More ljudi traži osvježenje, ali mjesta uz obalu teško je pronaći i to ne zato što su svi na plaži, već za
Borba za pesak: Kako su ručnici zavladali hrvatskim plažama
Letnji meseci svake godine pretvaraju jadransku obalu u jednu od najtraženijih turističkih destinacija u Evropi. Hrvatska obala, sa svojim kristalno čistim morem, šljunkovitim plažama i prirodnim lepotama, privlači milione posetilaca. Međutim, turistički raj često se pretvori u arenu svakodnevne borbe za mesto pod suncem.
U poslednjim godinama, svedoci smo rastuće prakse koja stvara sve više negodovanja među domaćim i stranim gostima – rezervacije mesta na plaži ostavljanjem ručnika i rekvizita preko noći. Ovaj običaj, koji se sve češće širi među turistima željnim savršene pozicije tik uz more, postaje izvor tenzije, nezadovoljstva, pa i pravnih i komunalnih intervencija.
U srcu sezone, kada se očekuje maksimalna gužva, ta praksa prerasta iz individualne snalažljivosti u kolektivni problem, koji narušava ideju jednakog pristupa javnim površinama za sve. Dok neki gradovi ignorišu ovu pojavu, Makarska se odlučila na drugačiji pristup – strogu primenu pravila i zaštitu javnog interesa.
Kako izgleda stvarnost na hrvatskim plažama?
U najprometnijem delu leta, plaže duž Dalmacije i na jadranskim ostrvima pucaju po šavovima. U to vreme, turisti se bude ranije, ne kako bi uživali u izlasku sunca, već da bi zauzeli strategijske položaje uz obalu. Ipak, poslednjih godina, mnogi su otišli korak dalje – ručnici, prostirke, pa čak i luftići se ostavljaju već uveče, kako bi mesto bilo „rezervisano“ za naredni dan.
Ova praksa podrazumeva da:
-
Ljudi dolaze na plažu pred zalazak sunca
-
Postave ručnike i rekvizite tamo gde žele da sutra budu
-
Odu nazad u smeštaj, ostavljajući plažu fizički praznu, ali zauzetu
Time se ujutru stvara slika plaže koja deluje prepuna – ne zbog prisustva ljudi, već zbog napuštenih, ali strateški postavljenih ručnika.
Posledice samovoljnog „rezervisanja“
Ova pojava ne bi izazivala toliki problem da nije masovna. U mestima kao što su:
-
Split
-
Hvar
-
Dubrovnik
-
Zadar
-
Makarska
…svakog jutra može se videti kako plaže izgledaju kao logističke zone rekvizita, a ne otvoreni prostori za sve. Takvo ponašanje donosi više posledica:
-
Frustracija drugih turista – Dolaskom na plažu ujutru, zatiču zauzete prostore iako nema ljudi.
-
Sukobi i nesporazumi – Dešavaju se rasprave među posetiocima oko toga da li neko ima pravo da pomera tuđi ručnik.
-
Zloupotreba javnih prostora – Iako su plaže javne, tretiraju se kao privatna imovina preko noći.
-
Negativan utisak o destinaciji – Turisti koji ne uspevaju da pronađu mesto uz more osećaju se neželjeno ili isključeno.
Makarska – grad koji je rekao „dosta“
Za razliku od drugih lokacija, Makarska se odlučila za aktivno upravljanje problemom. Grad je formirao jutarnje komunalne patrole u saradnji sa gradskim redarstvom, koje redovno:
-
Obilaze plaže u ranim jutarnjim satima
-
Uklanjaju ostavljene ručnike i rekvizite
-
Vraćaju ležaljke na mesto za odlaganje ako nisu iznajmljene
Ovakav pristup jasno šalje poruku da plaže pripadaju svima, a ne onima koji žele da ih prisvoje preko noći.
Reakcije i posledice
Grad Makarska je putem zvaničnih saopštenja, uključujući objave na društvenim mrežama, uputila apel posetiocima i ugostiteljima. Poručuju da:
-
Rezervisanje mesta ručnicima nije dozvoljeno
-
Ležaljke moraju biti složene dok se ne iznajme
-
Svi moraju poštovati pravila kako bi plaža bila pravedno dostupna
Iako su mnogi turisti isprva bili iznenađeni kada bi ujutru njihov ručnik nestao, vremenom se stvorila veća disciplina i pravednija upotreba plaže.
Hrvatske plaže, kao dragocen javni resurs, zaslužuju da budu dostupne svima – bez privilegovanih, bez favorizovanih i bez zauzimanja preko reda. Turizam se ne može i ne sme bazirati na praksi samovolje pojedinaca, koliko god ona izgledala bezazleno.
Makarska, kao pozitivan primer, pokazuje da organizovan pristup komunalnog reda može zaista doneti rezultate. Tamo, ručnik ne garantuje pravo, već samo prisustvo i ponašanje u skladu sa pravilima.
Na dubljem nivou, pitanje „ručnika na plaži“ zapravo je pitanje:
-
kulture poštovanja zajedničkog prostora
-
ravnoteže između privatnog interesa i javnog dobra
-
odgovornog ponašanja turista i domaćina
U vremenu kada broj posetilaca nadmašuje kapacitete većine obalnih gradova, pravila i njihova dosledna primena postaju neophodni alat u očuvanju kvaliteta života i turizma.
Zato sledeći put kada kročite na jadransku plažu, zapitajte se: da li moj ručnik zauzima više od mog mesta pod suncem?
to što su je zauzeli ručnici
