Vest da je porodica Dragojević izgubila svog vernog psa Kukija nakon šesnaest godina zajedničkog života duboko je pogodila mnoge. Ljubimci nisu samo životinje koje žive pored nas – oni postaju ravnopravni članovi porodice, čuvari uspomena, uteha u teškim trenucima i neiscrpni izvori radosti. Upravo zato gubitak ljubimca doživljava se kao odlazak voljenog člana porodice.

Kroz reči Dejana Dragojevića, javnost je imala priliku da vidi koliko je Kuki bio značajan deo njihove svakodnevice i koliko je ostavio trag u srcima svih članova domaćinstva, pa čak i u sećanjima bake koja se bori sa Alchajmerovom bolešću. Ova priča nije samo o smrti jednog psa, već i o snazi emotivne veze između ljudi i životinja, o ljubavi koja nadilazi vreme i bolesti, i o bolu koji ostaje kada se ta veza prekine.

Život sa Kukiјem

Kuki je bio uz porodicu punih 16 godina. To znači da je odrastao sa njima, delio svakodnevne radosti i tuge, dočekivao nove članove, pratio ih kroz promene i bio tih, ali neprocenjiv svedok njihovih života.

Za mnoge porodice, pas nije samo kućni ljubimac, već:

• verni čuvar koji štiti dom,

• prijatelj koji bezuslovno voli,

• terapeut koji zna da uteši bez reči,

• igrač koji uveseljava i decu i odrasle.

Tako je bilo i sa Kukijem – njegovo prisustvo ostavilo je neizbrisiv trag u porodičnim sećanjima.

Zdravstveni problemi

Pre izvesnog vremena Kuki je doživeo šlog, ali je zahvaljujući velikoj posvećenosti porodice, posebno majke koja ga je negovala i vodila na lečenje, uspeo da se oporavi. Taj oporavak bio je dokaz koliko je ljubav i pažnja ljudi važna za zdravlje životinja.

Nažalost, sudbina nije bila blagonaklona. Kako je Dejan ispričao, stanje se ponovilo – Kuki je doživeo još jedan moždani udar, a pored toga pojavio se i nadut stomak. Veterinarski pregled ultrazvukom otkrio je da se radi o ozbiljnom problemu – velikom tumoru koji je zahvatio njegove organe.

„Nažalost, više nije bilo pomoći,“ rekao je Dejan, objašnjavajući da je porodica morala da se pomiri sa bolnom činjenicom da je došao kraj.

Emotivna reakcija porodice

Vest o Kukijevom odlasku pogodila je sve članove domaćinstva. Dejan je kroz suze govorio o svom psu, naglašavajući da je bio više od ljubimca – bio je deo porodice.

• Biljana Dragojević već je ranije javno podelila vest o gubitku, ističući koliko im je teško.

• Dejan je dodatno opisao bol, istakavši da čak i baka, koja boluje od Alchajmera, pita gde je Kuki. Upravo ta činjenica govori koliko je pas ostavio dubok utisak – bio je prisutan i upečatljiv čak i u sećanjima osobe kojoj bolest briše mnoge druge slike.

Uloga ljubimaca u porodici

Ova priča osvetljava širu temu: značaj kućnih ljubimaca u životima ljudi. Psi, mačke i druge životinje imaju neverovatnu sposobnost da postanu deo naših identiteta. Njihova odanost i ljubav ne zavise od materijalnih okolnosti, socijalnog statusa ili uspeha.

Zašto su psi toliko posebni?

1. Bezrezervna odanost – oni vole svoje vlasnike bez obzira na sve.

2. Intuitivnost – često osećaju kada je čovek tužan ili pod stresom i ponašanjem pokušavaju da pruže utehu.

3. Ritual svakodnevice – psi donose rutinu, šetnje i igru, što u porodicama stvara dodatnu dinamiku i zajedništvo.

4. Veza kroz vreme – ljubimci često prate porodicu tokom više od jedne decenije, povezujući prošlost i sadašnjost.

Kuki je u domu Dragojevića bio sve to i više – bio je simbol kontinuiteta i ljubavi.

Bol zbog gubitka ljubimca

Gubitak ljubimca često se potcenjuje u društvu, ali za vlasnike on može biti jednako bolan kao gubitak člana porodice. Psi žive kraće od ljudi, što znači da je svaki vlasnik unapred svestan da će jednog dana morati da se suoči sa tim trenutkom. Ipak, ništa ne može pripremiti na osećaj praznine kada ljubimac ode.

Dejan i njegova porodica sada prolaze kroz proces žalovanja. Suze, sećanja i osećaj praznog prostora u kući deo su teških dana nakon Kukijevog odlaska.

Šira perspektiva

Priča o Kukiju otvara nekoliko važnih tema:

• Odgovornost prema ljubimcima – Dragojevići su pokazali koliko je važno brinuti o psu do poslednjeg trenutka, pružajući mu negu i ljubav čak i u bolesti.

• Veterinarska briga – otkriva koliko je značajno redovno kontrolisati zdravlje starijih pasa, jer se mnoge bolesti mogu ranije otkriti.

• Psihološki uticaj – gubitak ljubimca može ostaviti trajne posledice, ali i ujediniti porodicu u zajedničkoj tuzi i sećanju.

• Veza sa uspomenama – čak i osoba sa Alchajmerovom bolešću, poput Dejanove bake, pamti i pita za Kukija, što pokazuje koliko su ljubimci snažan deo emotivnih slojeva ljudskog sećanja

Odlazak psa Kukija nakon 16 godina života sa porodicom Dragojević simbolizuje kraj jednog značajnog poglavlja. On je bio više od ljubimca – bio je prijatelj, čuvar i član porodice koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima svojih vlasnika.

„Svi smo u kući veoma tužni zbog njegovog odlaska,“ rekao je Dejan, a te reči odražavaju osećaj praznine koji poznaje svako ko je izgubio voljenog ljubimca.

Ova priča podseća nas da je ljubav između ljudi i pasa bezuslovna i iskrena. Iako Kuki više nije fizički prisutan, njegova prisutnost ostaće u sećanjima, u svakom kutku kuće, u svakom pitanju bake koja ga se seća, i u srcima svih koji su ga voleli.

Na kraju, životinje nas uče možda najvažnijoj lekciji – da je ljubav ono što daje smisao postojanju. A Kuki je u svojih 16 godina podario upravo to – ljubav, bezrezervnu i večnu.