Turska šalje snažne poruke – Erdogan o odbrani, Izraelu i budućnosti regiona

 Nova bezbednosna realnost na Bliskom istoku

U svetlu najnovijih dešavanja na Bliskom istoku, pažnja međunarodne javnosti ponovo se okreće ka Turskoj, koja sve glasnije artikuliše svoj politički i bezbednosni stav prema razvoju situacije u regionu. Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan nedavno je, u jednom od svojih najzvučnijih govora u poslednje vreme, poslao jasnu i odlučnu poruku – ne samo domaćoj javnosti, već i celokupnoj međunarodnoj zajednici.

U govoru održanom u ponedeljak, Erdogan je istakao da će njegova zemlja uskoro raspolagati odbrambenim kapacitetima koje „se niko neće usuditi da izaziva“, što je odmah izazvalo različita tumačenja. Iako nije imenovao nijednu konkretnu zemlju, mnogi posmatrači smatraju da su Erdoganove reči bile posredna poruka upućena upravo Izraelu i njegovom premijeru Benjaminu Netanjahuu.

 Erdoganove poruke i strateški ciljevi Turske

1. Nagoveštaj vojne modernizacije

Jedan od ključnih elemenata Erdoganovog obraćanja jeste najava da Ankara intenzivno radi na unapređenju vojne moći, tačnije – proizvodnji sopstvenih projektila kratkog i dugog dometa. Prema njegovim rečima, planovi za ovu proizvodnju već su u poodmakloj fazi, a cilj je jasan: postići nivo odvraćanja koji će osigurati nacionalnu bezbednost i regionalnu stabilnost.

Zašto je to važno?

• Turska se u poslednjih nekoliko godina pozicionira kao regionalna sila, sa sopstvenim vojnim kapacitetima i sve većom nezavisnošću od stranih partnera.

• Proizvodnja projektila u sopstvenoj režiji omogućava stratešku autonomiju, koja je posebno značajna u kontekstu potencijalnih sukoba i regionalnih tenzija.

• U svetlu mogućeg izraelskog sukoba sa Iranom, mnogi analitičari ocenjuju da bi Turska mogla doći u fokus izraelske spoljne politike, naročito ako bi se otvorile nove bezbednosne pretnje u regionu.

2. Kritika izraelske politike prema Palestini

U jednom od najoštrijih tonova do sada, Erdogan je javno optužio Izrael za ono što je nazvao „zločinima protiv čovečnosti“. Osvrćući se na situaciju u Pojasu Gaze, turski lider je rekao da Izrael „svakim činom ugnjetavanja, svakom kapljom krvi i svakim zločinom“ zapravo ugrožava sopstveno postojanje i budućnost.

Ove reči dolaze u trenutku kada se izraelske vojne operacije u Gazi intenziviraju, dok međunarodni pritisak na Tel Aviv raste zbog navodnih civilnih žrtava i humanitarne krize. Erdogan je poznat po svom snažnom zalaganju za palestinsko pitanje, ali ovoga puta njegove poruke imaju i širu geopolitičku težinu.

On ne kritikuje samo konkretne vojne operacije, već upozorava da bi posledice takve politike mogle destabilizovati ceo region.

3. Retorika upozorenja – istorijske paralele

Posebno upečatljiva bila je Erdoganova izjava:

„Svaki korak napravljen u našoj regiji bez uzimanja u obzir realnosti vodi daljim katastrofama, a te katastrofe obično rezultiraju padom tirana.“

Ova rečenica, premda indirektna, nosi jaku političku poruku. U njoj se može videti istorijska analogija – poruka da su autoritarni režimi kroz istoriju padali upravo zbog ignorisanja realnih potreba naroda i nametanja sile kao glavnog instrumenta politike. Erdogan tom porukom aludira na moguće posledice izraelske politike, ali istovremeno i pozicionira Tursku kao branitelja pravde i ravnoteže.

Dodatna kontekstualizacija: Da li je Turska sledeći cilj izraelske politike?

U analitičkim krugovima sve se češće postavlja pitanje:

Ako Izrael uspešno završi rat sa Iranom, da li bi Turska mogla postati sledeći geopolitički protivnik?

Ovakvo razmišljanje zasnovano je na nekoliko faktora:

1. Rast regionalnog uticaja Turske – Ankara se meša u brojne regionalne krize (Sirija, Libija, Azerbejdžan), što je ne čini samo posmatračem već aktivnim geopolitičkim igračem.

2. Jasna pro-palestinska pozicija – Turska je jedna od retkih muslimanskih zemalja koja otvoreno i kontinuirano pruža političku i humanitarnu podršku Palestincima.

3. Rast tenzija između Netanjahua i Erdogana – Obojica lidera gaje izražene lične i političke razlike, što dodatno doprinosi nepovoljnim međusobnim odnosima.

Turska i iranski nuklearni sporazum: dosledna diplomatska pozicija

Uprkos svim bezbednosnim izazovima, Erdogan je naglasio da Turska i dalje stoji iza svog uverenja da se iranski nuklearni program mora rešavati diplomatskim putem. Ovaj stav, kako je istakao, Ankara zastupa od samog početka, i do danas se nije promenio.

To podrazumeva sledeće:

• Podrška pregovorima u okviru međunarodnih foruma

• Odbacivanje vojne intervencije kao legitimnog sredstva za rešavanje nuklearne pretnje

• Pohvala multilateralnog pristupa, u kojem bi Turska želela da ima posmatračku ili posredničku ulogu

Ovim stavom Erdogan želi da predstavi Tursku ne samo kao vojnu, već i diplomatsku silu, spremnu da doprinese stabilnosti regiona kroz dijalog, a ne kroz sukobe.

 Turska između rata i diplomatije

Erdoganove izjave u ponedeljak predstavljaju mnogo više od običnog političkog govora. One oslikavaju trenutnu strategiju Turske da:

• Ojača sopstvenu vojnu sposobnost

• Kritikuje unilateralnu politiku Izraela

• Ostane verna diplomatskim rešenjima kada je reč o velikim regionalnim krizama

Turska se nalazi na prekretnici – između želje da očuva svoju poziciju sile i realnosti u kojoj ni jedna vojna moć ne dolazi bez odgovornosti. Erdogan pokušava da izgradi viziju Turske kao branitelja potlačenih, ali i suverene sile koja ne zavisi ni od koga.

U vremenu kada se svet nalazi na ivici sveobuhvatnog sukoba u bliskoistočnom regionu, Turska poručuje da je spremna. I ne samo da se brani – već da, ako treba, vodi.