Jutro u Sarajevu osvanulo je tiho, obavijeno tugom, a ta tišina brzo se proširila i izvan njegovih granica, zahvatajući srca ljudi širom Bosne i Hercegovine. Danas smo ostali bez jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih ljekara – profesora dr. Emira Solakovića, čovjeka koji je svoj život posvetio borbi za tuđe.
Odlazak koji je pogodio mnoge
Odlazak čoveka koji je svojim životom i radom neizbrisivo utkao sebe u tkivo zajednice u kojoj je živio, ostavlja prazninu koju nijedna reč ne može istinski popuniti. Tuga koju osećaju njegovi pacijenti, kolege, studenti i sugrađani duboko odjekuje, jer nisu izgubili samo izuzetnog stručnjaka – izgubili su ljudsku veličinu.
Profesor dr. Solaković bio je mnogo više od vrhunskog vaskularnog hirurga. Njegova snaga nije ležala samo u njegovoj izuzetnoj profesionalnosti, već u načinu na koji je pristupao ljudima – toplo, ljudski i s poštovanjem. Njegov rad bio je više od posla – bio je poziv, misija, oblik svakodnevnog činjenja dobra.
Život posvećen brizi za druge
1. Ljudskost iznad svega
U moru stručnjaka i eksperata, profesor Solaković se izdvajao svojim pristupom pacijentima. Nije govorio isključivo jezikom struke; naprotiv, njegov govor je bio razumljiv svakom čoveku. Komunikacija s njim nije zahtevala medicinski rečnik – bilo je dovoljno da mu pogledate u oči, da čujete njegov glas, da biste znali da mu je istinski stalo.
Njegova sposobnost da dopre do čoveka u najtežim trenucima života bila je posebna. Zračio je empatijom, strpljenjem i pažnjom kakve se danas retko sreću. Nije bio samo lekar tela – bio je i lekar duše.
2. Profesionalni doprinos medicini
Tokom svoje bogate karijere, ostavio je neizbrisiv trag u medicinskom svetu Bosne i Hercegovine. Kao šef Klinike za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra u Sarajevu, ali i kao osnivač privatne ustanove “Dr. Solaković”, svakodnevno je spašavao živote. Njegove sposobnosti da brzo, precizno i odlučno reaguje u kriznim situacijama učinile su ga osloncem i stubom svoje profesije.
Izdvajaju ga:
-
Brzina i tačnost u donošenju odluka
-
Smirenost i prisebnost tokom najtežih operacija
-
Nepokolebljiva posvećenost svakom pacijentu
Pacijenti su mu verovali. Ne samo zato što je bio stručnjak, već zato što su znali da iza titule stoji čovek koji uistinu mari. Bio je oslonac u neizvesnosti, svetionik nade onima koji su izgubili veru u ozdravljenje.
3. Učitelj i mentor novim generacijama
Pored kliničkog rada, profesor Solaković bio je izvanredan edukator. Njegova predanost prenošenju znanja bila je jednako snažna kao i njegova hirurška veština. Nije štedeo vreme ni trud da podučava mlađe kolege – savete je davao nesebično, bez zadrške.
Njegovi studenti i specijalizanti pamtiće ga po:
-
Jasnoći kojom je objašnjavao složene procese
-
Ohrabrujućim rečima u teškim momentima učenja
-
Doslednosti u etici, znanju i profesionalizmu
Zahvaljujući njemu, generacije budućih lekara ponosno će nositi njegov duh kroz svoje karijere. U svakom kutku bolnice gde su ga mladi slušali i posmatrali, ostaće njegov trag.
4. Heroj rata i otpora
Jedan od najznačajnijih perioda njegovog života bio je tokom opsade Sarajeva, kada se, uprkos opasnostima, uključio u osnivanje ratne bolnice 1992. godine. U trenucima kada su mnogi bežali od odgovornosti, on se suočio s najtežim izazovima.
Njegova prisutnost na frontu života u tom periodu bila je dokaz njegove veličine kao čoveka. Bio je uz ranjene, uz one koje je sudbina gotovo zaboravila, uz narod koji je trpeo. U tim danima mraka i straha, on je sijao kao simbol hrabrosti i posvećenosti.
Nije tražio aplauze, niti je govorio o svojim delima – jednostavno je pomagao tamo gde je bilo najpotrebnije.
5. Približavanje medicine običnim ljudima
Profesor Solaković bio je prepoznat i van bolničkih zidova. Kroz televizijske emisije, posebno one emitovane na Hayat TV-u, neumorno je pokušavao da edukuje javnost. U emisiji “Anatomija života”, govorio je o zdravlju i bolestima jasno i razumljivo, bez komplikovanih izraza.
Njegov pristup je bio jedinstven:
-
Obraćao se svima, bez elitizma
-
Zadržavao pažnju gledalaca jednostavnošću izraza
-
Upozoravao, savetovao i pomagao – čak i kroz ekran
Zbog toga je postao voljeno lice u svakom domu. Ljudi su ga slušali jer su mu verovali, jer su u njemu prepoznavali ne samo doktora, već i istinskog prijatelja zdravlja.
6. Lekar za sve ljude
Bez obzira na status, poreklo ili imovinsko stanje, za profesora Solakovića svi pacijenti su bili jednaki. Nije pravio razlike među ljudima – svaki život bio mu je svetinja. Bio je lekar:
-
I poznatima i anonimnima
-
I imućnima i onima bez dinara
-
I onima koji su mogli da plate, i onima koji su samo mogli da se nadaju
U svetu koji često zaboravlja da humanost mora biti temelj medicine, on je podsećao da duša lekara mora biti šira od nauke.
Nasleđe koje ne bledi
Odlazak profesora Solakovića nije samo gubitak za zdravstveni sistem – to je težak udarac za društvo u celini. Nestao je čovek čija su vizija, energija i znanje oblikovali svakodnevicu hiljada ljudi. Nestao je dobri doktor, ali su ostala dela koja govore glasnije od svakog epitafa.
U vremenu kada zaboravljamo moć jednostavnog ljudskog kontakta, njegov život nas podseća da biti čovek znači biti tu za druge. Njegov odlazak boli, ali ono što ostaje iza njega je besmrtno nasleđe:
-
Spašeni životi
-
Obučeni lekari
-
Osmesi pacijenata koji su opet prohodali
-
Lekcije koje se još čuju u bolničkim hodnicima
Hvala mu za svaki tren, svaki pogled, svaku operaciju, svaku reč utehe.
Neka mu je vječni rahmet.
