U poslednje vreme, balkanska muzička scena ponovo je dospela u centar pažnje, ne toliko zbog muzike, koliko zbog kontroverzi koje prate pojedine umetnike. Najnoviji slučaj tiče se poznate pevačice Jelene Karleuše, čiji je zakazani koncert u jednom bosanskohercegovačkom gradu – Sanskom Mostu – otkazan nakon njenih spornih komentara na društvenim mrežama.
Ova odluka izazvala je veliku pažnju javnosti i pokrenula široku raspravu o granici između slobode izražavanja i govora koji može biti uvredljiv, naročito u kontekstu osetljivih istorijskih događaja poput genocida u Srebrenici. Reakcije su bile brojne i različite – od osuda do pokušaja relativizacije – ali je jedno sigurno: ova situacija ponovo je otvorila pitanje odgovornosti javnih ličnosti za izgovorene reči i njihovu moć da oblikuju mišljenje javnosti.
Povod za otkazivanje koncerta
Sve je počelo kada je Jelena Karleuša, poznata po svojim često kontroverznim izjavama i aktivnostima na društvenim mrežama, objavila komentar na platformi X (nekadašnji Twitter) koji je izazvao snažne reakcije širom regiona.
U svojoj objavi, Karleuša je napisala sledeće:
“Genocid je sistematsko ubijanje djece, starih, mladih, muškaraca, žena redom svih da se satre sjeme. To je na prostorima Balkana doživio samo jedan narod. Srpski i ni jedan drugi.”
Ova izjava je u direktnoj suprotnosti sa široko priznatim činjenicama i međunarodnim presudama, koje su događaje u Srebrenici iz jula 1995. godine jasno okarakterisale kao genocid nad Bošnjacima. Upravo zbog toga, njena objava je doživljena kao negiranje genocida i izazvala je oštre reakcije, naročito u Bosni i Hercegovini.
Reakcija organizatora
Jedna od prvih i najznačajnijih reakcija usledila je od strane organizatora koncerta u Sanskom Mostu, tačnije iz diskoteke Camel, gde je Karleuša trebalo da nastupi krajem jula. Oni su odlučili da otkažu njen koncert, uz obrazloženje koje je brzo postalo viralno.
U svom zvaničnom saopštenju, organizatori su jasno naglasili sledeće:
-
Ne tolerišu govor mržnje, uvrede i netrpeljivost, bez obzira na to odakle dolaze – bilo sa bine, iz medija ili sa društvenih mreža.
-
Njihov događaj ima za cilj promociju zajedništva, poštovanja i ljudskog dostojanstva, i kao takav ne može biti platforma za osobe koje šire poruke podela.
Kako su naveli:
“Jasno poručujemo da na našem događaju nema mjesta za one koji svojim riječima vrijeđaju, ponižavaju i dijele ljude, a posebno ne za one koji to čine bez imalo žaljenja ili javnog izvinjenja.”
Nastup Jelene Karleuše otkazan je upravo zbog njenih javno izraženih stavova koji su ocenjeni kao neprihvatljivi i duboko uvredljivi. Organizatori su posebno istakli da nije bilo ni pokušaja izvinjenja sa njene strane, niti znaka kajanja, što je dodatno uticalo na njihovu odluku.
Ključne vrednosti koje su organizatori branili
U svetlu cele situacije, može se izdvojiti nekoliko ključnih vrednosti koje su organizatori pokušali da istaknu i zaštite svojom odlukom:
-
Poštovanje prema žrtvama istorijskih tragedija, posebno onih priznatih kao genocid.
-
Jasno distanciranje od negiranja istorijskih činjenica.
-
Odbrana zajedničkih ljudskih vrednosti, bez obzira na nacionalnu, versku ili političku pripadnost.
-
Očuvanje integriteta kulturnih događaja, koji bi trebalo da budu mesta okupljanja i zajedništva, a ne podela.
Ova lista jasno ukazuje da se odluka nije temeljila isključivo na pritiscima javnosti, već na etičkom stavu i društvenoj odgovornosti koju su organizatori prepoznali kao ključnu.
Odgovor Jelene Karleuše
Nakon što je vest o otkazivanju koncerta postala javna, Jelena Karleuša se oglasila putem društvenih mreža i iznela svoje viđenje situacije. Prema njenim rečima, nije imala nameru da uvredi nikoga, već je želela da izrazi ljubav prema sopstvenoj zemlji – Srbiji.
U svojoj izjavi, navela je:
“Otkazuju koncerte srpskim pjevačima po BiH ako neće da se*u po Srbiji i kažu da smo genocidni. Znači, bez da bilo koga uvrijediš, ne smiješ da voliš svoju zemlju Srbiju?”
Time je pokušala da predstavi situaciju kao oblik diskriminacije prema srpskim izvođačima, sugerišući da im se uskraćuje pravo na nacionalni identitet ukoliko ne iznesu stavove koji su u skladu sa narativima većinskog mišljenja u BiH.
Takođe, Karleuša je u svom komentaru pomenula i bosanskohercegovačkog muzičara Dinu Merlina, koji je prisustvovao komemoraciji u Potočarima, odajući počast žrtvama genocida. Postavila je retoričko pitanje da li bi Srbija, po istoj logici, trebalo da otkaže Merlinove koncerte jer je „podržao svoj narod“.
Ovakva retorika izazvala je dodatne rasprave i podelila javnost. Dok su jedni smatrali da Karleuša ima pravo da izrazi svoj stav, drugi su isticali da sloboda govora ne znači slobodu od posledica, naročito kada se radi o izjavama koje negiraju utvrđene istorijske činjenice.
Šira društvena i politička dimenzija
Ova situacija nije izolovan slučaj, već deo šireg problema u regionu – suočavanja sa prošlošću. Balkanske države i dalje se bore sa različitim tumačenjima istorijskih događaja, pri čemu su genocid u Srebrenici i ratovi devedesetih posebno bolne teme.
U tom kontekstu, izjave javnih ličnosti poput Karleuše imaju dodatnu težinu, jer dolaze do velikog broja ljudi i mogu da utiču na oblikovanje kolektivne svesti. Negiranje genocida ne predstavlja samo revizionizam, već i uvredu žrtvama i njihovim porodicama.
S druge strane, instrumentalizacija nacionalne pripadnosti u svrhu opravdanja spornih stavova dodatno komplikuje dijalog i širi jaz među narodima koji dele isti geografski prostor, ali često ne i isto viđenje prošlosti.
Ceo slučaj oko otkazivanja nastupa Jelene Karleuše u Sanskom Mostu osvetljava nekoliko važnih tema:
-
Odgovornost javnih ličnosti za svoje reči i postupke,
-
Potrebu za očuvanjem dostojanstva žrtava kroz poštovanje istorijskih činjenica,
-
I večno aktuelnu borbu za pomirenje i zajedništvo na Balkanu.
Bez obzira na to kako pojedinci tumače slobodu govora, postoji jasna crvena linija – a to je negiranje genocida. U demokratskim društvima, sloboda izražavanja ne može biti izgovor za širenje neistina i uvreda, posebno u kontekstu kolektivnih trauma koje još uvek bole mnoge porodice i zajednice.
Organizatori su jasno stavili do znanja da za njih zajedništvo, dostojanstvo i humanost nisu prazne reči, već principi koji vode njihove odluke. Njihov stav mogao bi poslužiti kao primer drugima – da umetnost i zabava ne mogu i ne smeju biti platforma za normalizaciju revizionističkih i uvredljivih stavova.
Na kraju, postavlja se pitanje: da li je moguće izgraditi trajni mir bez priznavanja istine? Ako želimo da Balkan ikada bude prostor istinskog pomirenja, prvi korak mora biti iskreno i hrabro suočavanje s prošlošću – čak i kada je bolna.
