Ispovest muzičke zvezde o zakulisnim dešavanjima u popularnom takmičenju
U svetu muzičkih takmičenja, retko kada čujemo tako iskrene i nefiltrirane izjave kao što je to učinio Aca Lukas u svom nedavnom gostovanju na podkastu “Lazarov”. Njegove reči osvetljavaju drugačiju stranu najpoznatijeg regionalnog šou-programa — “Zvezde Granda”. Ovaj format, koji je godinama važio za odskočnu dasku mladih talenata, prema Lukasu, odavno je izgubio svoju suštinu. Njegova izjava izazvala je talas komentara u javnosti jer ne samo da se osvrnuo na propadanje osnovne ideje takmičenja, već je ukazao i na lične odnose i dinamiku među članovima žirija.
U nastavku sledi sveobuhvatno prepričavanje njegovog izlaganja, koje osvetljava mnoge skrivene aspekte ovog televizijskog fenomena.
Kritički pogled na “Zvezde Granda” i pozadina šou-biznisa
1. Od talenta do zabave – izgubljena svrha emisije
U podkastu, Lukas otvara temu prisustva u žiriju sa dozom razočaranja. Istakao je da se originalna zamisao emisije potpuno izgubila. Program, koji je u početku zamišljen kao platforma za izgradnju novih muzičkih karijera, postao je – kako kaže – više komedija nego audicija.
“Forma tog takmičenja se izgubila u drugim segmentima.”
Ovom rečenicom započinje Lukas svoju kritiku. Prema njegovim rečima, umesto da fokus ostane na mladim i talentovanim izvođačima, emisija je evoluirala u prostor za medijske egzibicije članova žirija. Umesto da bude alat za lansiranje zvezda, postala je šou koji se sve više prati zbog svađa, humora i neozbiljnosti žirija, među kojima su i on sam, Jelena Karleuša i drugi.
Ključni problem, prema Lukasu, leži u tome što takmičari više nisu u fokusu. Umesto da se javnost interesuje za njihov razvoj, gledanost se oslanja na dinamične interakcije i međusobne doskočice između žirija.
2. Takmičari kao prolazne figure
Lukas dodatno elaborira da su novije generacije takmičara postale gotovo neprimetne u širem kontekstu estradne scene. Ističe kako se seća samo nekolicine pobednika iz prvih sezona, koji su, prema njegovom mišljenju, zaista uspeli da izgrade muzičke karijere. Međutim, kada su u pitanju noviji pobednici, čak i ne zna ko su oni.
“Poslednjih godina ako se sećam nekog pobednika, ovde me preseci.”
Ova izjava jasno ukazuje na njegovu frustraciju zbog toga što se takmičenje ne bavi ozbiljno negovanjem karijera svojih kandidata. Umesto da ih vodi kroz proces građenja identiteta i promocije, Grand produkcija, kako on tvrdi, zanemaruje dugoročni razvoj muzičkih talenata.
3. Isticanje pojedinaca: Džejla Ramović kao primer
U okviru svog izlaganja, Lukas se osvrnuo i na primer Džejle Ramović, mlade pevačice koja je pobedila u jednoj od sezona “Zvezda Granda” i koja je, prema mnogima, imala izuzetno zapažen nastup tokom celog takmičenja.
Ipak, Lukas tvrdi da njena popularnost nije isključivo rezultat muzičkog talenta. On navodi da je ključni faktor njene prepoznatljivosti bila vanmuzička veza s Marijom Šerifović, jednom od članica žirija i njenom mentorkom tokom takmičenja.
“Džejla Ramović da nije imala neku vanmuzičku priču sa Marijom Šerifović ne bi ni ona bila toliko popularna.”
Na ovaj način, Lukas dovodi u pitanje autentičnost uspeha i implicira da se uspeh u ovom formatu često bazira na medijskoj pažnji i ličnim odnosima, a ne isključivo na talentu i trudu.
Lista ključnih kritika koje je Lukas izneo u podkastu
Evo sažetka ključnih stavova koje je Aca Lukas podelio tokom gostovanja:
-
Takmičenje je izgubilo fokus na takmičare, a pažnja publike preusmerena je na zabavu i međusobne odnose članova žirija.
-
Nema kontinuiteta u promociji pobednika, već većina učesnika nestaje iz javnosti nakon završetka sezone.
-
Zvezde se ne stvaraju sistematski, već sve češće zahvaljujući skandalima, poznanstvima ili medijskim narativima.
-
Primer Džejle Ramović korišćen je kao ilustracija kako vanmuzički faktori mogu uticati na popularnost.
-
Grand produkcija, prema njegovim rečima, više ne obavlja ulogu mentora i promotera talenata, već gura zabavu u prvi plan.
Šta Lukasova kritika otkriva o estradi danas?
Iako su njegove reči oštre i direktne, Aca Lukas je otvorio prostor za važnu diskusiju o ulozi muzičkih takmičenja u savremenom društvu. Njegova izjava ne treba se posmatrati samo kao još jedna kontroverzna izjava u nizu, već kao upozorenje na sistemske slabosti jednog od najgledanijih formata u regionu.
Takmičenja poput “Zvezde Granda” trebalo bi da budu odskočna daska za talente, mesto gde se gradi autentična muzička scena, a ne poligon za rijaliti i lične promocije članova žirija. Ako se izgubila nit između takmičenja i muzičke industrije, postavlja se pitanje: da li ovi formati i dalje imaju svrhu?
Lukasovo svedočenje, iako subjektivno, poziva na preispitivanje celokupnog muzičkog mehanizma u kojem su, kako tvrdi, mladi umetnici svedeni na fusnotu u zabavnoj emisiji. Njegove reči mogu poslužiti kao pokretač za dublju analizu uloge produkcija poput Granda, kao i odgovornosti koju takvi mediji imaju prema umetnosti i kulturi.
