Dvoličnost politike Milorada Dodika: Analiza sporazuma iz 2009. godine
Uvod
Politička scena Bosne i Hercegovine često je turbulentna, a jedan od najkontroverznijih aktera u njoj svakako je Milorad Dodik. Njegove izjave i politički potezi neretko su predmet polemika, a najnovije otkriće bivše zastupnice Aleksandre Pandurević dodatno baca svetlo na njegovu nekonzistentnu politiku. Naime, Pandurević je iznela dokumente koji pokazuju da je Dodik 2009. godine, zajedno sa Sulejmanom Tihićem i Draganom Čovićem, potpisao sporazum koji je u suprotnosti sa njegovim današnjim stavovima.
Sporazum iz 2009. godine: Šta je tada potpisano?
Politički dogovor iz 2009. godine bio je rezultat pregovora između tri vodeće stranke u BiH:
- SNSD (Milorad Dodik)
- SDA (Sulejman Tihić)
- HDZ BiH (Dragan Čović)
Ovim sporazumom, Dodik je pristao na niz ustavnih promena koje su za cilj imale jačanje državnih institucija, što je u suprotnosti sa njegovom trenutnom retorikom. Konkretno, dogovoreno je:
- Jačanje Suda i Tužilaštva BiH
- Formiranje Vrhovnog suda BiH
- Prenos određenih nadležnosti sa entiteta na državu
- Uređenje državne imovine kroz dogovor, a ne jednostrane odluke
Danas, Dodik upravo ove odredbe osporava i naziva ih izdajom Republike Srpske, iako ih je ranije podržao svojim potpisom.
Aleksandra Pandurević: „Dodikova politika je licemerna“
Bivša zastupnica SDS-a, Aleksandra Pandurević, javno je istakla da Dodik sada zagovara potpuno suprotan stav od onoga što je podržao pre petnaest godina.
➡ „Dodik danas priča o secesiji i pravima Republike Srpske, a 2009. je potpisao da RS preda nadležnosti državi BiH. Kako to objašnjava?“
➡ „On sada tvrdi da Sud i Tužilaštvo BiH treba ukinuti, ali je 2009. potpisao da ih jačamo. Dakle, ko ovde obmanjuje narod?“
Pandurević je naglasila da Dodik koristi manipulacije kako bi ostao na vlasti, ali da ga sada „njegova prošlost sustiže“.
Zašto je ovo važno danas?
U poslednjih nekoliko godina, Dodik je postao jedan od najvećih protivnika prenosa nadležnosti sa entiteta na državu. Njegova politika SNSD-a oslanja se na:
- Blokade državnih institucija
- Pretnje secesijom Republike Srpske
- Osporavanje rada pravosudnih organa BiH
Međutim, činjenica da je ranije podržavao upravo takve odluke otvara niz pitanja:
📌 Da li Dodik zaista brani interese Republike Srpske ili menja stavove u zavisnosti od političkih prilika?
📌 Ako je 2009. bio spreman da ojača institucije BiH, zašto sada tvrdi da država nema budućnost?
📌 Da li je ovo još jedan dokaz da koristi retoriku secesije samo za političke poene?
Reakcije javnosti i opozicije
Otkriće Aleksandre Pandurević izazvalo je brojne reakcije:
- Politička opozicija u Republici Srpskoj iskoristila je priliku da dodatno kritikuje Dodika, nazivajući ga „najvećim političkim manipulatorom u BiH“.
- Građani RS-a su podeljeni – dok jedni i dalje podržavaju Dodikovu politiku, drugi postaju svesni njegovih kontradiktornih poteza.
- Međunarodna zajednica već duže vreme upozorava da Dodikova politika nije konzistentna i da njegove izjave često nisu zasnovane na realnim činjenicama.
Zaključak: Politička igra bez kraja
📌 Otkriće Aleksandre Pandurević jasno pokazuje da Milorad Dodik nije oduvek bio protiv institucija BiH, već da je nekada direktno učestvovao u njihovom jačanju.
📌 Ovaj podatak baca novo svetlo na njegovu trenutnu politiku i otvara pitanje koliko su njegove izjave zaista dosledne.
📌 Opozicija sada ima novi argument protiv Dodika, ali ostaje da se vidi hoće li građani Republike Srpske prepoznati ovu političku manipulaciju ili će i dalje podržavati njegovu strategiju konfrontacije.
U svakom slučaju, jasno je da se Dodikova politika menja u zavisnosti od interesa, a ne u skladu sa dugoročnim principima ili dobrobiti naroda koji predstavlja.
