Dejan Pantelić – Priča o borbi, istrajnosti i snazi porodice

Kada se spomene ime Dejan Pantelić, mnogi se odmah sete njegovog osmeha, vedrog duha i harizmatičnog nastupa na televiziji. Bio je voditelj koji je plenio toplinom i prirodnošću, a njegovo prisustvo na malim ekranima ulivalo je osećaj poverenja i radosti. Međutim, iza te vedrine krila se priča mnogo teža od uobičajenih medijskih slika – priča o dugogodišnjoj borbi sa bolešću, o izdržljivosti i hrabrosti, ali pre svega o ljubavi prema porodici koja ga je nosila kroz najteže trenutke.

Ovo nije priča samo o jednom voditelju, već i svedočanstvo o ljudskoj izdržljivosti i važnosti bliskih ljudi u trenucima kada se život preokrene.

Početak borbe – dijagnoza koja menja sve

Još 2012. godine Pantelić je saznao da boluje od tumora na krajnicima. Sama dijagnoza bila je veliki šok – ne samo za njega, već i za celu njegovu porodicu. Do tada je bio simbol vedrine i snage, a odjednom se našao pred izazovom koji menja sve životne planove.

Lečenje nije bilo nimalo jednostavno. Obuhvatalo je:

• iscrpljujuće terapije

• višestruke operacije

• duge boravke u bolnici

Svaka od tih faza ostavljala je duboke tragove na njegovom telu, ali i na njegovoj psihi.

Novi udarac – pucanje slepog creva

Kao da višegodišnja borba sa tumorom nije bila dovoljna, u martu pre dve godine Pantelić je doživeo dodatni zdravstveni udarac – pucanje slepog creva. To je značilo hitnu operaciju i još jedan period oporavka.

Za čoveka koji je već prolazio kroz iscrpljujuće medicinske tretmane, ovakav događaj bio je dodatni teret. Ipak, uspeo je da ga prevaziđe, oslanjajući se na svoju unutrašnju snagu i podršku porodice.

Povlačenje sa ekrana

Bolest je počela da ostavlja tragove koji se nisu mogli sakriti. Njegov glas, nekada jasan i prepoznatljiv, postao je promukao – posledica brojnih terapija. I sam Pantelić je priznao da mu je fizički izgled počeo da se menja.

Zbog toga je doneo tešku odluku – povukao se sa malih ekrana. Na društvenim mrežama obavestio je publiku i kolege da više neće biti pred kamerama. U istoj poruci:

• zahvalio je kolegama i gledaocima na podršci,

• priznao da ga je bolest duboko promenila,

• naglasio da neće potpuno napustiti medijski prostor, već će potražiti svoje mesto iza kamera.

Njegove reči “Došla su na naplatu sva ona zračenja, hemioterapije, operacije…” ostale su upečatljive jer su pokazivale koliko je svestan posledica lečenja, ali i koliko je istrajan u nameri da nastavi život dalje.

Snaga porodice – oslonac u najtežim trenucima

Pantelićeva priča jasno pokazuje da u najtežim trenucima porodica postaje stub opstanka. Više puta je naglašavao da mu je upravo ljubav prema deci i supruzi bila najveći motiv da izdrži:

• Sin Vukašin – želeo je da mu pokaže prve sportske korake, da bude uz njega dok odrasta.

• Ćerka Lana – priželjkivao je da je prati u važnim životnim trenucima, od detinjstva do odraslog doba.

• Supruga – govorio je da nikada nije smeo da dozvoli sebičnost, niti da njoj prepusti toliki teret.

Njegove reči: “Nisam smeo sebi da dozvolim da se predam, jer ne smem da budem sebičan i da svojoj supruzi ostavim toliki teret,” duboko su se urezale, jer govore o nesebičnoj borbi jednog oca i supruga.

Šira društvena poruka – bolest nije tabu

Zdravstvene priče javnih ličnosti često imaju odjek mnogo širi od njihovih ličnih iskustava. Pantelić je svojim primerom pokazao:

• da o bolesti mora da se govori,

• da otvorenost ne znači slabost, već hrabrost,

• da deljenje iskustva može pomoći drugima da shvate da nisu sami.

Njegova iskrenost pomogla je da se razbije stigma oko tema poput tumora, terapija i psihičkih posledica lečenja. Umesto da se bolest krije, on je poručio da o njoj treba razgovarati – i to ne samo u porodici, već i u društvu.

Preventiva kao ključ

Priča Dejana Pantelića ponovo je otvorila pitanje preventivnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, broj malignih oboljenja u Srbiji raste iz godine u godinu. Stručnjaci zato ističu:

1. Redovne kontrole mogu spasiti život.

2. Prvi simptomi ne smeju se ignorisati.

3. Pravovremena dijagnoza omogućava lakše i uspešnije lečenje.

Pantelićev slučaj postao je podsetnik svima da je zdravlje krhko i da reagovanje na vreme može biti presudno.

Medijska reakcija i podrška publike

Kada je objavio povlačenje, reakcije nisu izostale.

• Na društvenim mrežama stigle su mu stotine poruka podrške.

• Publika je pokazala razumevanje i zahvalnost za godine koje je proveo na televiziji.

• RTS i drugi domaći mediji naglašavali su da je njegova otvorenost važna ne samo kao lična ispovest, već i kao društvena poruka.

Jedan od efekata bio je i taj da se sve više ljudi ohrabrilo da govore o sopstvenim problemima, što je važno u društvu gde je strah od stigme i dalje prisutan.

Psihološki aspekt – bolest kao zajednička borba

Psiholozi naglašavaju da bolest nikada ne pogađa samo pojedinca. Ona obuhvata celu porodicu. Pantelićev slučaj upravo to potvrđuje:

• on je bio pacijent,

• ali njegova supruga, sin i ćerka prošli su kroz jednako težak period.

Podrška najbližih bila je ključna – ona je davala smisao svakoj terapiji i svakoj borbi. Upravo zato njegova poruka o nesebičnosti ima univerzalnu vrednost – govori o odgovornosti koju imamo prema ljudima koji nas vole.

Pantelićeva ostavština – vedrina uprkos svemu

Iako ga retko viđamo na malim ekranima, Pantelićeva priča ostaje živa. Njegovo povlačenje nije znak poraza, već svesnog izbora da nastavi da bude deo medijskog sveta na drugačiji način. Iza kamera, on i dalje može da doprinese, ali i da čuva svoje zdravlje i energiju za ono što mu je najvažnije – porodicu.

Njegova priča nas uči da hrabrost nije odsustvo straha, već sposobnost da se ide dalje uprkos strahu.

Priča Dejana Pantelića je mnogo više od ispovesti o bolesti. Ona je primer kako čovek može da pronađe snagu u ljubavi prema porodici, kako može da pretvori svoju bol u inspiraciju za druge i kako javna ličnost može doprineti rušenju tabua o teškim temama.

• Pokazao je da je porodica najveći oslonac.

• Poručio je da bolest ne sme da se krije.

• Podsetio je na značaj preventivnih pregleda.

• Ostao je simbol hrabrosti i istrajnosti.

Njegovo ime ostaće upisano ne samo kao ime voditelja, već i kao ime čoveka koji je iskreno podelio svoju životnu borbu sa drugima. A upravo u toj otvorenosti leži njegova najveća snaga – jer je pokazao da čak i u najtežim trenucima, ljubav i odgovornost mogu biti svetionik koji vodi kroz tamu.