Emotivno finale emisije “Nikad nije kasno”: Poruka Dragane Katić Žiki Jakšiću

 Veče puno emocija i odsustvo koje se osećalo

Veče finala muzičkog takmičenja “Nikad nije kasno” proteklo je u duhu emocija, nostalgije i dubokog poštovanja prema čoveku koji je godinama bio njegov stub. Iako je publika bila uzbuđena povodom proglašenja novih pobednika, jedan detalj je svima zapao za oko – izostanak Žike Jakšića, čoveka čije ime se gotovo sinonimno vezuje za ovaj šou.

Uprkos njegovom fizičkom odsustvu, njegov duh i prisustvo osetili su se u svakom trenutku večeri. Na samom početku emisije, prisutnima se obratila voditeljka Dragana Katić, čiji je govor bio dirljiv, iskren i pun ljubavi. Njene reči nisu ostavile ravnodušnim ni publiku ni gledaoce kraj malih ekrana.

Veče sa praznim mestom, ali punim srcima

Žika Jakšić – duša “Nikad nije kasno”

Za sve one koji prate emisiju “Nikad nije kasno”, Žika Jakšić je više od voditelja – on je kreator, idejni tvorac i emotivni pokretač cele emisije. Njegovo prisustvo u svakoj sezoni bilo je konstanta, a njegov energični i topli pristup kandidatima davao je takmičenju poseban ton.

Zato nije iznenađujuće što je njegovo odsustvo u finalnoj emisiji izazvalo snažne emocije. Žika se, kako su mediji ranije preneli, već neko vreme bavi zdravstvenim izazovima, i upravo iz tih razloga nije mogao da prisustvuje ovoj važnoj večeri.

Dragana Katić: Reči koje su dirnule sve

Na samom otvaranju finalne emisije, Dragana Katić je sama izašla na binu. Već ta scena – bez Žike pored nje – bila je vizuelno snažna poruka. Iako je program nastavljen kao i obično, Dragana se brzo obratila svima, a posebno Žiki Jakšiću.

Njene reči bile su više od formalnog uvoda – bile su poruka prijatelju, kolegi, saborcu. U obraćanju koje je ispunilo studio emocijama, Dragana je rekla:

“Primetili ste da sam ovde izašla sama i da imam jedno veliko nedostajanje večeras, kao i vi poštovani gledaoci. Iz opravdanih razloga, autor ovog emotivnog broda, koji uspešno plovi već 10 godina, Žika Jakšić, večeras nije sa nama, ali nas sada gleda. Žiko, iz studija, slušaj koliko te volimo, nemoj da plačeš.”

Ove reči su izazvale snažnu reakciju – ne samo među publikom u studiju, već i kod gledalaca koji su putem televizije pratili prenos. Toplina, saosećanje i poštovanje pretočeni u nekoliko rečenica svedočili su o tome koliko je Žika važan svima uključenima u projekat.

“Nikad nije kasno” – više od muzičkog takmičenja

Emisija “Nikad nije kasno” tokom svojih deset godina postojanja izgradila je svojevrsni kultni status na srpskoj televizijskoj sceni. Njena posebnost ogleda se u tome što daje šansu zrelim ljudima da ostvare svoje muzičke snove, bez obzira na godine, prethodne prilike ili životne okolnosti.

Žika Jakšić je, kao idejni tvorac, stajao iza koncepta koji je hiljadama ljudi omogućio da se ponovo osete vrednima, talentovanima i primećenima. Kroz godine rada, emisija je promovisala:

• Ljudsku priču i autentičnost kandidata

• Podršku porodice, prijatelja i zajednice

• Uvažavanje zrelosti, iskustva i emocije

• Ljubav prema muzici kao pokretač promene

U tom svetlu, Draganin govor nije bio samo poruka prijatelju – bio je emocionalno priznanje čoveku koji je promijenio živote mnogih. Iako ga fizički nije bilo, Žikino prisustvo se osetilo u svakoj noti i svakoj priči kandidata.

Prazno mesto kao simbol: Kad tišina govori više od reči

U studiju se mogao osetiti i osećaj tihe tuge, koji je obavijao ceo prostor. Ipak, ta tišina nije bila depresivna – bila je puna poštovanja i nade. Ona je govorila: “Nedostaješ nam, ali te čekamo.”

Mnogi su u Dragani videli simbol timskog duha i prijateljstva. Ona je govorila ne samo u svoje ime, već i u ime čitave produkcijske ekipe, kandidata, članova žirija i publike. Njena rečenica: “Nemoj da plačeš” bila je, u stvari, pokušaj da se u teškoći zadrži vedrina koja je uvek krasila “Nikad nije kasno”.

 Lekcija o prisustvu, čak i kad fizički izostanemo

Finale “Nikad nije kasno” 2025. godine ostaće upamćeno po iskrenim emocijama i snazi zajedništva. Iako se činilo da nešto nedostaje, veče je pokazalo da prava prisutnost ne zavisi od fizičkog dolaska.

Žika Jakšić, iako nije sedeo u studiju, bio je svuda oko njih: u sećanjima, u emocijama, u suzama kandidata, u muzici koja se slivala iz duše svakog takmičara.

U eri brzog tempa, površnih medijskih sadržaja i često isforsiranih emocija, ovakva autentična večer podseća nas da su ljudski odnosi ono najvrednije što imamo. Dragana Katić nije samo pročitala uvod – ona je izgovorila istinu u ime svih nas: da se ljudi koji su menjali naše živote ne zaboravljaju. Da se njihovo odsustvo oseća. I da ih volimo – uvek.

Pouke koje nosimo iz ove večeri:

• Prava prisutnost ne zavisi od fizičkog prisustva

• Prijateljstvo i kolegijalnost imaju moć da iscele

• Empatija i iskrena reč jače su od bilo koje scenografije

• Muzika ostaje, čak i kad izvođač na trenutak utihne