VODITELJKA PREŽIVELA SAOBRAĆAJKU I KOMU, TVRDI BILA SAM U DRUGOJ DIMENZIJI: Halucinirala i pričala sa ljudima kojih nema

Maja Žeželj – borba sa smrću i otkriće nove dimenzije života

 Trenutak koji je promenio sve

Poznata novinarka i voditeljka Maja Žeželj, jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica u Srbiji, u jednom je trenutku svog života prošla kroz iskustvo koje je iz temelja promenilo njenu percepciju sveta. Iako je javnost navikla da je vidi kao smirenu, profesionalnu i racionalnu osobu, Maja je otkrila da i najstaloženiji ljudi mogu doživeti trenutke potpune nemoći i suočiti se sa granicom između života i smrti.

Njena priča, koju je u više navrata ispričala u intervjuima, počinje jednog naizgled običnog dana u redakciji — dok je vodila „Dnevnik“, a završava se čudesnim povratkom u život nakon što je preživela sepsu i trombozu koje su joj davale tek dva odsto šanse za preživljavanje.

 od profesionalne dužnosti do ivice života

Početak borbe – simptomi koje je zanemarila

Sve je započelo potpuno neočekivano. Tokom vođenja emisije, Maja je osetila neobičnu slabost i hladnoću. Iako je, kao pravi profesionalac, nastavila da vodi program bez prekida, njeno telo je već tada slalo ozbiljna upozorenja. Ruke su joj bile ledene, toliko da su joj kolege donosile šolje tople vode kako bi ih ugrejala između priloga.

Jedini koji je primetio da nešto nije u redu bio je sportski novinar Boba Šarenac, koji joj je diskretno prišao i upitao da li se oseća dobro. Nakon završetka emisije, Maja je gotovo izgubila snagu da stoji, osećala je iscrpljenost i drhtavicu, ali nije mogla da pretpostavi razmere problema.

Nazvala je supruga Ivana, što ranije gotovo nikada nije činila, jer je uvek bila samostalna i nezavisna. Mislila je da je u pitanju običan virus i želela je da se skloni od dece, Lene i Makija, da ih ne bi zarazila. Međutim, temperatura je naglo porasla na četrdeset stepeni, pojavila se mučnina i Maja je odlučila da potraži lekarsku pomoć — odluku koja joj je, pokazalo se, spasla život.

Šokantna dijagnoza – tromboza i sepsa

Po prijemu u bolnicu, lekari su odmah počeli da tragaju za uzrokom njenog stanja. Njeno telo je počelo da reaguje neobično: lice joj je menjalo boju, po koži su se pojavile tamne tačke, a njeni organi su polako prestajali da funkcionišu. U početku je mislila da joj medicinsko osoblje posvećuje toliku pažnju zato što je javna ličnost, ali ubrzo je postalo jasno da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije.

Nakon brojnih analiza, otkriveno je da pati od urođene trombofilije – stanja u kojem organizam ima sklonost ka stvaranju ugrušaka u krvi. Ti ugrušci su doveli do tromboze, a zatim i do sepse, opasne infekcije koja se širi krvlju i zahvata vitalne organe. Lekari su dijagnostikovali stanje poznato kao ireverzibilna sepsa, što je značilo da je infekcija dostigla tačku s koje se gotovo niko ne vraća.

Te noći, njene šanse da preživi bile su svega dva odsto. Ubrzo je pala u komu.

Na granici dve stvarnosti – iskustvo iz „drugog sveta“

Dok je njeno telo bilo u komi, Maja je, kako je kasnije svedočila, živela u potpuno drugačijem svetu. Osećala je da je svesna svega, ali da se nalazi u nekoj drugoj dimenziji. Opisala je kako je bila „vezana za kolica“, nemoćna da se pomera, ali potpuno svesna ljudi i prostora oko sebe.

U toj dimenziji videla je doktorku Vesnu Bumbaširević, iako tada nije znala ko je ona, niti da je upravo ta lekarka bila ključna u njenom lečenju. U njenom „drugom životu“, sve je izgledalo kao da se nalazi u privatnoj klinici ili čak obdaništu, gde su se priređivale proslave poput Halloweena – sa balonima, lampicama i muzikom.

U tim vizijama, stvarnost i halucinacije su se preplitale. Neki detalji su bili apsurdni i nestvarni, dok su drugi delovali krajnje realno i opipljivo. Na primer, Maja je tvrdila da je videla brod koji je doživela kao simbol prelaska između svetova. Uverena je da to nije bila halucinacija, već manifestacija nečeg višeg – prostora između života i smrti.

Deja vu – iskustvo koje se ponovilo

Maja je kasnije priznala da to nije bio njen prvi susret sa fenomenom „izlaska iz tela“. Još mnogo godina ranije, nakon saobraćajne nesreće u kojoj joj je odstranjena slezina, doživela je gotovo identičan osećaj.

Sećala se kako je u tom trenutku videla sebe kako leži na bolničkom krevetu, dok je istovremeno stajala na vratima sobe, posmatrajući sopstveno telo. Najdirljiviji deo tog iskustva bio je susret sa pokojnom bakom, koja joj se u viziji obratila rečima:

„Ne plači, šećeru, jer ni ja ne plačem.“

U tom trenutku Maja je osetila kako se ponovo spaja sa sobom i vraća u život. Ovaj susret, iako nemoguć po racionalnim merilima, za nju je bio dokaz da svest ne prestaje kada telo oslabi.

Buđenje i novi pogled na život

Kada se probudila iz kome, lekari su bili iznenađeni. Njeno stanje, koje su već bili proglasili beznadežnim, počelo je da se popravlja. U danima oporavka, Maja je polako rekonstruisala sećanja, razdvajajući ono što je zaista doživela od onoga što je proizašlo iz njenih halucinacija.

Ono što je iz ove borbe ponela, kako kaže, nije samo zahvalnost lekarima, već i nova svest o životu. Shvatila je koliko je ljudsko telo krhko, a duša postojana.

„Osetila sam da postoji nešto iznad nas, nešto što nas vodi i čuva, iako ga ne vidimo,“
rekla je u jednom intervjuu.

Od tada, Maja gleda na život sa više strpljenja i razumevanja. Naučila je da razlikuje ono što je prolazno – slavu, posao, stres – od onoga što je trajno: porodice, ljubavi i duhovne ravnoteže.

 snaga zahvalnosti i svedočanstvo o životu

Priča Maje Žeželj prevazilazi granice medicinskog slučaja. To je svedočanstvo o ljudskoj izdržljivosti, veri i spoznaji da smrt nije kraj, već prelaz. Njeno iskustvo, iako zasnovano na fizičkoj patnji, pretvorilo se u put duhovnog buđenja.

Maja danas otvoreno govori o svom iskustvu, naglašavajući da je zahvalna:

• lekarima koji su se neumorno borili da je održe u životu,

• porodici koja je uz nju bila u najtežim trenucima,

• i, kako kaže, „nečemu višem“ što joj je dalo novu šansu.

Ono što je prošla pokazuje koliko je tanka linija između racionalnog i mističnog, između tela i svesti. Njena priča je, prema rečima brojnih čitalaca, inspiracija i uteha svima koji se bore sa bolešću, strahom ili gubitkom vere u oporavak.

Maja Žeželj je iz svoje borbe izašla ne samo kao preživela, već i kao žena koja razume život dublje nego ikad. Njen put od ledene studije i hladnih ruku do buđenja iz kome i topline novih uvida pokazuje da život, ma koliko nepredvidiv, uvek vredi borbe.

„Sada znam,“ rekla je Maja,
„da se ne treba bojati smrti – treba se bojati da ne živimo punim srcem.“