U Ontariju u Hamiltonu su jake sniježne padavine zasule cijeli grad, saobraćaj se odvijao teže, ali nekako se moglo voziti, jedan tamošnji taksista Majls Brevin (48) se bližio kraju smjene i samo je isčekivao da završi sa vožnjama za taj dan. Dok je obilazio grad tražeći posljendju turu skrenuo je u jednu od sporednih ulica, za oko mu je zapelo nešto kraj ceste. Izgledalo je kao da neko leži snijegu. Kao i svako normalan izašao je da provjeri treba li toj osobi pomoći. Imao je šta vidjeti, u snijegu je ležao jedan starac jako lošeg stanja, promzao je.

“Nije znao ni kako se zove, izgubio je orijentaciju. Krenuo je da kupi novine i okliznuo se i pao. Odveo sam ga u bolnicu.“ na putu do bolnice djed se polako stabilizovao, ali taksista je mogao primjetiti da je djedu potrebno liječenje. Majls dodaje kako „.. su me pitali ko sam mu ja, rekoh, niko. Običan prolaznik koji pomaže osobi u nevolji. Ostavio sam svoj telefon za svaki slučaj ako im bude trebalo. Malo sam sjedio u holu da vidim da vidim šta kažu doktori, priželjkivao sam da nije životno ugrožen.“ Nedugo nakon toga je otišao kući jer nije dobio nikakve informacije rekao je taksista u televizijskom intervjuu.

Sedam dana kasnije taksista je dobio čudan poziv. “Zvao me je čovjek, predstavio se kao Li. Rekao mi je da želi da mi se zahvali na nečemu. Ništa mi nije bilo jasno dok mi nije spomenuo bolnicu. Kad sam ga pitao da li je on onaj djed iz snijega, spustio je slušalicu.“ Nakon pola sata ponovo je nazvao Majlsa i rekao mu da dođe pred bolnicu. „Zaista je to bio on. Djed je već izgledao bolje, pribranije. Rekao mi je da ima 76 godina i da je ozbiljno bolestan.“ Taksista ga je dovezao kući, a djed je pozvao i njeogvu prijateljicu da im se pridruži„Pred njom mi je ispričao da godinama živi sam, da mu je supruga preminula pre 8 godina, nema djecu a ni rođake. Kada mi je rekao šta mu je namera, bilo mi je jasno da želi prijateljica da bude tu kao svedok.“ Djed je za vrijeme liječenja u bolnici shvatio da još uvijek psotoje dobri ljudi i odlučio se da prepiše svoju kuću na ime Majlsa Belvina. Na prvu je taksista odbio ponudu i krenuo izaći iz kuće, ali ga je djedova prijateljica zamolila da djedu ispuni tu želju.

Majls je nastavio pričati u intervjuu kako mu je djed rekao da “… nije bilo mene, da bi on preminuo ono popodne. Želeo je da mi se zahvali.“ Djed mu je rekao kako već dugo razmišlja o tome kome da ostavi svoju kuću, a obzirom da je njegova prijateljica zbrinuta nema potrebe da je njoj ostavi. Taksista je bio šokiran ovom gestom dodavši „Imam dvoje odrasle djece, ali supruga i ja smo zbog njihovog studiranja upali u velike dugove, pa sam počeo da taksiram. Kao da me je dobri Bog pogledao s neba“.

Ads