Nakon što su izjave srbijanske pjevačice Jelene Karleuše o Srebrenici izazvale buru reakcija na društvenim mrežama, uslijedile su i konkretne posljedice.
Dana 11. jula 2025. godine obeležena je trideseta godišnjica genocida u Srebrenici, jednog od najtragičnijih događaja u savremenoj istoriji Evrope. Dok su širom Bosne i Hercegovine i sveta ljudi odavali počast više od 8.000 ubijenih Bošnjaka, u javnom prostoru dogodio se incident koji je izazvao ogromno ogorčenje i talas reakcija – i to ne samo među građanima, već i među organizatorima javnih događaja.
U epicentru ove kontroverze našla se srbijanska pevačica Jelena Karleuša, poznata po svojim provokativnim nastupima, stavovima i bliskosti s režimom Aleksandra Vučića. Njen tvit, objavljen upravo na dan komemoracije, uzdrmao je regionalnu javnost i doveo do konkretnih posledica, uključujući i otkazivanje najavljenog koncerta u jednoj od najvećih diskoteka u Krajini.
Njena izjava nije ostala bez odgovora – reagovale su i poznate bh. influenserke, koje su, bez zadrške, javno osudile Karleušine reči. U nastavku teksta razložićemo celu situaciju – od izvora incidenta, preko javnih reakcija, do institucionalne osude i poruke koju ona šalje u širem društvenom kontekstu.
Sporna izjava koja je pokrenula lavinu
Na svom profilu na platformi X (nekadašnji Twitter), Karleuša je, u trenutku kada su hiljade ljudi odavale počast žrtvama Srebrenice, napisala:
“Genocid je sistematsko ubijanje djece, starih, mladih, muškaraca, žena… Redom svih da se satre sjeme. To je na prostorima Balkana doživio samo jedan narod. Srpski. I ni jedan drugi.”
Ova izjava je naišla na trenutno i snažno negodovanje, posebno iz Bosne i Hercegovine, gde je shvaćena kao revizionistička, uvredljiva i u suštini kao negacija međunarodno potvrđenog genocida. Podsećamo, genocid u Srebrenici je presuđen pred Međunarodnim sudom pravde i Haškim tribunalom, što ovu vrstu izjava čini ne samo moralno problematičnom, već i pravno diskutabilnom.
Karleuša, koja se često prikazuje kao braniteljka pravde i borac za prava, ovoga puta je – po oceni mnogih – prešla granicu koja deli lično mišljenje od javnog štetnog delovanja.
Oštre reakcije influenserki iz BiH
Nije trebalo dugo da se oglase najpoznatije influenserke iz Bosne i Hercegovine – Ilda Humić i Hana Hadžiavdagić. Njihove reakcije su bile oštre, iskrene i direktne, čime su, po oceni mnogih, izgovorile ono što su mnogi osećali.
Ilda Humić – opomena bez rukavica
Ilda Humić, poznata po svom britkom jeziku i principijelnosti, objavila je komentar kojim je razobličila Karleušinu ličnost, ponašanje i kontradikcije koje je tokom karijere pokazivala.
Njena poruka uključivala je sledeće ključne poruke:
-
Licemerje javne ličnosti koja jedno priča, drugo radi, treće misli.
-
Oportunistički odnos prema politici, javnosti i sopstvenom imidžu.
-
Ukazivanje na moralni pad osobe koja žrtvuje dostojanstvo zarad profita.
-
Kritiku zbog korišćenja javne pozornice da bi se manipulisalo najosetljivijim temama.
“Žena koja jedno priča, drugo misli, treće radi… Žena kojoj ništa nije sveto… Imati malo dostojanstva – to je valjda previše tražiti.”
Hana Hadžiavdagić – jasna i simbolična poruka
Sa druge strane, Hana Hadžiavdagić izabrala je minimalistički, ali veoma snažan pristup. Njena poruka:
“Jedino što mogu reći je da je ova ustanova spas za ovakve i ovoj slične” – uz označavanje Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
Ova izjava, iako oštra, reflektovala je duboko razočaranje i upozorila na potencijalno opasne posledice kada javne ličnosti bez odgovornosti iznose tvrdnje koje mogu podstaći netrpeljivost i narušiti društveno tkivo.
Otkazivanje koncerta – institucionalna reakcija
Najznačajnija i najkonkretnija posledica ovog skandala dogodila se u Sanskom Mostu, gde je Diskoteka Camel, jedna od najpoznatijih diskoteka u regionu, zvanično otkazala Karleušin koncert zakazan za leto 2025. godine.
U zvaničnom saopštenju, uprava kluba navela je:
“Nastup Jelene Karleuše otkazan je upravo zbog njenog javnog ponašanja i izjava na platformi X, koje smatramo neprihvatljivim i duboko uvredljivim. Niti je uputila izvinjenje, niti je pokazala kajanje – a na to ne možemo i nećemo zažmiriti.”
Takođe, u objavi se naglašava da je misija kluba da promoviše:
-
Zajedništvo
-
Ljudsko dostojanstvo
-
Poštovanje različitosti
-
Nultu toleranciju prema govoru mržnje i netrpeljivosti
Kao finalnu poruku, uprava diskoteke je navela:
“Hvala svima koji stoje uz vrijednosti koje branimo.”
Ova reakcija naišla je na pozitivne komentare širom društvenih mreža. Mnogi su pohvalili odluku da se komercijalni interes podredi etičkim principima, što je u današnje vreme retkost, ali i važan signal za sve javne ličnosti.
Ovaj slučaj ponovo nas suočava sa činjenicom da se bitka za istinu o Srebrenici još uvek vodi – ne samo u sudnicama, već i u medijima, na društvenim mrežama, koncertnim binama i u srcima običnih ljudi. Izjava Jelene Karleuše, koliko god je bila osobna i subjektivna, imala je objektivno razorne posledice, jer se nije dogodila u vakuumu – već u društvu koje još uvek nosi ožiljke rata.
Šta možemo naučiti iz ovog slučaja?
-
Istina o genocidu nije predmet debate, već činjenica potvrđena presudama međunarodnih sudova.
-
Javne ličnosti moraju biti svesne svoje moći i uticaja, jer njihove reči ne ostaju samo na internetu – one oblikuju mišljenja, ponašanje i društvenu klimu.
-
Moralna odgovornost i komercijalni uspeh nisu uvek kompatibilni – ali društvo mora birati prvo.
-
Kultura sećanja nije stvar prošlosti – to je borba za budućnost u kojoj se zločini ne ponavljaju.
-
Institucije i pojedinci koji reaguju na ovakve ispade čine razliku između pasivnog prihvatanja i aktivne borbe za istinu.
U vremenu sve češćeg relativizovanja istorijskih činjenica, svaki glas koji stane u odbranu istine – bilo da je to influenser, vlasnik diskoteke, ili običan građanin – postaje deo mozaika kolektivnog pamćenja koje ne sme da izbledi.
