Novi početak za porodicu Stojanović: Snaga volje, podrške i ljubavi

U srcu sela Bosce, smeštenog u blizini Kosovske Kamenice, devetočlana porodica Zorana Stojanovića uskoro će napraviti veliki korak – useljenje u svoj novi dom. To će označiti kraj jednog izuzetno teškog poglavlja koje su obeležili gubitak, siromaštvo i život u neizvesnosti. Njihova prethodna kuća izgorela je do temelja usled kvara na elektro-instalacijama, ostavivši ih bez krova nad glavom. Ipak, zahvaljujući humanim ljudima iz organizacije “Srbi za Srbe”, ova porodica će konačno dobiti ono što im je najviše nedostajalo – topli dom.

Ova priča nije samo o fizičkoj obnovi doma, već i o emocionalnoj i duhovnoj snazi jedne porodice koja se nije predala, bez obzira na sve nedaće koje su je zadesile.

Početak tragedije i suočavanje sa realnošću

Pre više od godinu dana, Zoran Stojanović, otac osmoro dece, izgubio je sve što je imao u požaru koji je progutao njegovu porodičnu kuću. Uzrok tragedije bio je kvar na instalacijama, ali posledice su bile mnogo dublje – ostali su bez doma, bez sigurnosti, bez osnovnih uslova za život.

„Niko nije hteo da izda kuću višečlanoj porodici, posebno ne onoj u kojoj je jedno dete teško bolesno.“
Ove reči Zorana oslikavaju težinu situacije. Njegova ćerka, mala Nataša, boluje od teškog oblika cerebralne paralize, što dodatno otežava svakodnevicu. Zoran i njegova deca privremeno su bili smešteni u kući njegovog ujaka, ali ni to nije predstavljalo trajno rešenje.

Da stvar bude teža, Zoranova supruga, takođe po imenu Nataša, napustila je porodicu pre više od tri godine. Preselila se u drugo selo i, kako Zoran kaže, nikada se više nije osvrnula na decu. Ta činjenica je duboko ranila kako njega, tako i decu, koja majci više ne žele da vide lice.

Nova kuća – simbol nade i istrajnosti

Zahvaljujući udruženju “Srbi za Srbe”, koje godinama pomaže porodicama u teškim situacijama, Stojanovići će uskoro dobiti novi dom. U pitanju je višespratna kuća, opremljena nameštajem, neophodnim kućnim aparatima i osnovnim namirnicama koje će im biti dovoljne za bar mesec dana.

Prema informacijama koje su dobili, kuća će biti kompletno nameštena, što znači:

• Krevete i druge komade nameštaja za decu

• Kuhinjske aparate i osnovne potrepštine

• Namirnice za minimum mesec dana

• Kućne potrepštine poput posteljine i garderobe

Iako je srećan zbog nove kuće, Zoran čuva i ono malo pokućstva koje je ostalo neizgorelo. Nada se da će jednog dana uspeti da obnovi staru kuću, kao simbol prošlosti koju ne želi zaboraviti, bez obzira na bol koju nosi.

Sam protiv svega – Zoranova svakodnevna borba

Zoran nije samo otac – on je i majka, i hranitelj, i borac. Sam podiže osmoro dece, a uz sve izazove, uspeo je da sačuva zdrav razum. Posebno ističe da mu je briga o Nataši, koja zahteva stalnu negu, i fizički i emotivno najteža, ali istovremeno i najvažnija.

Njegova snaga ogleda se u rečenici:
„Uspeo sam da sačuvam to malo mozga što mi je ostalo – zbog dece.“

Iako je bio primoran da prihvati razne fizičke poslove kako bi ih prehranio, Zoran se nikada nije stideo nijednog zadatka. Bavi se i stočarstvom – čuva dve krave, koristi napuštene livade u selu kako bi imao dovoljno hrane za njih i mleko za decu. Takođe, ističe da redovno koristi pomoć Narodne kuhinje, bez koje mnogi meseci ne bi bili preživljeni.

Podrška dece i snaga zajedništva

Uprkos teškom životu, Zoran s ponosom govori o svojoj deci. Najstarija ćerka, Jelena, zaposlila se kao medicinska sestra u Zdravstvenom centru u Gnjilanu. To ne samo da je ogromna pomoć za porodicu, već je i važna za lečenje Nataše, jer je zdravstvena briga sada dostupnija.

Pored Jelene, ponosno govori i o:

• Bliznakinjama Maji i Ani

• Ivani, Milici i Kristini

• Petogodišnjem Milošu

• I naravno, maloj Nataši, kojoj svi pružaju neizmernu ljubav i pažnju

„Ne damo Natašu da nam je smeste u dom. Pa makar prosili!“ – odlučno kaže Zoran, naglašavajući neraskidivu porodičnu vezu.

Deca su bila ta koja su odbila majčin pokušaj da dođe i vidi novu kuću. Njihova odluka je jasna: „Ostavila nas je kad nam je bilo najteže.“

Snaga dobrih ljudi – donacije koje menjaju živote

Kroz celu priču provlači se snažan element solidarnosti i humanosti. Ljudi iz celog sveta, kako kaže Zoran, redovno uplaćuju donacije koje pomažu porodici da opstane. Bez tih uplata, mnogi meseci ne bi bili preživljeni.

Udruženje “Srbi za Srbe” nije samo pokrenulo gradnju nove kuće, već je i primer organizovane humanosti koja ima ogroman uticaj na svakodnevni život ljudi u nevolji. Zoran planira da, čim se usele, redovno proverava električne instalacije, kako se nesreća koja ih je već jednom zadesila nikada više ne bi ponovila.

Priča o porodici Stojanović nije samo priča o siromaštvu ili tragediji. To je priča o nepokolebljivoj volji, o borbi za dostojanstven život, o ljubavi između oca i dece, i iznad svega, o moći zajedništva i ljudske solidarnosti.

U trenutku kada su bili na ivici egzistencije, pružena im je ruka spasa. Zoran, uprkos napuštenosti, neimaštini i svakodnevnim izazovima, uspeva da sa osmoro dece vodi ispunjen i čestit život, oslanjajući se na skromnost, rad i pomoć dobrih ljudi.

Njihova nova kuća nije samo zidovi i krov – to je nova nada, novo poglavlje, simbol da borba ima smisla i da humanost još uvek postoji.