U vremenu kada se često očekuje da žene prate tradicionalne obrasce ponašanja i zanimanja, pojavljuju se pojedinci koji svojim načinom života razbijaju predrasude i ruše stereotipe. Jedna od njih je Sandra Bojanić, dvadesetsedmogodišnjakinja iz malog sela Dragalj, nedaleko od Kotora. Dok mnoge njene vršnjakinje biraju karijere u gradovima, bave se kancelarijskim poslovima ili pronalaze zadovoljstvo u porodičnom životu, Sandra je izabrala sasvim drugačiji put — put slobode, fizičkog rada i autentičnosti.

Ona nije tipična devojka po ustaljenim društvenim merilima: ne voli kuhinju, ali zato uživa u poslovima koji se smatraju “muškim”. Siječe drva, obrađuje šumu, tovari i vozi teret. U svetu gde je često ženama namenjena uloga “nježnijeg pola”, Sandra pokazuje da snaga, odlučnost i nezavisnost ne poznaju pol. Njena priča je i ispovest o slobodi izbora i svedočenje o hrabrosti da se živi po sopstvenim pravilima.

Život žene koja ruši granice

Sandra svakodnevno radi ono što bi mnogi muškarci smatrali teškim fizičkim poslom. Ona siječe šumu, pila drva, cijepa, tovari i vozi kamione drveta. Njena rutina ne poznaje reči “ne mogu” ili “teško mi je”. Kako sama kaže, „Posječem kamion drveta, onda radim oko kuće, ta ista drva pilam i cijepam, tovarim, vozim dalje i prođe dan.”

Takav način života zahteva veliku fizičku spremnost, ali i mentalnu snagu. Dok mnogi zaziru od posla koji prlja ruke i traži znoj, ona u tome pronalazi smisao i slobodu. Za Sandru, biti svoj gazda znači više od samostalnog zanimanja — to je simbol lične nezavisnosti. „Ne mogu da trpim šefove iznad glave, tako da sam ja sama svoj gazda”, iskreno priznaje.

U njenom svetu nema hijerarhije, nema naređenja — postoji samo rezultat rada i osećaj zadovoljstva kad se dan završi sa spoznajom da je sve postigla sama.

Odnos prema kuhinji i očekivanjima društva

Zanimljivo je da je Sandra završila školu za kuhara, ali, uprkos tome, kuhinju ne voli. Ona otvoreno kaže da kuvanje nije njen svet i da se u njemu ne oseća ispunjeno. „Ne, kuhinja, to nikako. Tražim momka koji zna da skuha i opere. Eto, toliko.” Ovom izjavom jasno poručuje da odbacuje stereotipnu podelu uloga u domaćinstvu.

Za razliku od mnogih žena koje su naviknute da same brinu o svim kućnim poslovima, Sandra traži partnera koji ume da kuva i održava red u kući. Njena otvorenost u vezi s tim izazvala je veliku pažnju — ne zbog provokacije, već zbog iskrenosti. Ona ne traži idealnog muškarca, već osobu s kojom može deliti obaveze, a ne ih nositi sama.

Na duhovit način, Sandra dodaje da njen budući partner mora biti i vredan, jer u šali kaže: „Neka se neko javi ako misli da se uda, ja ću da se ženim. Ako misli neki da se uda, neka se slobodno javi.” Iako su njene reči duhovite, iza njih se krije poruka: ljubavni i partnerski odnosi ne treba da se temelje na očekivanjima društva, već na ravnopravnosti i uzajamnom poštovanju.

Humor i životna energija

Jedna od najlepših osobina koje se mogu uočiti kod Sandre jeste smisao za humor. Ona se, uprkos fizički teškom poslu i izazovima svakodnevice, ne odriče smeha. Njen vedar duh vidi se i u rečenici kada kaže da njen izabranik “mora raditi da ne bi dobio batine”.

Naravno, ta izjava je izrečena u šali, ali u sebi nosi poruku o važnosti odgovornosti i truda u zajedničkom životu. Sandra ne traži luksuz, status ili bogatstvo — traži partnera koji zna da se potrudi i da bude ravnopravan.

Njena energija, neposrednost i autentičnost podsećaju da sreća ne dolazi iz konvencija, već iz sposobnosti da se živi u skladu sa sobom. Ona uspeva da bude i ozbiljna radnica i vesela žena koja zna da uživa u životu.

Sloboda i ljubav prema prirodi

Život u selu Dragalj, okružen šumom i planinskim pejzažima, oblikovao je njen karakter. Dok mnogi maštaju o gradu, luksuzu i brzom ritmu, Sandra bira prirodu. Tišina, miris drveta i vetar koji nosi hladnoću sa brda — to je njen svet.

Za nju, šuma nije samo mesto rada, već i prostor mira. Tamo nalazi ravnotežu između fizičkog napora i unutrašnje smirenosti. U svetu gde mnogi tragaju za srećom kroz potrošnju i društveno priznanje, Sandra je nalazi u jednostavnosti.

Njena priča nas uči da priroda može biti učitelj, da fizički rad oplemenjuje dušu i da prava sloboda postoji onda kada se ne zavisi od sistema, šefova i tuđih očekivanja.

Izlazak i društveni život

Iako njen dan često počinje rano i završava kasno, Sandra ne propušta priliku da se opusti i zabavi. „Kada izađem, ne umijem ući u kuću”, kaže uz osmeh. Ta rečenica otkriva da je, pored radne energije, poseduje i veliku životnu radost.

Njoj nije strano druženje, muzika i veselje. Naprotiv, balans između rada i zabave za nju je ključan. Na taj način uspeva da sačuva pozitivnu energiju i da ne dozvoli da svakodnevni napori uguše njenu spontanost.

Ključne osobine Sandrine ličnosti

Kako bismo bolje razumeli njen karakter, izdvajamo nekoliko osobina koje je definišu:

1. Samostalnost – Sandra je naučila da se osloni isključivo na sebe i svoje sposobnosti.

2. Snaga i izdržljivost – fizički i mentalno spremna da se suoči sa izazovima.

3. Autentičnost – ne pokušava da se uklopi u društvene kalupe.

4. Smisao za humor – ume da se našali na sopstveni račun i da život ne shvata previše ozbiljno.

5. Pragmatičnost – jasno zna šta želi od života i partnera.

6. Sloboda kao vrednost – njen najveći luksuz je mogućnost da sama odlučuje o svom vremenu i načinu života.

Ove osobine je izdvajaju od proseka i čine njen lik inspirativnim primerom hrabre žene iz ruralne sredine koja ne pristaje na ograničenja.

Priča o Sandri Bojanić nije samo zanimljiv medijski zapis o jednoj nesvakidašnjoj devojci iz Crne Gore — to je priča o slobodi, snazi i autentičnosti. Njena svakodnevica, iako teška, odiše dostojanstvom i jednostavnošću. Ona ne pokušava da impresionira, već samo da bude svoja.

U svetu prepunom površnosti, gde se vrednosti često mere lajkovima i statusom, Sandra pokazuje da prava sreća dolazi iz iskrenog rada, samopouzdanja i ljubavi prema onome što radiš. Ona je simbol generacije žena koje ne traže da budu shvaćene kroz prizmu roda, već kroz prizmu sposobnosti i volje.

Njene izjave, iako ponekad duhovite, nose dublje značenje — da je vreme da se redefinišu rodne uloge, da muškarci i žene mogu deliti i fizički rad i kućne poslove, da svako ima pravo da pronađe svoje mesto, bez obzira na to da li ono podrazumeva kuhinju ili šumu.

Na kraju, Sandrin smeh i energija pokazuju da život, ma koliko bio naporan, može biti ispunjen radošću ako ga živimo onako kako želimo. Njena priča nas podseća da snaga žene ne leži u onome što društvo očekuje od nje, već u hrabrosti da bude ono što jeste.