S ponosom je govorila o svom poreklu.Tea Tairović je progovorila o svom poreklu i prvi put javno priznala da ima romske krvi.
Tea Tairović: Poreklo kao snaga, umetnost kao most između naroda
U vremenu kada mnogi javne ličnosti izbegavaju da govore o svom poreklu, posebno ako ono odstupa od društvenih normi ili nosi određene predrasude, pojavila se jedna umetnica koja je rešila da progovori iskreno, bez zadrške i sa ponosom. Tea Tairović, popularna pevačica i plesačica, poznata po svom upečatljivom umetničkom izrazu, prvi put je otvoreno govorila o svom romskom poreklu, ističući ga ne kao prepreku, već kao bogatstvo koje joj je podarilo talenat i identitet.
Ova ispovest otkriva ne samo njen lični identitet, već i dublje vrednosti koje zastupa kroz karijeru – ljubav, toleranciju i jedinstvo naroda. U njenom glasu nije bilo stida ni zadrške, već ponosa, zrelosti i jasne poruke koju želi da prenese publici: pripadnost umetnosti prevazilazi svaku etničku, rasnu i kulturološku barijeru.
Otkrivanje korena: Romska krv kao dar
Tea je prvi put javno podelila činjenicu da sa očeve strane poseduje romsko poreklo, što je do sada bilo poznato samo najužem krugu ljudi. Ovaj detalj nije iznela kako bi stekla poene kod publike, već kao deo svoje lične i umetničke istine.
Kako sama kaže:
“Mogu da se pohvalim da u mojoj krvi nosim bogatstvo različitih etničkih identiteta.“
Za nju, ta mešavina porekla ne predstavlja problem, već izvor unutrašnje snage i umetničkog izraza. Smatra da je upravo zahvaljujući toj raznolikosti, njen otac pokazivao poseban talenat, a deo tog dara je prenesen i na nju. Takva perspektiva ukazuje na duboko razumevanje lične istorije, ali i na svest da nas poreklo ne ograničava – već obogaćuje.
Zanimljivo je da je početkom tekuće godine prisustvovala Svetskom romskom balu, manifestaciji koja promoviše kulturu i umetnost romske zajednice na globalnom nivou. Za nju je to bilo jedno od najlepših iskustava, kako u profesionalnom, tako i u ličnom smislu. Nije to doživela samo kao umetnički angažman, već i kao emocionalno zbližavanje sa sopstvenim korenima.
Umesto etiketa – umetnost i posvećenost
U vremenu kad se karijere često grade na senzacionalizmu, kontroverzama i površnosti, Tea Tairović insistira da je njena karijera od početka vođena isključivo umetnošću. Muzika, ples i emocija su alati kojima se izražava. Nikada, kako sama ističe, nije želela da se oslanja na etikete etničke pripadnosti kako bi privukla pažnju.
“Kao umetnik, pripadam narodu, a ne jednoj rasi ili grupi.“
Upravo iz te filozofije proističe njen stav da umetnik treba da bude univerzalan, otvoren za sve ljude, bez obzira na njihovu kulturu, naciju ili veroispovest. U tom duhu, kreirala je i spot za pesmu “Balkanija”, u kojem je jedinstveno prikazala zastave 11 balkanskih zemalja. Niko pre nje se nije usudio na takav korak u muzičkom svetu Balkana.
Time je Tea poslala jasnu poruku:
-
Da umetnost ne poznaje granice,
-
Da je Balkan jedan veliki dom raznolikih, ali povezanih naroda,
-
Da pesma može da ujedini ono što politika često razdvaja.
Ljubav i tolerancija kao temelj života
Jedna od najsnažnijih poruka iz njene ispovesti odnosi se na vrednosti koje su joj usađene od najranijeg detinjstva. Tea ističe:
“Od nulte godine naučena sam ljubavi i toleranciji.“
To nije samo porodična lekcija, već način života koji je odabrala da nosi i kroz svoju javnu ulogu. Njena misija, kako kaže, nije samo pevanje ili nastupanje. Njena misija je da spaja ljude.
Tea Tairović se ne zadovoljava time da bude još jedno poznato lice sa estrade. Njena težnja je dublja:
-
Da ruši predrasude,
-
Da gradi mostove između kultura,
-
Da slavi razlike kroz muziku,
-
Da promoviše ljubav i razumevanje kao osnov svakog ljudskog odnosa.
Autentičnost bez kalkulacije
U podkastu kod voditelja Lazara, Tea nije delovala kao neko ko koristi poreklo da bi dobio pažnju. Naprotiv, govorila je smireno, sa poštovanjem i jasnoćom, birajući reči pažljivo, ali bez ustezanja. To govori o njenoj autentičnosti – osobini koja se danas retko sreće.
U tom razgovoru nije bilo skrivenih poruka, marketinških trikova ili skandala. Sve što je iznela bilo je iz srca, kao izjava žene koja zna ko je, odakle dolazi i kuda ide.
U današnjem svetu, gde su granice između ljudi često naglašene, a različitosti iskorišćene za razdvajanje, pojavi se neko poput Tee Tairović i progovori hrabro o svom poreklu – bez stida, ali i bez preuveličavanja. To je znak zrelosti, samopouzdanja i osećaja lične vrednosti.
Tea je pokazala da nije samo zabavljačica, već ambasador ljubavi, tolerancije i ujedinjenja naroda kroz umetnost. Njena poruka prevazilazi estradne okvire. Ona se dotiče nečega mnogo dubljeg: načina na koji gledamo na različitosti, na ono što nas definiše, i na to kako možemo koristiti ono što jesmo da bismo povezali svet.
U njenoj umetnosti nema razdvajanja, već sinteze – upravo onako kako i sama kaže:
“Ako etnička pripadnost treba da se pominje – neka to bude isključivo u službi širenja ljubavi.“
Na kraju, ono što ostaje jeste nada da će njen primer inspirisati druge da se ne stide svojih korena, već da ih s ponosom prihvate – kao stubove svoje ličnosti i autentičnosti. I što je još važnije, da naučimo da cenimo razlike – jer nas one ne razdvajaju, već čine jačima i bogatijima kao društvo.
