Mural Ratka Mladića, koji je osuđen u Haškom tribunalu na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovječnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. u Bosni i Hercegovini, iscrtan je na objektu u kojem se nalazi narodna kuhinja “Mozaik prijateljstva” u Banjaluci.

U Banjaluci je nedavno izbila snažna polemika koja je odjeknula ne samo u Bosni i Hercegovini, već i šire u regionu. Povod je bio mural Ratka Mladića, čoveka koji je u Haškom tribunalu pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i drugih teških povreda međunarodnog humanitarnog prava tokom rata u BiH 1992–1995.

Mural je naslikan na zgradi u kojoj se nalazi narodna kuhinja “Mozaik prijateljstva” – humanitarna organizacija koja pomaže socijalno ugroženim ljudima. Sama činjenica da je portret Mladića našao svoje mesto upravo na takvoj instituciji izazvala je burne reakcije javnosti, dodatno produbljujući već postojeće političke i društvene podele u Bosni i Hercegovini.

Posebnu pažnju privukla je izjava gradonačelnika Banjaluke, Draška Stanivukovića, koji je na pitanje novinara nedvosmisleno poručio da mural neće biti uklonjen. Njegova odluka izazvala je snažne reakcije organizacija žrtava rata, pravnih eksperata, ali i šire javnosti.

Gde je mural postavljen i zašto izaziva kontroverze?

Mural Ratka Mladića pojavio se u banjalučkom naselju Mejdan, na fasadi zgrade u kojoj funkcioniše narodna kuhinja „Mozaik prijateljstva“. Ova ustanova je deo gradske infrastrukture, što znači da je reč o objektu pod upravom Gradske uprave Banjaluke.

Iz „Mozaika prijateljstva“ za medije su rekli da su slučaj prijavili Komunalnom odeljenju Gradske uprave, ali da su kao odgovor dobili savet da mural sami prekreče. Ovaj postupak vlasti protumačen je kao prebacivanje odgovornosti sa institucija na humanitarnu organizaciju, što je dodatno izazvalo nezadovoljstvo.

Sam mural izaziva kontroverze iz nekoliko razloga:

• Prikazuje lice pravosnažno osuđeno za genocid i ratne zločine, što je zakonom u BiH kažnjivo ukoliko se tumači kao oblik veličanja ili negiranja zločina.

• Nalazi se na javnom objektu, a ne na privatnoj zgradi, čime se implicira indirektna saglasnost gradske vlasti.

• Postavljen je upravo na mestu gde se okupljaju socijalno ugroženi građani, što mnogi smatraju dodatno neprimerenim jer se humanitarni rad povezuje sa likom osuđenog ratnog zločinca.

Reakcije udruženja i žrtava genocida

Udruženje žrtava i svedoka genocida reagovalo je oštro i pozvalo visokog predstavnika u BiH da iskoristi svoja ovlašćenja kako bi se mural uklonio. Oni su ocenili da je ovo samo jedan u nizu poteza aktuelne vlasti Republike Srpske koji pokazuju zabrinjavajuću praksu.

Prema njihovom saopštenju, ovakvi postupci ne predstavljaju samo lokalnu provokaciju, već i potencijalno ponavljanje narativa iz devedesetih godina, kada su kroz simbole i javne istupe kreirane podele koje su kasnije prerasle u tragične sukobe.

Oni naglašavaju da veličanje osuđenih ratnih zločinaca ne može biti deo javnog prostora i da takvi simboli dodatno traumatizuju preživele žrtve i njihove porodice, ali i otežavaju proces pomirenja u BiH.

Stav gradonačelnika Draška Stanivukovića

Nakon što su ga novinari pitali da li će mural biti uklonjen, Draško Stanivuković je bio kratak i jasan: „Nećemo ga uklanjati.“
Svoj stav dodatno je potvrdio i deljenjem poruke na mreži X (nekadašnji Tviter).

Stanivukovićeva reakcija izazvala je talas komentara – dok deo njegovih simpatizera odluku vidi kao odbranu „slobode izražavanja“, mnogo šira javnost u BiH i regionu njegovu izjavu tumači kao politički i moralni skandal.

Postoje različita tumačenja njegovog poteza:

1. Politički pritisak – deo analitičara smatra da Stanivuković ovim gestom pokušava da pridobije birače u Republici Srpskoj koji glorifikuju ratne lidere.

2. Izbegavanje odgovornosti – poruka da se mural ne uklanja može značiti da vlast ne želi da se konfrontira sa pojedinim grupama, ali i da nema političku volju da poštuje zakon.

3. Provokacija – za mnoge je ovo jasna poruka da gradska vlast ne mari za reakcije žrtava, međunarodne zajednice i šire javnosti.

Pravne reakcije i upozorenja

Na potez gradonačelnika reagovao je i Mirnes Ajanović, advokat i predsednik stranke BOSS. On je upozorio da se ovde radi o krivičnom delu prema Krivičnom zakonu BiH, konkretno članu 145a, koji jasno zabranjuje veličanje osoba osuđenih za genocid, zločine protiv čovečnosti ili ratne zločine.

Prema njegovim rečima:

• Za ovakvo delo predviđena je kazna zatvora od najmanje tri godine.

• Javna funkcija Stanivukovića dodatno otežava situaciju jer je reč o osobi koja bi trebalo da štiti zakon, a ne da ga krši.

• Ovime se, kako je naveo, dodatno traumatizuju žrtve i njihove porodice, ali i šalje poruka povratnicima i građanima BiH da pravna država ne funkcioniše.

Ajanović je poručio da će, ukoliko Tužilaštvo BiH samo ne reaguje, on lično podneti krivičnu prijavu protiv Stanivukovića. Time je dodatno stavio u fokus pitanje: da li u BiH zakon važi jednako za sve, uključujući i nosioce javnih funkcija?

Šira društvena dimenzija

Ova situacija ne može se posmatrati samo kroz prizmu jednog murala. Ona otvara ozbiljna pitanja:

• Da li u BiH postoji dosledna primena zakona, ili politički interesi imaju prednost nad pravdom?

• Kako ovakvi simboli utiču na proces pomirenja među narodima koji su pretrpeli ogromne gubitke tokom rata?

• Šta ovakav postupak poručuje mladim generacijama koje odrastaju u društvu gde su osuđeni zločinci predstavljeni kao heroji?

Simboli u javnom prostoru nisu neutralni. Oni oblikuju kolektivno sećanje i identitet zajednice. Kada na zgradi u centru grada stoji mural osobe osuđene za najteže zločine, to ne predstavlja samo umetnički izraz, već političku poruku i stav zajednice – ili makar vlasti koja tu zajednicu vodi.

Afera oko murala Ratka Mladića u Banjaluci daleko prevazilazi pitanje grafita ili umetničkog izraza. Ona pokazuje duboke rane u bosanskohercegovačkom društvu, ali i slabosti institucija koje bi trebalo da štite zakon i interese svih građana.

Ključne poruke koje se mogu izvući:

1. Mural Ratka Mladića na javnoj zgradi u Banjaluci izazvao je široku osudu udruženja žrtava genocida i dela javnosti.

2. Gradonačelnik Draško Stanivuković odbio je da ukloni mural, čime je poslao signal da gradske vlasti ne nameravaju da postupaju po zakonima BiH koji zabranjuju veličanje ratnih zločinaca.

3. Pravni eksperti, poput Mirnesa Ajanovića, jasno su upozorili da se radi o krivičnom delu za koje je predviđena zatvorska kazna.

4. Žrtve i njihove porodice dodatno su povređene, a povratnici obeshrabreni, jer se šalje poruka da pravda i poštovanje ljudskog dostojanstva nisu prioritet.

5. Ovaj slučaj otvara pitanje da li je Bosna i Hercegovina spremna da se suoči sa prošlošću i da li institucije imaju snage da sankcionišu one koji otvoreno krše zakone.

Na kraju, slučaj murala pokazuje da suočavanje s prošlošću nije završen proces. Dok se na ulicama iscrtavaju portreti osuđenih zločinaca, a zvaničnici to pravdaju političkim interesima, BiH ostaje zarobljena između pravde i negiranja. Bez jasnog stava institucija i dosledne primene zakona, ovakvi incidenti će se ponavljati, dodatno narušavajući poverenje i suživot među narodima u zemlji.