Tema neplodnosti i dugog puta ka roditeljstvu jedno je od najosetljivijih i najemotivnijih pitanja današnjice. Milioni parova širom sveta suočavaju se sa sličnim izazovom – kako ostvariti želju da postanu roditelji uprkos brojnim medicinskim, psihološkim i društvenim preprekama. U vremenu kada se nauka i medicina ubrzano razvijaju, potpomognuta oplodnja predstavlja nadu, ali istovremeno i neizvesnost, jer se uspeh ne može uvek garantovati iz prvog pokušaja.

Među pričama koje dokazuju da je upornost jača od prepreka nalazi se i sudbina poznate grčke glumice i pevačice Anne Tsoukala, široj publici prepoznatljive po ulozi Melek u seriji “Ne reci mi zbogom”. Njeno iskustvo govori o tome da se čuda dešavaju i kada mnogi pomisle da je prekasno – ona je postala majka u 51. godini života.

U nastavku donosimo detaljno prepričavanje njene životne priče, put kroz neuspehe, trenutke slomljene nade, ali i konačnog trijumfa – rođenja zdravog deteta.

Borba s neplodnošću

Problemi sa začećem nisu zaobišli ni Annu i njenog supruga, poznatog pijanistu Grigorisa Postosa. Par je već deset godina živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je odluku da se upuste u ozbiljnije medicinske postupke doneo tek nakon povratka u Grčku. Uprkos modernim metodama dostupnim u inostranstvu, osećali su da će u domovini imati više snage i podrške za tako važan proces.

Anna nije skrivala da su je godine pokušaja i neuspeha opterećivale. Prvi pokušaj vantelesne oplodnje (IVF) završio se bez uspeha, dok je drugi morao biti prekinut zbog psihičkih teškoća koje je prolazila. To je period kada je, kako sama kaže, izgubila deo samopouzdanja, ali nikada nije dopustila da se nada potpuno ugasi.

Prekretnica nakon pandemije

Nakon perioda pandemije, Anna je odlučila da napravi radikalne promene u životnom stilu. Fokusirala se na:

• promenu ishrane,

• obnovu fizičke snage,

• psihološku pripremu za novi pokušaj.

Kako sama priznaje, rekla je sebi: „Sad je trenutak.“ Upravo ta odluka postala je ključna – od tada je njen put krenuo ka uspehu.

Treća procedura – put do čuda

Treći pokušaj vantelesne oplodnje pokazao se kao presudan. Uprkos prethodnim neuspesima, Anna i njen suprug ušli su u proceduru sa kombinacijom straha i nade. Onda je stigla vest koja im je promenila život – test trudnoće bio je pozitivan.

Reakcija Anne bila je toliko intenzivna da je od šoka nakratko izgubila svest. Kada je došla sebi, prva misao bila je da pozove muža. Supružnici su plakali od sreće, svesni da se ostvarila njihova najveća životna želja.

Dana 4. avgusta 2025. godine, Anna je rodila zdravog dečaka. Za nju je taj trenutak predstavljao ne samo ispunjenje sna, već i dokaz da čuda ne poznaju granice vremena i godina.

Emocionalni značaj majčinstva

Za Annu je dolazak deteta bio više od medicinskog uspeha. Ona je svoju trudnoću i porođaj opisala kao dar s neba. U njenim rečima oseća se duboka zahvalnost: „Moj sin je čudo. Zahvalna sam Bogu jer verujem da mi se dogodilo nešto iznad nauke i ljudskog razuma.“

Ona ističe da majčinstvo u poznijim godinama nosi poseban pečat – svesna je prolaznosti života, ali i spremna da svaki trenutak posveti detetu.

Želja za još jednim detetom

Iako je zakoračila u šestu deceniju, Anna otvoreno govori o tome da ne želi da njen sin ostane jedinac. Spremna je da ponovo prođe kroz izazovne medicinske procedure, kako bi svom detetu podarila brata ili sestru. Time pokazuje hrabrost, ali i duboku posvećenost roditeljskoj ulozi.

Šira poruka priče

Anna svojom pričom šalje snažnu poruku svim parovima koji se bore sa neplodnošću: nikada ne odustajte od nade. Njeno iskustvo jasno govori da neuspeh ne znači kraj puta, već samo prepreku koju treba prevazići.

Ona podseća da su:

• strpljenje,

• upornost,

• vera u pozitivan ishod

ključni faktori koji, uz medicinsku pomoć, mogu voditi ka roditeljstvu.

Religijski i društveni kontekst

Priča Anne Tsoukala ima i širu dimenziju jer dodiruje i pitanje religijskog stava prema potpomognutoj oplodnji. Dok katolička crkva zauzima strogo negativan stav prema ovoj praksi, pravoslavna i protestantska crkva dopuštaju određene oblike, pod uslovom da se koriste samo jajne ćelije i spermatozoidi supružnika. Time se želi sačuvati prirodnost i integritet porodičnog čina, bez uključivanja donora.

Upravo zato Annina priča pronalazi put i do onih koji se pitaju da li je njihov izbor u skladu sa verom i tradicijom.

Životna priča Anne Tsoukala pokazuje da je moguće postati roditelj i u godinama kada društvo često smatra da je ta šansa izgubljena. Njeno majčinstvo u 51. godini predstavlja inspiraciju i dokaz da medicina, uz ljudsku upornost i veru, može stvoriti čuda.

Treći pokušaj vantelesne oplodnje doneo joj je dar života, a sam proces, sa svim usponima i padovima, učinio ju je jačom i odlučnijom. Anna je sada ne samo majka, već i simbol nade za sve parove koji se bore s neplodnošću.

Poruka koja se izdvaja iz njenog iskustva jeste da nikada ne treba prestati verovati. Jer, kako sama kaže, čuda dolaze u trenutku kada ih najmanje očekujemo – ali uvek u pravo vreme.