Dragana Bjelogrlića nećete naći u centru Beograda: Njegova oaza mira skriva se u Barandi
Gde se poznati vraćaju sebi
U vremenu kada se sve odvija u ubrzanom ritmu, kada telefoni ne prestaju da zvone, a javnost ne prestaje da traži pažnju – malo je onih koji uspeju da pronađu vlastiti mir. Jedan od njih je Dragan Bjelogrlić, istaknuti glumac, reditelj i producent, koji je svoj duhovni balans pronašao tamo gde se mnogi ne bi ni osvrnuli – u malom vojvođanskom selu Baranda.
Dok većinu njegovih kolega prate svetla reflektora i gradska vreva, Dragan svoj mir pronalazi na mestu koje na prvi pogled deluje skromno, ali je za njega neprocenjivo. U Barandi, smeštenoj u srcu Vojvodine, Bjelogrlić je stvorio utočište koje mu ne pruža samo odmor, već i duboku povezanost sa sobom i svojim korenima.
Baranda – više od sela
Porodično imanje koje priča priču
Iako Bjelogrlići poseduju luksuznu vilu u Beogradu, srce ove porodice kuca tiše, u ritmu vetra među ravnicama i zvuka cvrčaka, u Barandi, mestu koje nosi poseban značaj za Dragana i njegovog brata Gorana.
Braća su preuredila porodično imanje, ali su pazili da ne izgube autentičnost koju detinjstvo nosi. Kuća u kojoj su odrasli renovirana je s merom, tako da je zadržala duh vojvođanske arhitekture – visoki plafoni, masivna drvena stolarija, prostrano dvorište, i naravno, ono neizbežno: miris zemlje posle kiše.
U dvorištu su napravili prostor za roštilj, sportske terene, i druge sadržaje namenjene opuštanju. Ali ono što čini Barandu posebnom nije luksuz, već jednostavnost. Jer, kako i sam Dragan često ističe, “bogatstvo se ne meri kvadratima, već vremenom koje provedeš sa onima koje voliš.”
Mesto okupljanja i duhovnog punjenja
Baranda nije samo mesto za vikend-odmor. To je živa scena na kojoj se odvijaju najvažnije uloge: otac, brat, prijatelj, domaćin. Ovde se Bjelogrlići okupljaju sa prijateljima, daleko od kamera i mikrofonâ, i provode sate uz razgovore, šalu i tišinu koju Beograd ne poznaje.
Na imanju se često održavaju i neformalni skupovi – ne nužno svečani, ali uvek ispunjeni smislom. To su trenuci kada glumac skida masku i ostaje samo čovek. Ovdje se, kako kaže jedan njegov prijatelj, “odmara duša, ali i puni srce”.
Bjelin studio – kreativni epicentar Barande
Jedan od bisera ovog imanja jeste i Bjelin studio, produkcijski prostor koji je postao poznat širom regiona zahvaljujući radu na seriji “Senke nad Balkanom”. Upravo ovde su nastajale neke od najkultnijih scena ove serije, koja je podigla standarde domaće televizijske produkcije.
Studio u Barandi nije samo tehnički prostor – to je mesto kreativne sinergije, gde ideje nastaju spontano, u atmosferi oslobođenoj pritiska komercijalnosti. To je možda i tajna uspeha serija i filmova koje Bjelogrlić potpisuje – rađaju se tamo gde je srce, ne samo kamera.
Povratak prirodi i tradiciji
Baranda je za Bjelogrliće mnogo više od mesta za odmor. To je simbol otpora savremenoj histeriji, mesto gde priroda još ima poslednju reč. Dok drugi vikende provode u tržnim centrima, Dragan ih koristi da pogleda zalazak sunca iznad kukuruzišta, da pročita knjigu pod orahom, ili da samo ćuti – sa sobom.
Tradicionalne vrednosti, jednostavan život i ljubav prema rodnom kraju – to su stubovi na kojima počiva Bjelogrlićeva veza s Barandom. Ovaj kraj nije samo geografski pojam; to je deo identiteta, mesto koje ga oblikuje i u koje se uvek vraća.
Gde umetnost susreće tišinu
U životu umetnika, tišina je često najdragocenija. Draganu Bjelogrliću, koji je svojim radom obeležio domaću kinematografiju, Baranda nije samo fizičko mesto, već emotivna koordinate na mapi njegovog života.
Tu, među ravnicama, u tišini koja ne traži ništa osim prisustva, on pronalazi ono što Beograd ne može da mu da – povezanost sa sobom, sa prirodom i sa onim što ga je oblikovalo.
Baranda je postala njegovo utočište, njegova druga scena – ona na kojoj se ne glumi, već živi. I upravo u toj tišini, u tom malom vojvođanskom selu, Dragan Bjelogrlić pronalazi odgovor na pitanje koje mnogi još uvek traže: gde se čovek vraća kada mu sve drugo postane previše?
