Pevač Halid Bešlić je pre 16 godina doživeo veliku tragediju koja je obeležila njegov život.
Život često piše scenarije koje niko ne može predvideti. Čak i oni koji su navikli na uspeh, popularnost i radost publike, u jednom trenutku mogu doživeti tragediju koja im zauvek menja život. Takav trenutak zadesio je poznatog pevača Halida Bešlića, legendu narodne muzike, pre nešto više od šesnaest godina.
U saobraćajnoj nesreći izgubio je oko, a lekari su se dugo borili da mu spasu život. Iako je preživeo težak period, Bešlić je iz tragedije izvukao i određene pouke. Njegova priča nije samo svedočanstvo o nesreći, već i primer snage, upornosti i sposobnosti da se život nastavi i kada izgleda da je sve izgubljeno.
Nesreća koja je promenila sve
Nesreća se dogodila u ranim jutarnjim satima, oko pola pet ujutru. Halid je vozio sporo, svega 40 kilometara na sat, ali mu je, kako sam kaže, sudbina ipak presudila tog dana. Dok je pokušavao da zakoči, vozilo je skliznulo u kanal pored puta. Iako se na prvi pogled činilo da to nije dramatičan udes, posledice su bile ogromne.
Pevač je zadobio teške povrede glave, a udarac je bio toliko snažan da je izgubio jedno oko. Lekari u Bosni i Hercegovini, Turskoj i Belgiji pokušavali su da mu spasu vid, ali su svi napori bili uzaludni. Na kraju je dobio stakleno oko, koje je urađeno toliko precizno da se razlika gotovo i ne primećuje – čak je i boja savršeno pogođena.
Borba za život
Halid otvoreno priznaje da su trenutci nakon nesreće bili dramatični. Kada je prebačen u bolnicu, lekari su ga stavili u veštačku komu. Zbog slabog imuniteta i stresa, dobio je i vodu u plućima, što je dodatno ugrozilo njegov život. Nastala je prava borba lekarskog tima da ga spasu.
Sam pevač kasnije je opisivao taj trenutak gotovo filozofski:
„Izgubio sam jedno oko, ali sam dobio pluća kad su mi izbacili svu tu vodu.“
Ta rečenica najbolje oslikava njegov način razmišljanja – i u najvećoj tragediji uspeo je pronaći tračak pozitivnog.
Posledice i novi životni stil
Nakon nesreće, Halid se suočio sa brojnim izazovima. Iako mu je vid na jedno oko zauvek izgubljen, uspeo je da se vrati svakodnevici i muzičkoj sceni. Samo nekoliko meseci kasnije održao je dva velika koncerta u Zagrebu, dokazujući sebi i publici da nesreća neće slomiti njegovu volju.
Pored fizičkih posledica, nesreća je uticala i na njegove životne navike. Pre tragedije bio je pušač, ali nakon udesa odlučio je da zauvek ostavi cigarete. Sam priznaje da je upravo to imalo veliki značaj za njegovu karijeru i zdravlje, jer je pevanje zahtevalo snažna pluća i kondiciju.
Sudbina i sećanja
Halid danas često prolazi pored mesta gde se dogodila nesreća. I sam priznaje da ne može da ne pomisli da li je moglo biti drugačije. „Voleo bih da se to nije desilo, ali možda je i dobro jer sam tada prestao da pušim,“ rekao je u jednom intervjuu.
Ono što posebno naglašava jeste osećaj da je sve bilo deo sudbine. Vozio je sporo, bio je tek blago umoran, a u trenutku nesreće imao je cigaretu u ustima – poslednju koju je zapalio. Sve se, kaže, dogodilo u deliću sekunde i potpuno promenilo tok njegovog života.
Prestanak vožnje
Jedna od najvažnijih odluka koju je doneo nakon nesreće jeste da više nikada neće voziti automobil. Iako mu mnogi kažu da je mogao ponovo da sedne za volan, on je odlučio da tu stranicu zatvori. Danas ga prevoze ćerka i prijatelji, a on smatra da je to najbolji način da se izbegnu novi rizici.
Halid objašnjava:
-
Nije napravio saobraćajnu nesreću u kojoj bi povredio nekog drugog.
-
Nema grižu savesti jer nije nikome drugom naneo štetu.
-
Ipak, svestan je da bi mu bilo teško da se nosi sa tim teretom da se drugačije završilo.
Njegove reči jasno pokazuju koliko je odluka o prestanku vožnje bila svesna i odgovorna.
Suočavanje s pričama javnosti
Kao i uvek, kada se poznatoj ličnosti nešto dogodi, u javnosti se pojavi mnoštvo glasina. Tako je bilo i sa Halidovom nesrećom. Govorilo se o različitim okolnostima, ali on je uvek ostajao miran i ponavljao: „Meni je bitno da znam šta je istina i ne zanima me šta ko kaže.“
Ta odlučnost da se ne obazire na tračeve pokazuje njegovu unutrašnju snagu. Umesto da troši energiju na demantije, fokusirao se na oporavak, porodicu i muziku.
Priča o saobraćajnoj nesreći Halida Bešlića nije samo svedočanstvo o tragediji, već i o ljudskoj izdržljivosti. Iako je izgubio jedno oko i prošao kroz ozbiljnu borbu za život, uspeo je da se vrati muzici i nastavi da gradi karijeru. Njegova odluka da prestane da puši i da više ne vozi automobil pokazuje da je iz tragedije izvukao i važne lekcije.
Danas, kada se osvrne na prošlost, Halid ne govori samo o gubitku, već i o dobitku – dobio je priliku da nastavi život, da peva i da bude uz svoju porodicu. Njegova priča je podsećanje svima da u trenutku nesreće može nestati sve ono što smatramo sigurnim, ali i da snaga volje i vera u život mogu prevladati i najteže situacije.
Halid Bešlić ostaje primer umetnika koji je kroz patnju pronašao novu snagu. Njegovo iskustvo podseća da svaki dan treba živeti svesno, bez odlaganja, jer sudbina može da se promeni u samo jednom trenu.
