Tragedija u susjedstvu, novorođenče umrlo u bolnici: “Nikog od osoblja nije bilo da je okrene, da je potapša”

Tragedija u Crnoj Gori: Smrt zdravo rođene bebe izazvala sumnje u propuste u bolnici

U crnogorskom gradu Nikšiću dogodila se potresna tragedija koja je uzdrmala javnost i otvorila brojna pitanja o stanju u zdravstvenom sistemu zemlje. U tamošnjoj bolnici preminula je beba rođena potpuno zdrava, s najvišom ocjenom vitalnosti. Prema izveštajima, uzrok smrti bilo je gušenje mlijekom, ali porodica tvrdi da se radi o zanemarivanju i propustu medicinskog osoblja.

Ovaj slučaj je odmah izazvao pažnju nadležnih institucija, a istragu je preuzelo Više državno tužiteljstvo u Podgorici, koje pokušava da utvrdi sve okolnosti koje su dovele do smrti novorođenčeta. Javnost, kao i porodica preminule bebe, sada očekuje odgovore – da li se radi o nesrećnom slučaju ili o ozbiljnom propustu u radu bolnice?

Okolnosti smrti i početak istrage

Prema zvaničnim informacijama koje su potvrdili iz Višeg državnog tužilaštva, istraga je pokrenuta neposredno nakon što je u subotu uveče došlo do tragičnog događaja. Smrt novorođenčeta registrovana je u bolnici u Nikšiću, a u obdukcijskom izveštaju se kao uzrok smrti navodi gušenje mlijekom, odnosno hranom.

Portparol bolnice, dr. Nemanja Radojević, potvrdio je da je obdukcija završena i da su sa rezultatima upoznati i porodica, i tužilaštvo. Ipak, mnogi detalji još uvek nisu javno poznati, a sumnje porodice i dalje su prisutne.

Zdravstveno stanje novorođenčeta pre tragedije

Prema neslužbenim podacima, beba je rođena zdrava, bez ikakvih komplikacija tokom porođaja. U dopisu koji je porodica poslala medijima navodi se da je devojčica H. Š., kćerka G. Š. i T. Š., došla na svet 22. oktobra, a na porodu je ocenjena najvišom ocjenom vitalnosti – što znači da su njeni refleksi, disanje i puls bili u potpunosti u granicama normale.

Nakon rođenja, beba je bila pod nadzorom lekara i medicinskog osoblja, ali je ubrzo zadržana na odeljenju neonatologije zbog povišenih vrednosti bilirubina – stanja poznatog kao žutica. Ovo je česta pojava kod novorođenčadi i, prema rečima stručnjaka, u većini slučajeva nije opasna i ne predstavlja pretnju po život.

Uprkos tome, devojčica je, prema medicinskim protokolima, odvojena od majke 25. oktobra oko 18:30 časova i premeštena u posebnu sobu gde je trebalo da ostane 24 sata na posmatranju. Od tog trenutka, prema rečima roditelja, majka više nije imala priliku da vidi svoju bebu živu.

Trenutak tragedije

Prema preliminarnom obdukcijskom nalazu koji je porodica dobila, smrt je nastupila oko 21:10, svega nekoliko sati nakon što je beba odvojena od majke. Kao neposredni uzrok smrti navedeno je gušenje hranom, što znači da se beba ugušila mlekom tokom hranjenja ili neposredno nakon njega.

Porodica tvrdi da je beba ostavljena sama, bez prisustva osoblja koje bi moglo da reaguje u kritičnom trenutku. U dopisu koji su roditelji prosledili medijima stoji emotivna izjava:

“Beba je ostavljena sama, nitko nije bio tu od osoblja bolnice da joj pomogne, da je okrene, potapša, što god…”

Ova izjava izazvala je snažan odjek u javnosti, jer ukazuje na mogući nemar u radu medicinskog osoblja. U trenutku kada je smrt nastupila, prema izvorima iz bolnice, na odeljenju su bile dežurna lekarka i medicinska sestra, ali se još uvek istražuje da li su bile prisutne u sobi ili u neposrednoj blizini bebe.

Reakcije institucija i pokretanje dodatne istrage

Kako su preneli lokalni mediji, osim unutrašnje bolničke komisije koja će sprovesti internu istragu, slučajem će se baviti i komisija Ministarstva zdravlja Crne Gore. Ova odluka je doneta kako bi se utvrdilo da li je došlo do kršenja medicinskih protokola i da li je osoblje reagovalo u skladu sa standardima struke.

U ovakvim slučajevima, Ministarstvo zdravlja obično formira stručnu komisiju sastavljenu od lekara neonatologa, pedijatara i pravnih savetnika, koja ima zadatak da detaljno pregleda svu dokumentaciju – od medicinskog kartona, preko evidencije dežurstva, do izveštaja o nadzoru nad bebom.

Roditelji, s druge strane, traže pravdu i odgovornost za ono što se dogodilo. Njihova izjava jasno pokazuje da smatraju da tragedija nije bila neizbežna, već da je rezultat zanemarivanja i nedostatka pažnje osoblja prema najosetljivijim pacijentima – novorođenčadi.

Šira slika – problemi u zdravstvenom sistemu

Ovaj slučaj otvorio je i širu raspravu o stanju zdravstvene zaštite u Crnoj Gori, posebno u manjim bolnicama izvan glavnog grada. Stručnjaci ukazuju na nekoliko ključnih problema koji mogu dovesti do sličnih tragedija:

• Nedostatak medicinskog osoblja, posebno noću i tokom vikenda, kada su timovi manji.

• Zamor i preopterećenost lekara i sestara, koji često rade duže smene.

• Zastarela oprema i nedovoljno savremeni sistemi za nadzor nad novorođenčadi.

• Nepotpuna primena protokola o praćenju rizika kod beba sa žuticom ili drugim blagim komplikacijama.

Iako se žutica smatra bezopasnom, neonatolozi ističu da i u takvim slučajevima dete mora biti pod stalnim nadzorom, jer se kod novorođenčadi sve može promeniti u roku od nekoliko minuta.

Ovaj tragičan događaj podsetio je javnost da bolnički protokoli moraju biti strogo poštovani, a da odgovornost prema najmlađim pacijentima mora biti apsolutna i neupitna.

Emotivni aspekt i reakcija javnosti

Priča o smrti zdravo rođene devojčice izazvala je ogromno saosećanje i tugu širom Crne Gore i regiona. Mnogi građani izrazili su podršku porodici i zatražili transparentnu istragu. Na društvenim mrežama pojavile su se brojne poruke koje osuđuju moguće propuste i traže da se ubuduće spreče slične tragedije.

Novinari koji prate slučaj ističu da je porodica Š. pokazala izuzetnu smirenost i dostojanstvo, uprkos ogromnom gubitku. Njihov cilj, kako navode, nije osveta, već istina – da saznaju kako je moguće da dete koje je rođeno zdravo i vitalno izgubi život nekoliko dana kasnije, u ustanovi koja bi trebalo da mu pruži sigurnost.

Slučaj smrti novorođenčeta u nikšićkoj bolnici duboko je potresao javnost i otvorio pitanja o kvalitetu zdravstvene zaštite, odgovornosti lekara i poštovanju medicinskih protokola.

Iako preliminarni nalazi ukazuju na gušenje mlijekom kao neposredan uzrok smrti, porodica i dalje smatra da je tragedija mogla biti sprečena uz pravovremenu reakciju osoblja. Istraga Višeg državnog tužilaštva i komisije Ministarstva zdravlja treba da pruži konačne odgovore i da utvrdi da li je bilo propusta u radu.

Ovaj događaj pokazuje koliko je osetljivo i zahtevno područje neonatologije – čak i najmanji propust može imati tragične posledice. Zato stručnjaci naglašavaju potrebu za:

1. Strožim nadzorom nad radom bolničkih odeljenja, posebno tokom dežurstava.

2. Kontinuiranom edukacijom medicinskog osoblja o postupanju sa novorođenčadi.

3. Modernizacijom opreme i uvođenjem sistema koji automatski detektuju promene u disanju ili položaju bebe.

4. Transparentnošću istraga, kako bi se povratilo poverenje građana u zdravstveni sistem.

Tragedija male H. Š. treba da posluži kao opomena i poziv na promene – da se nijedna porodica više ne suoči sa gubitkom koji se, možda, mogao sprečiti.

U konačnici, najveći dug koji društvo ima prema ovoj porodici jeste istina – istina o tome šta se zaista dogodilo te subotnje večeri u bolnici u Nikšiću, i odlučna posvećenost da se slična greška nikada više ne ponovi.