Dana 10. septembra 1976. godine, nebo iznad malog mesta Vrbovec, nedaleko od Zagreba, postalo je svedok jedne od najstrašnijih vazdušnih tragedija u istoriji bivše Jugoslavije, ali i šire. Dva komercijalna aviona – jedan jugoslovenske kompanije Inex Adria, a drugi britanske kompanije British Airways – sudarila su se u letu, što je dovelo do katastrofe koja je odnela živote svih 176 osoba u oba aviona.
Ova nesreća, iako se dogodila pre više od četiri decenije, ostala je duboko urezana u kolektivnoj svesti naroda regiona, ali i u arhivama svetske vazduhoplovne bezbednosti, kao jedan od najređih i najstrašnijih slučajeva direktnog sudara aviona u vazduhu.
Geopolitički kontekst i preopterećenost vazdušnog prostora
U to vreme, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija se nalazila u specifičnom političkom položaju. Kao država koja je bila na raskršću između istočnog bloka predvođenog Sovjetskim Savezom i zapadnog sveta, Jugoslavija je predstavljala neutralnu teritoriju za vazdušni saobraćaj. Mnoge zapadne avio-kompanije, zbog tadašnjih političkih tenzija, nisu mogle da koriste vazdušni prostor zemalja Istočne Evrope, pa su često preletale upravo teritoriju SFRJ.
Taj podatak je ključan za razumevanje tragedije jer pokazuje da je vazdušni saobraćaj iznad Jugoslavije bio izuzetno gust, što je dodatno opteretilo tadašnju kontrolu letenja, posebno kada se uzme u obzir činjenica da je tehnološka opremljenost bila na niskom nivou, a broj stručnjaka nedovoljan.
Letovi koji su kobno ukrstili svoje rute
-
Jugoslovenski avion DC-9 kompanije Inex Adria poleteo je iz Splita ka Kelnu, noseći 113 osoba – uključujući pet članova posade i 108 putnika.
-
Britanski Trident 3B kompanije British Airways krenuo je iz Londona ka Istanbulu, sa 63 osobe na letu – devet članova posade i 54 putnika.
Oba aviona su bila pod komandom iskusnih pilota, sa više od 10.000 sati letenja iza sebe. Na prvi pogled, činilo se da ništa ne može poći po zlu.
Kobna komunikacija sa kontrolom letenja
Dramatične poslednje rečenice između kontrolora letenja u Zagrebu i pilota leta JP550 (Inex Adria) ostaće zauvek zabeležene u istoriji:
„Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba.“
Ono što sledi su sekunde nesporazuma, tokom kojih kontrolor pokušava da objasni da se ispred aviona nalazi drugi let na 335 nivoa, dok pilot potvrđuje da će ostati na 330 nivou. Taj kratki dijalog bio je poslednji kontakt sa avionom Adrije.
U 10:14:41, dogodio se direktan sudar na visini od 10.000 metara, pri brzini od čak 900 km/h.
Trenutak udara i raspad u vazduhu
Tehnička istraga kasnije je potvrdila da je levo krilo jugoslovenskog aviona u potpunosti preseklo kabinu pilota i prednji deo trupa britanskog aviona. U tom trenutku dolazi do eksplozivne dekompresije, koja je momentalno uništila Trident.
Britanski avion je izgubio prednji trup, udario repom o zemlju, a zatim proklizao po tlu, dok je DC-9 zbog velikog oštećenja zaronio nosom prema zemlji i udario desnim krilom o tlo. Ishod je bio isti – niko nije preživeo.
Svedočenja i horor na zemlji
Prvi ljudi koji su stigli na lice mesta, uključujući i jednog policajca, opisivali su stravične prizore. Naveo je da je u blizini olupine britanskog aviona video bebu koja je pokazivala znake života, ali, kako kaže, “čak i da je hitna stigla istog trenutka, bilo bi kasno da je spasu.”
Građani Vrbovca, koji su tog dana posmatrali nebo, govorili su o:
-
glasnoj eksploziji, nalik udaru groma,
-
padanju dva aviona – jedan pravolinijski, drugi u spirali,
-
padanju tela i delova aviona iz neba,
-
ličnim stvarima putnika koje su bile razbacane kilometrima unaokolo.
Neki svedoci su rekli da su videli ljudska tela presečena na pola, neka još vezana za sedišta. Te slike su, kako kažu, ostavile duboke psihičke posledice na one koji su ih doživeli.
Greške kontrole letenja i odgovornost
Zvanična istraga pokazala je da je glavni uzrok tragedije bio u greškama kontrole letenja u Zagrebu. Iako su bili svesni da je saobraćaj u tom trenutku gust, tehnologija koju su koristili bila je zastarela, a hronično je nedostajalo obučenog osoblja.
Gradimir Tasić, tada 28-godišnji kontrolor letenja, proglašen je krivim i osuđen na sedam godina zatvora. Međutim, zbog solidarnosti kolega i činjenice da je radio tri dana uzastopno po 12 sati, kazna mu je smanjena.
Taj podatak dodatno svedoči o institucionalnim propustima, a ne samo o individualnoj odgovornosti.
Sećanja i posledice
Ova avionska nesreća je:
-
najveća tragedija u istoriji British Airways-a,
-
jedna od najtragičnijih u istoriji bivše Jugoslavije,
-
i dalje upisana u analima međunarodne vazduhoplovne bezbednosti.
Većina poginulih bila je iz Zapadne Nemačke, što je izazvalo značajnu pažnju u nemačkim i svetskim medijima. Porodice stradalih su godinama posle nesreće posećivale mesto pada, ostavljale krstove i vence, i održavale sećanje na svoje najmilije.
Pravna borba decenijama kasnije
Više od četiri decenije kasnije, vođeni su sudski postupci u Srbiji – državi koju je Ustavni sud definisao kao jednog od pravnih naslednika SFRJ. Radi se o tužbama za naknadu štete, koje su podnete porodicama nastradalih.
Tragedija iznad Vrbovca ostaje jedan od najpotresnijih podsetnika na važnost vazduhoplovne bezbednosti, ali i na to koliko je tanka linija između rutinskog leta i katastrofe sa nesagledivim posledicama. U tom trenutku, sve je zavisilo od nekoliko sekundi, jedne rečenice, jedne pravovremene upute – koje su izostale.
Ova nesreća ne govori samo o avionskim propustima, već i o ljudskim greškama u sistemu koji nije bio spreman da odgovori zahtevima modernog vazdušnog saobraćaja. Iza brojeva i tehničkih termina krije se 176 izgubljenih života, stotine ožalošćenih porodica i hiljade onih koji su tu tragediju nosili kao duševni teret.
Sećanje na ovu katastrofu, kroz svedočenja, suđenja i skromne spomenike, ostaje opomena – da nijedan sistem nije savršen, ali da odgovornost za bezbednost ljudi u vazduhu nikada ne sme biti kompromitovana.
