Kako je Aca Lukas izbegao vojsku: Priča o mitu, korupciji i psihijatrijskoj klinici

Uvod

Poznati pevač Aca Lukas oduvek je bio figura koja intrigira javnost, ne samo svojim muzičkim uspesima već i svojim burnim privatnim životom. Njegova iskrenost i spremnost da otvoreno govori o kontroverznim temama donela mu je i simpatije i osude. Jedna od najnovijih priča koju je podelio dodatno je zapalila interesovanje javnosti – ispričao je kako je uspeo da izbegne obavezno služenje vojnog roka u bivšoj Jugoslaviji. Ova priča, protkana detaljima mita, korupcije i psihijatrijskih procena, osvetljava jednu potpuno drugačiju stranu realnosti iz tog perioda.

Početak problema: Poziv za vojsku

U momentu kada je Aca Lukas već uveliko gradio svoju muzičku karijeru i imao niz obaveza, stigla je vest koja mu je unela nemir. Naime, na vrata mu je zakucao poziv za vojsku. Bio je određen da služi vojni rok u Virovitici, i to za svega petnaest dana.

Sam Lukas prisetio se te situacije rečima:

“Zvoni mi neko na vrata, uručuju mi poziv i kažu da moram da idem. Za 15 dana sam trebao u Viroviticu.”

Tadašnji period njegovog života bio je ispunjen svirkama, nastupima, ali i privatnim obavezama. Njegova tadašnja devojka bila je trudna, što je dodatno otežavalo situaciju. Sve ovo činilo je vojsku potpuno neprihvatljivim izborom za njega.

Na regrutaciji, Lukas je bio svrstan u pešadiju, što je značilo da je bio prepoznat kao fizički sposoban i spreman vojnik. Upravo tu počinje njegova borba da izbegne služenje vojnog roka.

Potraga za izlazom: Prvi koraci ka rešenju

Suočen sa neminovnošću odlaska u vojsku, Lukas je počeo da razmatra sve moguće načine da to izbegne. Rešenje mu je došlo sasvim neočekivano, zahvaljujući jednoj prijateljici koja mu je dala ključni savet – da potraži pomoć kod određenog doktora u Padinskoj skeli.

Tako počinje niz događaja koji oslikavaju koliko je korupcija u to vreme bila prisutna i koliko je, ako si imao novac i veze, bilo moguće „preskočiti“ obaveze koje su bile neizbežne za većinu građana.

Korupcija na delu: 20.000 evra za slobodu

Pevač nije dugo oklevao. Susreo se sa doktorom, i dogovor je brzo postignut. Cena oslobođenja od vojne obaveze bila je – 20.000 evra. Ogromna suma, naročito za to vreme, ali za Lukasa je to bila cena koju je bio spreman da plati.

Doktor mu je ponudio vrlo jednostavno rešenje:

“Mogu da te primim na psihijatrijsku kliniku da ležiš, dok to ne prođe.”

Tako je Lukas završio u bolnici, formalno na lečenju, i započeo proces kojim će trajno izbeći vojnu službu. Naravno, sve je izgledalo kao regularna procedura, iako je bilo očigledno da se iza kulisa odigrava potpuno drugačija igra.

Proces lečenja: Formalnosti i testovi

Tokom boravka na psihijatrijskoj klinici, Lukas je morao da ispunjava sve potrebne formalnosti kako bi ceo proces izgledao legalno i uverljivo. To je podrazumevalo:

• svakodnevne dolaske na kontrolu,
• druženje i ispijanje kafe sa doktorima,
• podvrgavanje različitim testiranjima.

Jedan od testova koji je morao da prođe bio je test inteligencije. Iako je ceo proces bio deo dogovora, rezultati su pokazali nešto što ni on sam nije očekivao – njegov IQ rezultat iznosio je čak 160.

Na ovaj način, Lukas je uspešno završavao sve faze formalne procedure, čime se sve više približavao svom cilju – trajnom oslobađanju od vojske.

Odlazak pred komisiju: Poslednji korak

Konačni korak bila je vojna komisija, pred kojom je morao da se pojavi nakon bolničkog „lečenja“. Ključno pitanje koje su mu postavili bilo je vezano za lekove koje je navodno koristio tokom boravka u bolnici.

Lukas je tada, pomalo nespretno, odgovorio da ne zna koje lekove je pio, što je bacilo senku sumnje na celu njegovu priču. Ipak, i pored toga, konačna odluka komisije bila je – oslobađanje.

Kako sam Lukas prepričava:

“Izlazi tada poručnik koji je bio na komisiji i kaže mi da sam oslobođen doživotno.”

Na taj način, ceo proces je uspešno završen i pevač je trajno oslobođen vojne obaveze.

Zaključak: Slika sistema kroz ličnu priču

Priča Ace Lukasa o izbegavanju vojske otkriva širu i dublju priču o tadašnjem društvu i sistemu u kojem su mito i korupcija bili gotovo svakodnevna pojava. Njegov slučaj je samo jedan od mnogih primera koji pokazuju koliko su novac, veze i poznavanje „pravih ljudi“ mogli promeniti tok nečijeg života.

Dok su hiljade mladih ljudi odlazile da služe vojni rok, suočavajući se sa svim teškoćama koje je to nosilo, neki su, poput Lukasa, uspevali da pronađu način da te obaveze izbegnu. Cena tog izbegavanja, iako visoka, za njega je bila prihvatljiva – 20.000 evra mu je donelo ono što je želeo: slobodu da nastavi da gradi svoju karijeru i vodi svoj život po sopstvenim pravilima.