Zijad Jagodić odmah dobio otkaz na fakultetu: “Ni njegov sin ne može da vjeruje”

Vest o hapšenju profesora Zijada Jagodića, zaposlenog na Univerzitetu „Kallos“ u Tuzli, izazvala je veliko iznenađenje i šok u akademskim krugovima Bosne i Hercegovine. Vijest se munjevito proširila medijima, a reakcije nisu izostale — posebno od strane vlasnika Univerziteta, Nedeljka Stankovića, koji je odmah nakon objave informacija o hapšenju preduzeo odlučne korake. U izjavi za „Dnevni avaz“, Stanković je detaljno objasnio okolnosti pod kojima je Univerzitet reagovao, kako je izgledala saradnja sa uhapšenim profesorom i kakvi su bili njegovi međuljudski odnosi tokom angažmana.

Ovaj događaj je pokrenuo brojna pitanja o sistemu kontrole i odgovornosti u visokom obrazovanju, ali i o tome kako se univerziteti nose sa kriznim situacijama koje ugrožavaju njihov ugled. U nastavku sledi sveobuhvatno prepričavanje i analiza reakcije Univerziteta, odnosa kolega prema Jagodiću, kao i implikacija koje ovaj slučaj može imati na akademsku zajednicu.

Brza i odlučna reakcija Univerziteta

Čim su se u medijima pojavile informacije o hapšenju profesora Jagodića, Upravni odbor Univerziteta „Kallos“ nije gubio vreme. Prema rečima Nedeljka Stankovića, saradnja s profesorom je odmah raskinuta. Nije bilo nikakvog čekanja na dodatne dokaze ili potvrde iz istrage — dovoljno je bilo samo saznanje da je osoba koja je povezana sa Univerzitetom privedena.

Stanković je u izjavi jasno istakao da je Jagodić bio angažovan po ugovoru na određeno vreme, konkretno samo za tekući semestar. Dakle, nije imao status stalnog zaposlenog, već je predavao po osnovu povremenih ugovora koji su se obnavljali iz semestra u semestar. Ovaj model saradnje, čest u akademskom okruženju, omogućava univerzitetima veću fleksibilnost u angažovanju predavača, ali i bržu reakciju u vanrednim situacijama poput ove.

„On je kod nas radio po ugovoru i imao je ugovor samo za ovaj semestar. Nakon što smo vidjeli medijske napise, odmah smo ga suspendovali“, izjavio je Stanković.

Ovaj potez pokazuje da je Univerzitet „Kallos“ želeo da se odmah distancira od bilo kakve povezanosti sa slučajem, čime su, prema Stankovićevim rečima, zaštitili i reputaciju ustanove, ali i mir među studentima i zaposlenima.

Šok i neverica među kolegama

U nastavku razgovora za „Avaz“, Stanković je opisao svoje lično iznenađenje i zbunjenost. „Sve nas je to iznenadilo, zaista smo potpuno zatečeni onim što smo čuli,“ izjavio je. Ovaj ton iskrene neverice provlači se kroz čitav razgovor i pokazuje koliko je celokupan akademski kolektiv bio neupućen u bilo kakve sumnjive aktivnosti svog kolege.

Na pitanje novinara da li je bilo ikakvih znakova ili naznaka koje bi ukazivale na neprimereno ponašanje profesora, Stanković je odlučno negirao bilo kakvu sumnju. Jagodić je, prema njegovim rečima, važio za vedru, komunikativnu i pristojnu osobu, koja se uklapala u kolektiv i bila omiljena među saradnicima.

Evo nekoliko ključnih opisa koje je Stanković naveo o profesoru Jagodiću:

• Uvijek je bio nasmijan i ljubazan prilikom susreta sa kolegama.

• Redovno je dolazio na časove, održavao predavanja bez kašnjenja i bez pritužbi studenata.

• Nakon nastave bi se družio s kolegama uz kafu, a zatim odlazio kući.

• Nikada nije bilo pritužbi ni od strane studenata ni od strane osoblja fakulteta.

Stanković je dodao i zanimljiv detalj: nakon hapšenja, kontaktirao je profesorovog sina, koji je, prema njegovim rečima, bio „potpuno šokiran“ i nije mogao da poveruje šta se dogodilo. Ovaj podatak daje dodatnu dimenziju priči — prikazuje situaciju iz ugla porodice koja se suočila sa javnim skandalom iznenada i bez ikakve pripreme.

Profesionalni angažman i istorijat saradnje

Prema informacijama koje je izneo Stanković, Zijad Jagodić je na Univerzitetu „Kallos“ bio prisutan već dugi niz godina. Počeo je da sarađuje sa ovom institucijom još 2013. godine, kada je i doktorirao na istom Univerzitetu.

Međutim, i pored duge saradnje, nikada nije imao stalni radni odnos. Uvek je radio na osnovu ugovora po semestru, što znači da je Univerzitet svake akademske godine samostalno odlučivao da li će obnavljati njegov angažman. Ovaj model rada bio je praktičan, ali je ujedno i pokazatelj da profesor nije bio deo stalnog nastavnog kadra.

„Nikada nije bio zaposlen za stalno – uvijek je radio po ugovoru, samo po semestrima“, objašnjava Stanković.

Jagodić je, prema njegovim rečima, dolazio samo dva puta mesečno. Tokom tih dolazaka održavao je predavanja, obavljao potrebne konsultacije sa studentima i odlazio. Upravo zbog takvog režima rada, kontakt sa kolegama bio je ograničen, što bi moglo objasniti zašto niko nije primetio ništa neuobičajeno u njegovom ponašanju.

Uklanjanje sa službenih stranica i posledice po Univerzitet

Nakon što je vest o hapšenju postala javna, Univerzitet je brzo reagovao i uklonio Jagodićevo ime i podatke sa zvaničnih kanala komunikacije. Prema rečima vlasnika, ovo je urađeno odmah nakon suspenzije, kako bi se sprečilo širenje dezinformacija i zaštitila reputacija institucije.

Takve mere, iako oštre, nisu neuobičajene u svetu obrazovanja. Kada je reč o univerzitetima, ugled i poverenje javnosti predstavljaju temelj njihovog postojanja. Svaka afera koja uključuje članove akademske zajednice može imati dalekosežne posledice po kredibilitet ustanove.

Zato su, kako Stanković ističe, preduzeli brze i odlučne korake:

1. Trenutna suspenzija profesora.

2. Raskid ugovora o saradnji.

3. Uklanjanje sa službenih web stranica i promotivnih materijala.

4. Obaveštavanje nadležnih tela unutar univerziteta o promeni statusa zaposlenog.

Ove mere su bile neophodne kako bi se očuvala transparentnost i pokazala odgovornost prema studentima, roditeljima i javnosti.

Emocionalni aspekt i međuljudski odnosi

Posebno zanimljiv deo Stankovićeve izjave odnosi se na emocionalni šok koji je događaj izazvao među zaposlenima. Naglasio je da su svi profesori i administracija bili iskreno iznenađeni i potreseni. U njihovim sećanjima, Jagodić je bio kolega koji je doprinosio pozitivnoj atmosferi na fakultetu.

„Dolazio bi, održao nastavu, popio kafu s nama i otišao. Bio je uvijek veseo i ljubazan,“ opisao je Stanković. Ove reči ukazuju da je profesor bio percipiran kao neko ko se profesionalno i lično ponašao besprekorno, što čini celu situaciju još teže shvatljivom za njegove kolege.

Uprkos svemu, Univerzitet nije dozvolio da emocije utiču na institucionalne odluke. Pravila su primenjena dosledno, iako su mnogi zaposleni verovatno želeli da saznaju više o pravoj prirodi optužbi. Takav pristup pokazuje profesionalizam i poštovanje prema zakonskim procedurama, ali i želju da se očuva objektivnost.

Slučaj profesora Zijada Jagodića na Univerzitetu „Kallos“ u Tuzli pokazuje koliko je važno da akademske institucije reaguju brzo, odgovorno i transparentno kada se suoče sa kriznim situacijama.

Reakcija Nedeljka Stankovića i rukovodstva Univerziteta bila je primer institucionalne efikasnosti: odmah nakon saznanja o incidentu, profesor je suspendovan, ugovor raskinut, a njegovo ime uklonjeno sa svih službenih spiskova. Time je jasno poručeno da Univerzitet ne želi biti povezan ni sa kakvim oblicima neetičkog ponašanja, bez obzira na to što još nisu poznati svi detalji istrage.

Ovaj slučaj takođe otvara širu raspravu o:

• potrebi za stalnim etičkim nadzorom u akademskim institucijama,

• važnosti preventivnih mehanizama i evaluacije kadra,

• kao i o odgovornosti menadžmenta da brzo i transparentno deluje u kriznim okolnostima.

Na ličnom planu, priča o šoku porodice i kolega podseća da svaka afera ima i ljudsku dimenziju. Iza svake vesti stoje ljudi koji su pogođeni, iznenađeni i emotivno potreseni. Upravo zato je profesionalna distanca, ali i saosećanje, ključni balans koji akademska zajednica mora održavati.

U konačnici, iako je ovaj događaj bacio senku na ime jednog profesora, Univerzitet „Kallos“ je postupio u skladu s načelima odgovornosti i etičnosti. Brza reakcija, jasna komunikacija i institucionalna doslednost ostali su glavni pokazatelji da obrazovne ustanove mogu i moraju delovati kao primer društvenog integriteta, čak i u trenucima neizvesnosti i krize.