.

Estrada kao ogledalo društva

Ćirino iskustvo, opisano i u izveštajima različitih portala poput Blica, Kurira i Novosti, pokazuje koliko je današnja estrada zapravo slika šireg društva.

U muzičkoj industriji često vladaju:

1. Ambicija i takmičenje – želja za uspehom i pažnjom često prevazilazi sve ostalo.

2. Površnost odnosa – veze se grade iz koristi, a ne iz iskrene naklonosti.

3. Medijska predstava – vrednost prisustva meri se fotografijama i izjavama, a ne emocijama.

Nasuprot tome, Ćira i Suzana predstavljaju primer kako se kroz bol može sačuvati dostojanstvo, iskrenost i ljudskost.

Priča o četrdeset dana od smrti Saše Popovića prevazilazi običan pomen jednog umetnika i producenta. Ona je ogledalo stanja u kojem se nalazi domaća muzička scena, ali i društvo u celini.

Dejan Ćirković je hrabro progovorio o razočaranju i bolu, jasno razdvajajući prave prijatelje od onih koji su prisutni samo iz koristi. Njegove reči pokazuju da iskrenost i ljudske vrednosti još uvek imaju smisla, ali da ih treba negovati i prepoznati u trenucima kada je najteže.

Suzana Jovanović, kroz svoju tišinu i snagu, pokazala je kako izgleda dostojanstveno tugovanje. Njena sposobnost da zadrži ono što je bitno, a da se oslobodi onoga što joj samo otežava, daje primer kako se život nastavlja i posle najtežih gubitaka.

U vremenu kada se vrednost često meri brojem kamera, fotografija i izjava, ova priča podseća da je ono što ostaje iza nas – ljubav, prijateljstvo i poštovanje – daleko važnije od prolazne slave.