Žena je snimljena kako je vezala dete za povodac u Beogradu.
Snimak koji je izazvao buru – povodac na detetu u Beogradu
U savremenom društvu, gde svaki postupak može biti snimljen i momentalno postavljen na društvene mreže, sve češće se dešava da banalne situacije postanu tema žestokih javnih rasprava. Upravo to se dogodilo u Beogradu, kada je kod Sportskog centra “Olimp” na Zvezdari zabeležen snimak žene koja vodi dete uz pomoć – povoca. Ovaj prizor podelio je javnost, izazvavši lavinu komentara i suprotstavljenih mišljenja na internetu.
Jedni su u tome videli neprihvatljivo i dehumanizujuće ponašanje, dok su drugi branili praksu, tvrdeći da je reč o bezbednosnom pomagalima koje ima svoju funkciju, naročito u urbanim sredinama. Činjenica da se na snimku čuje i dečji plač dodatno je podgrejala emocije i podstakla debatu o granicama roditeljskog ponašanja, brige i slobode dece.
Jedan snimak – mnoštvo tumačenja
Kako je sve počelo?
Na društvenim mrežama pojavio se kratak video snimak koji prikazuje ženu kako sedi na klupi u blizini bazena, dok se dete nalazi ispred nje – vezano povocem koji mu je oko ramena i leđa. Nije poznato da li je reč o majci, baki ili nekoj drugoj osobi iz porodice, ali ono što jeste jasno jeste da dete na snimku plače, što je dodatno izazvalo emotivne reakcije gledalaca.
Uz snimak je postavljen i opis:
„Žena kod Olimpa, Ulica Vjekoslava Kovača, kod bazena. Vezala dete na povodac i ne da mu da se kreće.”
Reakcije su bile gotovo momentalne. Video se proširio među korisnicima, a komentari su stizali sa svih strana – od osude do podrške.
Reakcije: Društvo se deli na dve strane
1. Kritičari – ogorčenost i zabrinutost
Prva grupa komentatora osudila je ovaj postupak, tvrdeći da je neprimeren, neljudski, pa čak i ponižavajući za dete.
Neki od najzastupljenijih komentara bili su:
-
“Nije to pas, već dete!”
-
“Sramota, pa gde ovo vodi?”
-
“Nije svako za roditelja, ovo je mučenje.”
-
“Dajmo im još i ogrlicu da im stavimo na vrat.”
Ovi komentari odražavaju emocionalnu reakciju na prizor koji je, u njihovim očima, simbol nedostatka nežnosti i roditeljskog razumevanja. Posebno je kod kritičara naglašena zabrinutost zbog činjenice da se na snimku dete čuje kako plače, što dodatno stvara utisak nevolje i ograničenosti.
2. Branitelji – bezbednost pre svega
Sa druge strane, brojni korisnici interneta stali su u odbranu žene sa snimka, tvrdeći da je ono što se vidi zapravo sasvim uobičajena praksa u mnogim zemljama i da je namenjeno sigurnosti dece, a ne njihovom poniženju.
U komentarima se ističe:
-
“To nije običan povodac, već pomagalo za decu koja uče da hodaju.”
-
“Postoje i rančevi za decu koji imaju povodac, to je sve zbog bezbednosti.”
-
“Bolje i povodac nego da dete istrči na ulicu ili se izgubi.”
-
“Mnogo majki ovo koristi, samo što se kod nas ljudi i dalje zgražavaju.”
Zagovornici ove metode ističu da dečji povoci nisu nikakva novotarija, već funkcionalna sredstva koja se mogu kupiti u prodavnicama dečje opreme. Prema njihovom mišljenju, to nije nikakav oblik kažnjavanja, već način da se aktivna i znatiželjna deca drže na sigurnoj udaljenosti u urbanom okruženju punom automobila, pasa i drugih opasnosti.
Perspektiva roditeljstva i kulturni kontekst
Kada posmatramo ovaj slučaj, važno je razumeti širi kulturni i društveni kontekst. U mnogim zapadnim zemljama, poput Velike Britanije, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, povodci za decu su potpuno normalna i svakodnevna pojava, naročito u velikim gradovima i prometnim mestima.
Kod nas, međutim, ovakve prakse se često doživljavaju kao neprikladne, jer se dete poistovećuje sa životinjom na uzici, što stvara otpor i emocije kod posmatrača. Istovremeno, mnogi roditelji u Srbiji priznaju da im je ponekad teško da prate korak sa energijom svog deteta, pogotovo ako vode više dece istovremeno ili imaju zdravstvena ograničenja.
Psihološki aspekt: dete na povocu – štetno ili korisno?
Psiholozi i stručnjaci za razvoj dece nisu jednoglasni kada je reč o upotrebi povoca:
Argumenti protiv:
-
Može izazvati osećaj ograničenosti kod deteta.
-
Dete može razviti negativne asocijacije na fizičko ograničavanje.
-
Utiče na autonomiju i slobodno kretanje.
Argumenti za:
-
Povećava sigurnost, naročito u opasnim sredinama.
-
Daje roditelju bolju kontrolu u stresnim situacijama.
-
Koristi se kao privremeno rešenje dok dete ne nauči pravila ponašanja.
Važno je napomenuti da sve zavisi od načina korišćenja i dužine trajanja – ako se koristi povremeno, u kraćim vremenskim periodima i uz prisustvo ljubavi i pažnje, ne postoji dokaz da ostavlja negativne posledice po dete.
Između brige i osude – gde je granica?
Ovaj slučaj je još jednom otvorio večito pitanje: gde prestaje roditeljska briga, a počinje društvena osuda? Snimak žene koja vodi dete na povocu nije samo slika jedne majke i njenog deteta – to je slika našeg društva, njegovih normi, predrasuda i sveprisutne spremnosti da reagujemo, pre nego što razumemo.
Zaključci koji se nameću:
-
Roditeljstvo nije univerzalno iskustvo. Svaka porodica ima drugačiji kontekst i izazove.
-
Povodac nije simbol neljudskosti – ako se koristi odgovorno.
-
Javne osude mogu biti štetnije od samog čina koji kritikuju.
-
Pre no što snimimo, komentarišemo i kritikujemo, treba da postavimo sebi pitanje: šta ako smo mi na tom mestu?
U svetu u kojem se deca sve češće suočavaju sa opasnostima koje odrasli ne mogu uvek predvideti, možda je vreme da umesto osude ponudimo razumevanje, edukaciju i podršku. Jer na kraju dana, cilj svih roditelja – bez obzira na metode – jeste isti: da sačuvaju dete i pomognu mu da odrasta bezbedno i voljeno.
